Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet138/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Абдурацим Эркаев
Л екин хали топилмаганлари, турли кутубхона фонд- 
ларида уз навбатини кутиб ётганлари \а м булиши керак. 
Биз уларни м аданий м еросн и н г хал и узлаш тирилмаган 
кис ми га кушамиз.
Ш ундай килиб, маданий мерос туш унчаси кадимдан 
бизгача етиб келган ва халк бахраманд булган осори ати- 
калар, турли сабабларга кура халкдан яш ирилган ёк и халк 
орасида таркалмасдан колиб кетган ёдгорликлар хамда шу 
кунгача зам о н д о ш л ар и м и з то м о н и д ан ярати ли б эълон 
килинган, халк фойдаланаётган барча маданий махсулот- 
ларни у з ичига олади. Улар орасида хакикий кадриятлар 
билан би р каторда тарихан Уз ум рини яш аб булган, бу­
гунги кунда ф ак ат м аданият тарихи нуктаи назаридан 
бизни кизиктирадиганлари хам кам эм ас. М аданий ме- 
росда сохта кадриятлар хам талайгина.
Ш у боисдан маданий мерос га танкидий ёндаш мок ке­
рак. Аммо бу — маданий мерос га большевикча ёндашиш 
керак дегани эмас. С оби к К П С С маданий меросга партия- 
вийлик ва синф ийли к хамда курашчан атеизм позицияла- 
ридан ёндашиб уни ё инкор килди, ё нотурри талкин этди.
М А Д А Н И Й М Е Р О С Г А М У Н О С А БА Т М Е З О Н Л А Р И
Ю корида айтилган ф икрлар асосида истикяол ш арои- 
тида м аданий меросга, ш у жумладан совет даври маданий 
меросига хам, муносабатимиз кандай булмоги лозим , де­
ган савол тугилади.
Бу саволга, ай н и кса, унинг и к ки н ч и кисм ига жавоб 
бериш дан аввал ш у нарсани алохида таъкидлаш зарур деб 
биламиз. К П С С ва совет давлатининг маданий сиёсати би­
лан совет даври м аданиятини, унинг мазмунини чалкаш- 
тириб юбормаслик керак. Чунки илм -ф ан, адабиёт ва санъ- 
ат, халк таълим и, халк маънавий хаётининг бош ка турли 
сохалари да яр ати лган б о й л и клар, кадри ятлар у зи н и н г 
объектив мазмунига эгаки, уларда би з турли нисбатлар- 
да, турли чамбарчасликда м иллийлик ва байналмилаллик, 
совет м аданиятининг эн г заиф жихати булмиш марксча- 
л ен и н ч а си н ф и й ли к билан би р каторда, ум ум инсоний- 
л и к , баъзан дагал, ж анговар атеизм билан хакикий гума­
низм хам акс этганини курамиз.


Маданий мерос ва маънавият
199
М аданиятга таъсир курсатувчи объектив ш арт-ш аро- 
итлар ва омиллар борки, улар умуммаданий таракдиётни 
белгилайди ва субъектив ом илларнинг таъсирини ё па- 
сайтиради, ё кучайтиради. Б и зн и н г м авзум из м аданий 
меросга муносабат, яъ н и субъектив омил булгани учун 
объектив омиллар устида тухталиб утирмаймиз.
М аъданиятга таъсир курсатувчи учта асосий субъек- 
тив омил мавжуд: 1. Расмий давлат сиёсати. 2. Х алкнинг 
аиглашилган эхтиёжлари (маданиятнинг яратувчиси, сак- 
ловчиси ва истеъмолчиси сифатида). 3. И ж одкорнинг иж ­
тимоий позицияси ва дунёкараши.
Бу омиллар узаро б о м и к , уларнинг бирортаси умум­
маданий ривожланиш да бош каларидан ажралган холда ха
л
кдлувчи урин тута олмайди. Л екин маълум чегараланган 
давр учун расм ий давлат сиёсати биринчи Уринга чикиш и 
мумкин. М асалан, совет маданиятида 1935-1955 йилларда 
айнан шундай булган.
М аданиятнинг баъзи бир сохаларида (сиёсий мафку- 
радан узокрок; сохасида) расм ий м аф куран и н г таъсири 
бошк;а сохаларга нисбатан кам рок булиш и мумкин. Баъ­
зан эса айрим иж одкорлар расмий давлат сиёсатига, м аф ­
курасига зид иж од кдлиш лари мумкин (албатга, бундай 
\олда уларнинг бош ига турли таъкиб ва катагонлар азоби 
тушади). Ф акат баъзи ижодкорларгина расмий давлат сиё- 
сатининг минбарларига, маддохларига айланиш и мумкин. 
Бундай холат барча тарихий даврларга хос, шу жумладан 
совет даврига хам.
Расмий сиёсат ва иж одкорнинг мойилликларидан таш ­
ка р и узбек халкин ин г таракки ёти , объектив хаётининг 
эхтиёж лари, уларни нг юзага чики ш и, тарихий зарурат- 
иинг таъсири маданиятимизда бетакрор из колдирган. Ш у 
маънода хам совет даври узбек м аданияти К П С С сиёса- 
тининг кузгудаги акси эмас. Объектив ш арт-ш ароитлар ва 
омиллар нуктаи назаридан хам, совет даври узбек мада- 
мияти билан расм ий давлат сиёсати уртасида тенглик ало- 
маги к$я олмаймиз.
Х алкни маълум муддатга чалгитиш , алдаш мумкин. 
Халк нотугри сиёсатнинг курбони булиб, маълум бир давр- 
д.| иж тимоий-сиёсий омолларини белгилаш да адаш иб ке- 
тиш и мумкин. Л екин халкни 

Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish