Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet139/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

\с ч
качон эзгуликдан, и н -


200
Абдура^им Эркаев
сонпарварлик гояларидан, виждон ва диёнатдан, 
с о р л о м
фикрлиликдан, мантикийликдан батамом кдйтариб бул­
майди. Халкнинг аксарияти кундалик турмущда маънавий 
с о р л о м

\урфикр булиб крлаверади.
Турли сиёсий режимларни, турли сиёсий катагонлар- 
ни, киргинларни, иктисодий кийинчиликларни, очлик 
ва кашшокликни бошдан кечирган булса-да, халк; доимо 
ва асосан хакикий инсонпарвар маънавий кадриятларни 
яратган. Т^гри, айрим тарихий даврларда маданият гур- 
кираб усган, айрим тарихий даврларда у катгик инкироз- 
га учраган, лекин миллий маданият хеч качон гайриин- 
соний мазмун касб этмаган.
Халк; маданиятнинг асосий яратувчиси, авлоддан ав- 
лодга узатиб, асрлараро сакловчиси ва унинг истеъмолчи- 
сидир. Шу боисдан халкнинг англашилган эхтиёжлари, та- 
лаблари, унинг ижтимоий буюртмаси маданият ривожла­
нишига расмий давлат сиёсатидан кам таъсир курсатмайди. 
Пировардида у расмий давлат сиёсатини коррекция кдла- 
ди, яъни унга маълум даражада тузатиш киритади.
Бир нарсани унутмаслик керакки, инсон бу дунёга бир 
марта келади. У к;айси тузумда, кандай шароитда яшама- 
син, кайта такрорланмайдиган хаётида инсонга хос хамма 
эхгиёжларни туяди: яхши ва муносиб турмуш кечиргиси, 
хаёт лаззатлари, гузалликларидан бахраманд булгиси, ни- 
манидир яратиб, узидан яхши ном крлдиргиси келади. Шу 
боис у гузаллик, поклик ва эзгуликка интилади. У кимга- 
дир ошик; булади, нималардир уни мафтун этади, кушик 
эшитгиси ва куйлагиси келади. Мухаббат, ошуфталик — 
ёшликнинг ажралмас турма хислати.
Тузум ёмон экан, деб инсон Уз эхтиёжларидан, оила 
куриш, орзу-хавас кдлишдан воз кеча олмайди. Энг 
o f h p
кдмматч ил ик йилларида хам ёки киргин-барот уруш йил- 
ларида \ам инсоннинг гузалликка, ахлокийлик ва орзу- 
хавасга талпиниши сусаймайди. Баъзан эса, аксинча, бу 
туйрулар кучаяди. Хакикий гузалликнинг, одамгарчилик- 
нинг, эзгуликнинг, оптимистик орзу-хаваснинг кадри ки- 
йинчилик, етишмовчилик, зулм кучайган пайтлари янада 
ортади. Бас, шундай экан, бу эхтиёжлар Уша давр адабиёти 
ва санъатида, маданиятида акс этмаслиги мумкин эмас.
Шу боис Утмишнинг жохиллик хукмронлик килган


Mui)пн и и мерос ва маънавият
201
ОРИр 
замонларида ахён-ахёнда санъат дурдоналари пайдо 
пул ran. Бу хол деярли барча 
х а т д т а р н и н г
маданияти тари- 
ч it 1.1 
хосдир.
Бизда хам совет даврида нафакат Ута мафкуралашган 
таргибот асарлари, балки инсоннинг юкорида крйд этил- 
мн
1
орзу-армонлари, мухаббат ва эзгуликка интилишини 
икс лтирувчи хакдкий санъат асарлари \ам яратилди. Турри, 
адабиёт ва санъатнинг айрим жанрлари расмий давлат маф­
курасига гохо купрок, гохо озрок мослашиб, баъзи бир 
коммунистик шиорларни ишлатишга мажбур булган. Ле­
кин бу нарса уларнинг асл мохиятига путур етказмайди. 
Куигина санъат турларининг эса таргабот-ташвикотга, 
сиёсий мафкурага бевосита алокаси йУк. Масалан, лирик 
шсьрият, мусика ва хореография, рангтасвирнинг пейзаж,
I ia гюрморт хамда портрет сингари талай жанрлари ва хоказо.
Маданиятнинг ривожланишига таъсир курсатувчи яна 
Сир омил борки, у хам расмий давлат сиёсатига маълум
• гузатиш» киритади: бу ижодкорнинг ижтимоий позицияси 
па уиинг кенг маънодаги дунёкарашидир.
Хакикдй ижодкор учун Ватан туй гуси, халк; дарди, халк; 
олдидаги бурчи тузум ва сиёсатдан устун туради. У тузум- 
га, \укмрон мафкурага мослашса-да, айрим холларда улар- 
I а багишлаб касидалар битса-да, барибир, энг аввало Ва- 
гаиига, она халкдга хизмат кдлади. Факат КУРКОК ёки ута 
шу\ратпараст, аммо Уртамиёна, кам истеъдодли ижодкор- 
маргина сиёсий тузумнинг маддохига айланади. Йирик ис- 
гоъдод эгалари орасида Уз сиёсий мулжалларидан адашиб 
котган бир-икки санъаткор тузум маддохига айланиши 
мумкин. Аммо бундайлар учун ижодий ва шахе сифатида- 
ги инкироз эртами-кечми мукаррар булади. Маяковский 
на Фадеев каби рус адибларининг такдири бунга ёркдн 
мисолдир. Шу боисдан узок утмишда хам, совет даврида 
\ам \акикдй ижодкорлик буткул сунмаган, адабиёт хам, 
санъат хам КУРУК ташвикотбозликка айланиб колмаган. Аб­
дулла Крдирий, Чулпон ва Усмон Носир каби исёнкор 
санъаткорлар халк орасидан чикдб турган. Бу даврда яра- 
гилган Ёафур Иулом, Ойбек, Абдулла К^аххор, Хамид 
Олимжон, М иртемир, Аскад Мухтор, Одил Ёкубов ва 
Ииримкул Крдиров каби адибларнинг энг яхши асарлари 
халкимиз маънавий бойлигининг ажралмас кдемидир.


202

Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish