Маьнавият ва тафаккур эркинлиги
461
Узини узи назорат этиш шунчалик кучлики. шахснинг
Хар кандай ташаббусини буииб, иродасини фалаж килиб
кУяди. Чунки тоталитар тафаккур тугилиши замирида иж
тимоий
КУРКУ®
ва репрессия хавфи ётибди. Инсонга хос
у з
жонини саклаш инстинкти репрессив тоталитар тузум
шароитида, Э. Фромм тугри таъкидлаганидек, расмий
карашларга зид келадиган \ар кандай мукобил
f o h h h
о п р
о с т и
катлам и га сикиб чикариб юборади.
Тоталитар тафаккур сохибпари давлатга, мавжуд ту
зум га, рахбарларга содиклигини кУрсатишга зур бериб ури-
надилар. Улар шарафига, имкон топилиб колса, юксак
минбарлардан туриб ёки ОАВ оркали мадхиябозлик кила-
дилар. Тоталитар тафаккур сохибларининг айримлари
роявий муросасизликлари, узга карашларга токат килол-
масликлари туфайли хамда тузумга, давлатга содиклик-
ларини намоён килиш максадида бошкача Уйлайдиган,
гуёки расмий мафкура ва сиёсатдан норози кишилар тугри-
сида тегишли идораларга «сигнал» бериб туради, ихтиё-
рий айрокчилик килади. Буни фашистик Германия ва боль-
шевистик Россиянинг (собик СССРнинг) сон-саноксиз
фожиали мисоллари курсатиб турибди. Аслида «юмалок
хат» ёзиш, сиёсий чакимчилик хам жонини саклаб колиш
инстинктининг Узига хос тарзда намоён булишидир.
Туртинчидан, тоталитар тафаккур мазмунан узига хос
«синкретик* тафаккурдир. Сиёсий ва мафкуравий якдил-
лик, синфийлик, партиявийлик ва жанговар атеизм унинг
ички «муштараклигини» ва булинмаслигини таъминлай-
ди, танкиддан, «ревизионистик» ва «оппортунистик» ун
сурлар аралашиб колишидан химоя килади (агар у диний
тоталитар булса, гуёки ширк ва куфрдан ва х-К.).
Лекин, шунга карамасдан, у эклектик тафаккур тар-
зидир. Чунки унда рационализм ва иррационализм, ил-
мийлик ва волюнтаризм, коллегиал фикрлаш ва автори
таризм унсурлари механик тарзда коришиб кетган. Ута
кескин жанговар атеизм эса, диалектик конуниятларга
кура, Узининг тескарисига — бошкача дин шаклига ай
ланган. Хакикатан, дохийлар шахсига
с и р и н и ш
илохий-
лаштиришнинг. пайгамбарлаштиришнинг шаклан ноди-
ний, аммо мазмунан ундан кам фарк килади га н кУрини-
шидир. Коммунистик келажакни бутун инсониятнинг
462
Абдура^им Эркаев
такдири, эртами-кечми барча халщсар коммунизмга ке-
лади деб хисоблаш «такдири азал» шяеининг нодиний
шаклда ифодаланишидаи бошка иарса эмас.
Муросасизлик, узгача фикрловчилар билан келиша
олмаслик тоталитар тафаккурни тажовузкорликка (агрес-
сивликка), мухолифларини таъкиб килишга ундайди. Шу
сабабдан жамиятда ёппасига сиёсий ва мафкуравий назо-
рат урнатилади. Айнан шу кейинги икки \олат тоталитар
тузумнинг мохиятини ифодалайди. Тоталитар тафаккур не-
гизида куркув ётади. Зиёлиларнинг аксарияти ва оддий ки
шилар тузум уни ёт фикрловчи кишилар каторига кушма-
син деб, садокатини ошкора намойиш килишга инти-
лишининг, хукмрон мафкурага нисбатан маддохлик
(мадхиябозлик) килиб, турли мажлисларда сохта фаол-
лик курсатишининг хам сабаби аслида ижтимоий куркув-
дир. Агар тоталитар жамиятда диний мафкура хукмронлик
килса, фукаролар белгиланган тартибда ибодатга катна-
шади, диний урф-одатларни овшшай ижро этади. Тота
литар жамиятда иерархлашган катьий маъмурий-буйрук-
бозлик тизими урнатилади. Турли погонадаги мустабид ав-
торитар бошликдар фаолият юритади. Улар хам доимий
куркувда яшайди ва лавозимидан ажралишдан куркади.
Чунки лавозимидан бирор салбий иши учун кетса, давлат
томонидан жазоланишдан куркади. Бошка х°лат учун ла-
возимдан кетса, мендан аламзадалар, хасадгуйлар ?ч ола-
дилар, устимдан куладилар, деб уйлайди. Мансаб тотали
тар тузумда амалдорни мухофаза этувчи кафолатдир. Шу
боис у юкори бошликнинг хар кандай инжикдиклари ва
хакоратларига чидайди. Кискаси, тоталитар тузумда эр
кин фикрловчи мустакил шахснинг узи булмайди. Инсон
кадр-киммати чукур деформацияга учрайди.
Тафаккур эркинлигига интилаётган бизнинг жамия-
тимиз оммавий онгдаги, тафаккурдаги анъанавийликнинг
айрим колок унсурларидан хам, тоталитаризмнинг колдик
иллатларидан хам халос булмоги лозим. Бунга янги жами
ят куриш, утиш даврнинг кийинчиликларини бартараф
этиб, янги авлодни тарбиялаш жараёнида эришилади.
Лекин бу уз-Узидан содир булмайди. Тафаккур эркинли
гини таъминлаш учун янгича дунёкараш ва фикрлаш тар-
зи шакллантирилиши зарур. Чунки тафаккур ижтимоий
Do'stlaringiz bilan baham: |