Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet183/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Чвмшниит ва тарацциёт модели
291
Тараккиёт модели учун яна бир масала жуда мухим- 
дир - бу корхона эгасининг (у давлат буладими, жамоа 
|КИ хусусий шахе буладими, катьи назар) ишчи ва хиз- 
■дчилар билан муносабати адолатга, ижтимоий хамкор- 
ЛИХки ёки эксплуатацияга, адоватга асосланишидир. Ай- 
linti адолат масаласи тижоратчи ва харидор, ишлаб чика- 
руцчи (хизмат курсатувчи) ва истеъмолчи муносабатларига 
\ИМ бевосита тааллукли. Корхона эгаси фойда олиш учун 
ННсониарварлик талабларига унчалик мос келмайдиган, 
щпто очикчасига зид булган воситаларни танлаши, таби- 
ИТП1 \ам зарар етказиши мумкин. Бунга жамиятнинг кай 
лнрпжада бефарк караши ёки унинг фаолиятини чекла- 
ШИ. гакиклаши нафакат мавжуд конунларга, шунингдек, 
IIWIOK мсъёрларига, карор топган маънавий мухитга, фу- 
цпролпрнинг онглилик даражасига, уз ХУКУКини химоя
О
Кила олишларига, ижтимоий фаоллигига \ам боглик- Уз 
рВбатида ушбу масалаларнинг кандай ечилиши таракки- 
th моделининг самарадорлигига таъсир курсатади.
Фойда олишга каратилган умумиктисодий фаолият 
ишлаб чикариш ва мадсулотни сотиш билан б о м и к муай- 
мм чалти-харакатлар табиатга, жамиятга, узгаларнинг ман- 
ф.мшарига, ишига, он гига, кизикишларига, умуман тур­
муш тарзига у ёки бу даражада таъсир килади. Масала- 
нинг экологик ва иктисодий жи.\атлари устида т^хталиб 
Утрмайлик. Хатто дам олиш, куча-куйда сайр килаётган 
майшнгизда, газета, журналлар укиётганингизда ёки те­
ле курсатувларни томоша килаётган пайтингизда турли 
тиарлар ва хизмат турларининг рекламасига луч келасиз. 
Сиз ёктирган, истаган ахборот билан бир каторда сизга 
•КУшимча» гикиштириладиган ахборотдан \ам «ба\раманд» 
Оулишга мажбурсиз. Рекламанинг маданий савияси, ахлок 
шлабларига мазмунан канчалик мослиги, уни таркатиш 
inм и I иларининг маъкул ёки номаъкуллиги нафакат юри- 
IIIк, шунингдек, ахлокий ва эстетик меъёрлар билан *ам 
шргибга солинади. Яъни реклама конунларни бузмасдан, 
жамиятнинг дидига, ахлокий талабларига мослашиши 
шар г. Лекин амалда ахлокий ва эстетик талаблар доим хдм 
\цсобга олинавермайди.
I арб мамлакатлари тажрибасидан маълум ки, бозор


292
А
6
дурах,им Эркаев
муносабатлари, хужалик юритувчи субъектларнинг фойда 
кстидан кувиши ахолининг кенг катламларида истеъмол- 
чилик психологиясини ривожлантирмокда. Бунин! учун 
Хатто «тажовузкор» реклама оркали одамларнинг онгига 
таъсир курсатилмокда, дунёкараши кисман бошкарилмокда. 
Хамма нарса, хатто одамларнинг узаро таниш-билишчи- 
лиги хам истеъмол товарига, маълум бир хожатларини чи­
кариш воситасига айланмокда. Бу, табиийки, жамият маъ- 
навиятига салбий таъсир курсатмокда. Турли-туман рекла­
ма ахбороти одамларнинг фаол онгидан мумтоз адабиёт, 
санъат ва илм-фан берган билимларни онгнинг нофаол 
катламига сикиб чикармокда. Француз социологи А. Моль 
КУЙидагиларни эътироф этганди: «Бугун оддий ишчи аклини 
«тулдиришда» унинг метро афишасида укигани, радиодан 
эшитгани, кино ёки телевизорда кургани, ишга боришда 
йУдда газетада укиб олгани ёки хамкасабалари ва кУни- 
КУшниларидан эшитгани купрок роль уйнайди; мактабдан 
эса факат яримунут булган тушунчалар тутуни колади, хо- 
лос»1. Далил ва мулохазаларни жамлаб, Моль шундай хуло- 
сага келади: «бизнинг давримизда билимлар асосан таъ- 
лим тизими оркали эмас, балки оммавий ахборот восита- 
лари оркали шаклланади»2. Моль фикрлари бир оз кескин, 
анча бурттирилган булиши га кдрамасдан, маълум даража­
да турри, хаётдаги мавжуд тенденция™ акс эттиради.
Реклама усулларининг ва истеъмолчилик психология- 
сининг Барбда оммавий мацаниягни никоб килиб олган 
«контркультура»—акс ил маданият деб аталмиш ходисала- 
рининг вужудга келишида маълум роли бор. («Аксилмада- 
ният*—инсонга карши турли зуравонликларни, фахшни, 
Котилликни, КУРКУВ ва дахшатни, инсоннинг хайвоний 
хирсларини, тубанлашишини тараннум этиш, жамиятда- 
ги ахлокий ва эстетик меъёрларни инкор килиш ва х- к.
Аксилмаданият нафакат гарб санъатида, шунингдек, 
ижтимоий хаётнинг бошка сохаларида хам баъзан кУри- 
ниб колади. Масалан, инсонга ва жамиятга карши кара­
тилган «кора жодугарлик», «шайтоний мазхаблар» каби
'■2 А. Моль. Социодинамика культуры. М., «Прогресс», 1973 ii., 
45-6.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish