Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet185/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Мп мыты urn ва т аращ иёт модели

295
Шундай кдлиб, иктисодий муносабатларнинг, икти- 
ООДий \аётнинг ички инсонпарварлик мощ яти \ам , ташки 
имикилланиш ва намоён булиш маданияти 
\ ш
билвосита 
ни бевосита жамиятда карор топган маънавиятга борлик-
Узбекистан куп мулкчилик икгисодиётини, бозор му- 
■ооабатларини ривожлантирар экан, Fap6 мамлакатлари 
иж 
I и мои й-иктисодий ва маънавий \аётидаги ютукларни 
V|>iаииш билан бир каторда к^пгина камчиликларни чет- 
ши> утиши максадга мувофикдир. Шу боис узбек модели 
жамиятни иктисодий, моддий жихатдан ривожлантириш 
0И/ШН бирга, инсонни юксалтириш, маънан бой, билим- 
ЛМ, 
дунёкараши кенг, «бокимандаликни ор деб билади- 
1
ин»\ ижтимоий масъул баркамол авлодни тарбиялашни 
V» олдига максад килиб куйган.
Узбек маънавий меросига мос мехнат ва тижоратда 
\илоллик, истеъмолда нафс ва дорсни тийиш, ишлаб чи- 
Киришда ижтимоий хамкорлик ва адолат тамойиллари таъ- 
ЛИМ-тарбия ишларида \исобга олиниши лозим. Аммо нафс 
ни \ирсни тийиш инсоннинг 
с о р л о м
э)?гиёжлари усиши- 
НИмг олдини олишга каратилмаслиги зарур. Сорлом 
э \ т и -
•'жлар инсон табиатини бойитади, уни жисмонан ва ру- 
VIH, маънан такомиллашувига хизмат килади. 
Н о с о р л о м
>\i 
иёж инсон шахсиятини емиради. Уни буюмнинг, бой- 
ликнинг, 
ж и р и л д о н н и н г , 
яъни нафснинг кулига, лаззат 
пи ша\ват—^ирснинг туткунига айлантиради. У маишатпа- 
рас г, исрофгар киши ёки зикна, хасис, очофат, тамагир 
Киши булиб вояга етиши мумкин. Икки ^олда 
\ ш
у, ило- 
ЖИ топилса, каллобликдан кайтмайди.
Иктисодиёт инсон э??гиёжларидан, инсоннинг узидан 
тшкаридаги \одиса эмас. Иктисодиёт инсон учун, зин- 
V>P инсон иктисодиёт учун эмас. Шундай экан, иктисо- 
дис г билан боглик \ар кандай масала бевосита ёки билво- 
сити инсонга бориб такалади.
Фойда олиш иктисодиётнинг асосий максади, дедик. 
1 Пой да ахлок нуктаи назаридан турлича ба\оланиши мум­
кин: масалан, \алол ёки \аром топилган фойда кабилида. 
\илол ёки \аром усул билан фойда олишнинг мезонлари 
ИИмалардан иборат? Улар уртасида чегара борми? Бу жуда 
Кийин ва орир масала. Аник ва катьий мезон ^еч качон 
булмаган. Маълум бир шароитда маъкул \исобланган усул 
Оошка шароитда номаъкул \исобланиши мумкин. Лекин


296 
Абдура^им Эркаев
>■ 


« 


■■ 
■ —
— ■ 
■ 

■'■ 
■ ■ 
-
■■ ■ 
■'
.....
■ 
.......... ■ "

бир нарса аник^сизнинг иктисодий фаолиятингиздан та­
биат, жамият, одамлар жисмонан ва рухаи (экологик му- 
аммолар, кишилар 
соелигини
йукотиш, каттик. эксплуа­
тация сабабли Узаро бегоналашиш ва худбинлик кучайи­
ши, мехр-окибат пасайиши туфайли) зарар курмаслиги 
лозим.
Бу фойда олишни к#л остидаги ишчи ва хизматчилар- 
ни эксплуатация килиш асосида эмас, балки ижтимоий 
хамкорлик асосида куриш лозимлигини билдиради. Узбек 
модели турли ижтимоий катламлар, энг аввало, ишга ёллов- 
чилар (мулкдорлар) ва ёлланувчилар уртасида ижтимоий 
хамкорлик муносабатлари Урнатилишини такрзо этади.
Ижтимоий хамкорлик эса факат таррибот-ташвикот, 
даъват, насихат воситасида вужудга келмайди. У биринчи 
галда икгисодий манфаатларнинг мос келиши, мулкка 
шерикчилик килиш негизида шаклланади. Лекин жамият- 
даги ижтимоий мулжаллар, ахлокий ва юридик меъёрлар, 
маънавий мухит ва одамлар Уртасида шаклланган умумий 
муносабатлар бу жараёнга таъсир кУрсатмай колмайди.
Узбекистонда ишлаб чикариш субъектлари (елловчи- 
лар ва ёлланувчилар) Уртасида ижтимоий хамкорликни 
Карор топтириш максадида хусусий корхоналар, фермер 
хужаликлари каторида мулкчиликнинг жамоавий турла- 
ри—концернлар, хиссадорлик жамиятлари, компаниялар, 
жамоа корхоналари, масъулияти чекланган жамиятлар 
ва ш. к. ривожланишига эътибор каратилмовда. Корхона 
акцияларининг тегишли кисми унда ишлайдиган киши- 
ларга сотилган ёки уларнинг пай улушлари белгиланиб, 
тегишли юридик тартибда расмийлаштирилган. Узбек мо­
дели ижтимоий хамкорликни юзага чикариш учун шарт- 
шароит яратмокда.
Реал мул кий шериклик билан бирга олиб бориладиган 
тарбиявий-таргибий тадбирлар ижтимоий хамкорликни 
шакллантириш ва ривожлантиришда юксак самара беради. 
Оддий ишчи ва мутахассис хам, рахбар хам Уз корхонаси- 
нинг ихлосманди, содик фидокорига айланиши учун объек­
тив ва субъектив шарт-шароитлар вужудга келади.
Ижтимоий хамкорлик нафакат ёлловчи ва ёлланувчи 
Уртасида, шунингдек, мулкнинг турли шакллари, катта ва



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish