Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт


га келган янги Юнон-Бахтар (Бактрия) давлатида зар­



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

га келган янги Юнон-Бахтар (Бактрия) давлатида зар­
душтийлик эмас, биринчи уринга юнон политеистик эъти-
коди чиккан эди. Кейинчалик Кушонлар даврида Каниш-
кадан бошлаб буддавийлик давлат динига айланди. Сугдда
\ам ижтимоий ва сиёсий вазият, маънавий омиллар Узга-
риб турди. Янгидан кириб келаётган эътикодлар таъкиб ки-
1
Р. Сулаймонов. Нахшаб — унутилган тамаддун сирлари. Т.,
«Маънавият*, 2004, 28—31-бетлар.


Узбек халци маънавияти ривожининг тарихий босцичлари
95
линмади. Аксинча, бир-бирини алмаштириб турган суло- 
лалар янги динлардан узларига мафкуравий таянч ахтар- 
дилар. Бу омиллар зардуштийликни, бир оз булса-да, узгар- 
тирмаслиги, яхлит умумий, конунийлаштирилган шаклга 
келишига тусик булмаслиги мумкин эмас эди. Марказий 
Осиёда зардуштийликнинг ягона мафкурага айланишига 
на маънавий-маданий, на иж тимоий-этник, н а сиёсий 
шарт-шароит (Эрондан фаради) вужудга келди.
Маънавиятимиз ривожланишининг иккинчи боскичи- 
га оид жуда куп хайкалчалар ва бошка санъат асарлари то­
пилган ва тупланганки, улар хакида минглаб мак;олалар, 
юзлаб катга-кичик рисолалар мавжуд. Айрим хайкалчалар- 
да ранг буёги ва олтин суви излари сааданиб колган. Уша 
давр хакида сайёхлар ва олимлар ёзиб колдирган маълу­
мотларга кура, аждодларимиз тошлардан йирик хайкаллар 
йуниб, уларни олтин суви билан буяганлар. Хитойлик Сюан- 
Цзян (VI аср) аждодларимиз металл коришмаларидан й и ­
рик хайкалларнинг кисмларини кандай алохида куйишла- 
рини ва кейин уларни бирлаштиришларини ёзиб колдир­
ган. «Кддимги Канг ери» деб аталган, К анг (олимлар 
тахминича, хозирги Самарканд вилоятига тугри келади) 
хукмдорининг угли бошкарган Ш аркий Цао мулкининг 
саройида (олимлар Самарканд вилоятининг Челак шахри 
деб фараз киладилар) бахайбат олтин хайкал тургани, унга 
Каспий денгизидан шарада жойлашган «барча мулкларда» 
сиринилгани эътироф килинган. Табарий Пойкандда ба­
хайбат санамнинг кузларига нихоятда йирик ва ялтирок 
дур куйилганини ёзиб кетган. Араблар Марказий Осиёни 
босиб олгач, махаллий санамларни кайта эритиб, жуда катта 
мивдорда ёмби олтин ва кумуш туплагани хакида араб ва 
эрон муаррихлари гувоадик берадилар.
Бу даврдан келаётган санъат асарларида жуда куплаб 
хайвонлар ва кушлар тасвирига, улар ифодалаган Узига 
хос рамзий ва мажозий образларга дуч келамиз. Улар «Авес­
то» асотирлари ифодалайдиган гоялардан анча чекинган, 
Уша пайтларга келиб шаклланган эпос ва янги эътикод- 
лар таъсирини хам акс эттирган.
Хитойликларнинг юкорида келтирилган Бейши йил- 
номасида Бухо, Бугэ (Бухоро) хукмдори туя шаклидаги, 
баландлиги 9—10 каричлик тахтда утириши хакида маъ-


96
Абдурацим Эркаев
лумот берилган. Л. И. Ремпель мазкур давр Сугд санъати- 
даги ва тангасидаги туя образини тахлил этган. У юкори- 
даги далилни \а м хисобга олиб шундай хулосага келади: 
туя образи нафацат асотирий мазмунга, шунингдек, рам- 
зий мазмунга 
\ ш
эга. Туяни тасвирлаш куишмча тор су- 
лолавий мазмун касб этади. Бу билан Сувд хукмдорлари 
ва аввалги сулолалар уртасида тарихий ворисийлик мав- 
жудлиги таъкидланган. Бу рамзни биринчи кушонлар, 
с^нгра эфталийлар ва нихоят, канг хукмдорлари (улар­
нинг хаммаси гуркийлар эди) куллаган. Аслини олганда 
икки уркачли туя тасвири канг уйи (хитой анъаналарига 
к^ра, уй-мулк, давлат, сулола мазмунида ишлатилади)- 
нинг рамзига, тамгасига айланган.
Айн и пайтда туя образи бадиий ва сахнавий безак си­
фатида кенг кулланилган ва муайян эстетик вазифаларни 
бажарган. Зарафш он водийсида V—VI асрларда зарб этил­
ган туя сурати гуширилган тангадаги ёзувни олимлар «кан» 
деб укишган.
XX 
асрнинг буюк шаркшуносларидан бири академик 
Н. И. Конрад бизнинг минтакамизнинг жахон маданияти 
тарихида тугган урнини бахолаб, у уч марта - биринчи мар­
та Искандар Зулкарнайн даврида, иккинчи марта Кушон 
ёбгуси Канишка даврида, учинчи марта Алишер Навоий 
даврида — жахоннинг ижтимоий-сиёсий ва маънавий-мада- 
ний маркази булга нини эътироф этади. С^нгги холатни олим 
адолатли тарзда Темур номи билан боглайди: «Бу сафар Ис­
кандар ва Канишка рухи Темурда намоён булди. Мен ада­
шиб гапираётганим й^к- Искандар ва Канишканинг рухи, 
Чингизхонники эмас...»1 — деб ёзади у. Чунки Искандар ва 
Канишка факат жахонгирлар эмас, шунингдек, буюк яра- 
тувчилар, маданият ва маънавият ташувчилари хам эдилар. 
Темур хам тарихда шундай роль уйнади.
Албатга, Н. И. Конрад мулохазаларини мутлаклаштир- 
маслик ва нисбий тушуниш лозим. Лекин бу мулохазалар- 
да чукур бир хакикат яш иринган - М арказий Осиё халк­
лари жахон ижтимоий-маданий жараёнининг четдаги ку- 
затувчиси булиб тургани йук. Улар бу жараённинг фаол 
ижодкорларидан бири эдилар.
1 Н. И. Конрад. Средневосточное Возраждение и Алишер Навои / /
Избранные труды. Литература и искусство. М., «Наука», 1978, 91-6.



Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish