Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet157/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   153   154   155   156   157   158   159   160   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Абдурщим Эркаеф
лантириб, теварак-атрофдаги адолатсизликка буйсуниш- 
га, хаттоки диндорни уларга карш и килинаётган зуравои- 
ликка итоат этишга ундайди.
Турри, ислом доирасидаги аксарият таълимотлар бу 
масалага урру бермайди, уни имкон кддар четлаб у ти ш т. 
кадария таълимоти сингари олимлар хатго уни инкор 
этишга уринади. Аммо, истаймизми-йукми, омманинг 
диний онгида такдири азалга ишонч мавжуд, чунки у сун- 
нийларда «ал-имон»ни ташкил этувчи етти арконнинг ол- 
тинчисидир (шиавийларда кисмат «адл» арконининг ичига 
киради).
Чор мустамлакачилари Уз вак,тида «такдири азал» гу- 
шунчасидан усталик билан фойдаланган, махаллий ахоли- 
ни итоатда сакдашда, миллий-озодлик харакатига карши 
курашда улар мусулмон рухонийлари орасидан таянч ах- 
тарган ва топган. Турри, адолат \ак к и шуни айтиш лозим- 
ки, муллалар орасида хам Дукчи эш он каби миллий озод- 
лик курашининг фидойилари кам эмас эди (лекин бу Урин- 
да муллаларнинг шахсий фазилатлари - ватанпарварлиги 
ёки муросагуйлиги тугрисида эмас, балки диний жахо- 
латда цолган халкнинг боскинчиликка муносабати турри- 
сида суз юритмокдамиз).
Диний ахлок шу пайтгача хар хил юлгичларни, товлама- 
чиларни, порахурларни фаол равишда фош килишга хала- 
кит бериб келмокда. Чунки кундалик диний онгда «хар ким 
Уз ризкини ейди, бировнинг хакини еса, Аллохнинг узи 
жазолайди» деган меъёрий тушунча борки, бу нарса купчи- 
ликда юлричларга нисбатан бефарк муносабат уйютади.
Такдири азалга хаддан зиёд ишонишни замонавий ис­
лом назариячилари, жумладан, фундаменталистлар хам 
рад этади. Улар хатго жиходни гайридинларга эмас, би­
ринчи навбатда мавжуд камчиликларга карши, энг авва- 
ло, Уз онги ва нафсидаги кусурларга карши кураш деб 
янгича талкин этмокда'.
Биз бугун дунёвий 
ХУКУКИЙ 
давлат курмокдамиз. Бу 
ижтимоий хаётни ташкиллаштириш ва бошкаришда ди­
ний догмалар ва акидалар, шариат ва одат коидалари эмас,
1Н . В. Ж данов, А. А. Игнатенко. 
Ислам на пороге XXI века. 
Москва, 1989 й., 214-216-бетлар.


ЛШашш мерос ва маънавият
239
Пилки 
барча цивилизациялаш ган мамлакатларда кабул ки- 
ЛИнган, шахе эркинлигини таъминловчи, инсон хУКУКла- 
ри 
декларациясига мос ю ридик меъёрлар хукмронлик к;и- 
мишими билдиради.
И неон уз эътикоди учун, унинг атеистик ёки диний були- 
ШИДпн катьи назар, таък,иб кдшшиши мумкин эмас. Унга 
ммжбуран бирон-бир эътикод сингдирилиши х,ам мумкин 
1MHC. Узга эътикодни, Узгача фикрни хурмат килиш, пухга 
исосланган билимларга, шу жумладан диний билимларга 
Т11НМИШ, 
юксак сиёсий ва ахлокий маданиятга интилиш тар- 
Оиининг асосий тамойилларидан бирига айлонмога лозим. 
Лекин бу — таълимда дунёвий ва диний билимларни эклек- 
111И равишда бирлаштириш, кориштириб юбориш мумкин, 
ПОГОНИ эмас. Мактаб бундан буён хам маежиддан, дин эса 
ДШтптдан тулик ажратилган булиши лозим. Бу — жамият-
II ИИ г баркарор ривожланишининг асосий шартидир. Диний 
. кУиорувчилик ва экстремизм билан боклик вокеалар биз учун 
унугилмас сабок ва огохлантириш булиши керак. Масжид 
и II мои масаласи билан шугуллансин, лекин давлат сиёсати- 
III, ижтимоий-икгисодий масалаларни хал килишга аралаш- 
мисин. Акс холда давлатни Курьон ва шариат талаблари асо- 
сида бошкаришни, халкни «хакикий ислом» акидалари асо- 
ш да мажбуран кайта тарбиялашни истайдиган мулл ал ар 
юнилиб колади. Бу эса тинчлик-тотувликка, сиёсий ва икги- 
годий баркэрорликка путур етказади.
Лекин мактабнинг маежиддан ажратилиши таълим мас- 
кинларида ислом асосларини, унинг тарихини хамда хур- 
фикрлилик фалсафасини ургатишни рад этмайди.
Виз халкнинг сиёсий ва икгисодий мустакиллигиниги- 
IIU эмас, шунингдек, унинг маънавий мустакиллигини хам 
ни.минлаймиз десак, эркин, ХУР фикрлашни истиклолнинг, 
шраккиётнинг хал кдлувчи омилларидан бири деб били- 
шимиз, исломнинг анъанавий акддалари ва удумларига хам, 
бугунги кунда дин никоби остида бот-бот кулокка чалиниб 
колаётган сиёсий даъволарга хам нихоятда эхтиёткорлик, 
шИраклик билан танкидий ёндашмогимиз шарт.
Агар биз кунгилдагидек ривожланиб, уз калбимиз би- 
Л1И1 
уйгун яш амокчи булсак, диний фанатизм даъватига, 
муросасиз вульгар атеизм кугкусига берилиб кетмаслиги- 
ми I лозим.


240

Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   153   154   155   156   157   158   159   160   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish