Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet181/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Маънавият ва таращиёт модели
287
батгагина боигак эмас, гарчи икгисодий ракобат мазкур 
борада 
р о я т
катта роль уйнаса-да. У ишчи ва хизматчи- 
нинг Уз касбини севиши, ундан фахрланиши, касб эти- 
касига канчалик амал килишига хам боглик Крлаверса, 
жамиятда одамлар уртасидаги умумий муносабатларнинг 
кай даражада маданийлиги, Узаро хайрихозушкка асосла- 
ниши, умумий маънавий-маданий мухит ишлаб чикариш 
па хизмат курсатиш маданиятига бевосита таъсир килади.
Узбек моделида маънавиятга кенг Урин ажратилиши- 
ни такозо этувчи заруратлардан бири жамиятнинг икти­
содий тафаккурини ислохотлар талабига мослаштириш ор­
кали бозор муносабатлари, бозор инфратузилмаси ривож- 
ланишини тезлаштиришдир.
Сир эмас, молия-кредит ва банк тизими фаолияти за­
мой талабларидан хали ортда, консалтинг ва лизинг, су- 
Fypra 
ва траст компаниялари, турли-туман шартномавий 
институтлар тармога хам жуда секин кенгаймокда, бор- 
лари хам кунгилдагидек ишламаяпти. Бунин г сабаблари 
куп, шулардан бири жамият икгисодий тафаккурининг 
яхши ривожланмагани, иктисодий зарурат тула англаб 
олинмаганлиги, англаб оЛинганда хам узибуларчилик му- 
носабатларининг ижтимоий онгда кучлилиги, бирор иш- 
кал чикиб колмасин кабилидаги куркувнинг ташаббусни 
бугишидир. Бинобарин, янгича дунёкараш, эркин икти­
содий тафаккур ва эркин икгисодий муносабатлар бизга 
сув билан хаводек зарур. Хужалик юритиш фаолияти, 
ишлаб чикариш, хизмат курсатиш, тижорат ва X- к. хамма- 
си фойда олишга каратилган. Фойда иктисодиётнинг асо­
сий максади, бинобарин, асосий тушунчаси хамдир. Унга 
пировардида рентабеллик, таннарх, даромад каби тушун- 
чалар буйсунади. Лекин фойда кетидан кувиш азалий ах­
локий муаммони кундаланг килиб куяди: максад восита- 
ни окдайдими? Фойда олишга интилиб, мулкдор ишчи 
ва хизматчилар мехнатига хак тУлашда адолат мезонига 
Кандай ва канчалик риоя килиши лозим?
Давлат конун йули билан мехнатга хак тулашнинг уму­
мий минимал меъёрини белгилайди. Аммо хар бир муайян 
корхонада мехнат килиш ва технологик шароит, ишчи ва 
хизматчиларга яратилган кулайликлар, ички тартиб-инти- 
зом, ундаги мехнатнинг интенсивлиги хар хил. Демак, хар


288
Абдура^им Эркаев
бир корхонада олинаётган даромадларни, сарфланаётган 
харажатларни, шу жумладан, ишчи ва хизматчиларнинг 
жисмонан ва психологик, касбий ва малакавий куч-гайрат 
сарфлашини, иш урнидаги мавжуд кулайликларни, ижти­
моий сугурталаниш ва химояланишни ало.\ида \исобга 
олиб, иш хаки тулаш лозим. Доимо текисчилик шароитида 
мехнат кдлиб, хак олишга урганиб колган жамият учун бу 
осон эмас. Бунга на ишга ёлловчи, на ёлланувчи, на ишчи- 
хизматчиларни хуимоя кдлувчи турли жамоат ташкилотла- 
ри, айтайлик, касаба уюшмалари етарлича тайёр эмас.
Мехнатни муносиб бахолаб, моддий рагбатлантириш 
ва бу оркали умуман иктисодиётнинг ривожланишига таъ­
сир курсатиш бевосита иктисодий тафаккурга боглик. 
Ахолининг товар ва хизматларни харид эта олиш кобили- 
яти канчалик юксак булса (бу унинг ойлик маоши ва бошка 
даромадидан келиб чикади), жамиятда ишлаб чикариш 
ва хизмат курсатиш сохалари шунчалик яхши ривожлана- 
ди, икгисодий юксалиш руй беради. Аксинча, ахолининг 
асосий даромади кунини утказишга зурга етса, у ортикча 
истеъмол буюмлари харид килмайди, турли хизматлардан 
минимал даражада фойдаланади. Бу эса бозорда талаб па­
сайиб кетишига, ишлаб чикариш ва хизмат курсатиш кен- 
гайиш Урнига, торайиб колишига олиб келади. Ишчи ва 
хизматчиларга кам маош тулаш дастлаб мулкдор учун (дав­
лат, хусусий шахе, жамоавий мулкдор) фойдали булса- 
да, окибат-натижада зарарлидир. Чунки ишлаб чикариш, 
умуман иктисодиёт усмай, ривожланмай колади. Тургун- 
лик эса эртами-кечми инкирозни келтириб чикаради. Мана 
шуни рахбарлар хам, тадбиркорлар хам унутмасликлари 
керак. Шу боис узбек модели Уз имкониятларини туларок 
юзага чикариши учун мехнатни муносиб такдирлашга би­
ринчи даражали эътибор кдратилиши шарт. Мехнатни оп- 
тимал рагбатлантириш нафакат иктисодий ва 
х у к у к и й

шунингдек, ахлокий меъёрлар даражасига кутарилиши, 
виждон амрига, адолат ва инсофнинг одатий талабига ай- 
ланиши лозим.
Лекин мехнатни моддий рагбатлантириш Уз-Узидан 
мехнат унумдорлиги усишини, мехнатга муносабат узга- 
ришини белгиламаслигини юкорида айтган эдик. Моддий



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish