Абдурахим Эркаев мйънавият вд таравдиёт



Download 14,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet152/273
Sana28.02.2022
Hajmi14,2 Mb.
#474727
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   273
Bog'liq
Маънавият ва тараққиёт

Абдуращм Эркаев
куралар сингари ваздобийлик дам дакикий илм-фандан, 
адоли кенг катламларининг танкдций фикр юритиши мум- 
кинлигидан чучийди. Ваздобийликнинг «экспорт вариан­
та» ута даш шок; ёки сиёсий бекарор давлатда дарбий куч 
оркали докимият тепасига келиши мумкин. Лекин у тари­
хий истикболга эга эмас ва эрга ё кеч инки розга учраши 
тайин. Ваддобийликка ухшаш бошка тажовузкор караш- 
ларнинг дам (жумладан, «Хизбут-тадрир» мафкурасининг) 
салафияни узларича тал кин килиб, тарихан алладачон уз 
умрини утаб булган, масалан, мусулмон халифалигини 
тиклаш каби олга сураётган айрим гоялари бугунги кунда 
Ута реакцион, халкаро сиёсий баркарорликка хавф сола- 
диган омилдир.
Президент Ислом Каримов Уз дакконий фикрлари би­
лан бундай деб огодлантирган эди: «Биздан узок-якин ма- 
софаларда жойлашган айрим ислом давлатларида Урта аср- 
ларда мавжуд булган мусулмон халифалигини тиклашни 
Уз олдига максад килиб куйган муайян ташкилотлар мав­
жуд. Улар катта маблаг- ва мафкуравий таъсир воситалари- 
га эга. Албатта, бундан Ун турт аср бурунги вокеликни 
бугун амалда кдйтадан тиклаб бул маслиги аён. Лекин улар­
нинг нияти — ягона мафкуравий макон барпо килиб, ис­
лом динини сиёсийлаштириш ва шу асосда дукмронлик 
килиш, докимиятни кулга киритишдир»*.
Халкимизнинг истикполни кулга киритишдан макса- 
ди колокликка юз тутиш эмас, балки ю ксак ривожлан­
ган, фаровон ва маданий турмуш кечириш, икгисодий 
юксалиб, маънавий камол топишдир. Вад^обийлик ва ди­
ний мутаассибликнинг бош ка кУринишлари эса бунга 
эришиш йулида тусик булади. Мана шуни унутмаслиги- 
миз керак.
Ушбу масалага дойр америкалик таникли сиёсатшу- 
нос Збигнев Бжезинскийнинг карашлари дам эътиборга 
молик. У узининг «Танлов: жадонда дукмдорликми ё гло- 
бал етакчилик» китобида замонавий исломда икки бир- 
бири билан диалектик боклик, аммо узаро ракобатлаша- 
диган окимларни: исломий (исломистик) популизм ва ис­
лом фундаментализмини ажратиб курсатади. (Баъзан му-
1 «Халк сузи», 1999 йил 3-февраль.


Маданий мерос ва маънавият
227
АШШф «исломий популизм» урнига кискача «исломизм» 
итимпсини кУллайди). Табиийки, 3. Бжезинский масалага 
умумфалсафий нуктаи назардан эмас, балки сиёсатшу- 
НОСЛИК (политологик) нуктаи назардан ёндашади. Бунда 
V мусулмон мамлакатларида якин 2 0 -2 5 йилда вокеалар 
ми АКД1 билан муносабатлар кандай йуналишда ривож- 
'iniIиши эхтимолини назардан кочирмайди. У куйидаги 
фикрни олБа суради: «Ислом фундаментализми («теза») 
МОХИЯТан замонавий эмас, аммо исломнинг мустамлака- 
чмликдан кейинги шаклидир. У дунёвий гарбнинг хукм- 
ромлигига карама-карши реакция сифатида вужудга кел- 
ли. Исломий популизм («антитеза») Fap6 хукмронлиги 
доиридан цолган ёки кейин киритилган баъзи замонавий 
унсурларни мослаштириш, ислом нукгаи назаридан дог­
матик тал кин килиш оркали купинча Fap6ra карама-карши 
КУйиладиган тимсол сифатида фойдаланади.
«Синтез» хали олдинда. Эхтимолки, у куплаб шакл- 
/трда мужассам булади»1.
(3. Бжезинский жараён ва ходисаларни урганишда Ге- 
кмшинг машхур учлик (триада) ёндашувини кулламокда. 
Мпижуд ёки бирламчи холат - «теза» («тезис»), унинг ин- 
кори, яъни узгарган, бошка сифат касб этгани шакли — 
•Оититеза» («антитезис»), хакикий янги сифати — инкорни 
и и кори — «синтез» деб аталади. Синтез дейилишига сабаб, 
унда 
дастлабки холатдаги — тезадаги — ва кейинги инкор 
\олатдаги — антитезадаги — энг яхши сифатлар инкорни 
и и корда — синтезда — бирлаштирилади. Назаримизда, 
I. Ьжезинскийнинг исломдаги окимларга нисбатан бун- 
niill сидашуви бир оз сунъий. Чунки Гегель усулини тари- 
ХИЙ у зок давом этадиган жараёнларга нисбатан куллаш 
Уринли, 50 -6 0 йиллик жараёнларда у конуният сифатида 
•мае, балки ан и к дифференциялаш маган ярим яш ирин 
ц'мдемциялар сифатида намоён булади).
Агар ислом фундаментализми теократик бошкарувни 
жорий килиш ва сиёсий, иктисодий, маданий хаётни тУлик 
шариат меъёрларига бусундириш максадини кузласа, по- 
иулистик харакатлар эса, муаллиф фикрича, «исломизм-

Збигнев Бжезинский. 
Выбор: м и р о в о е го сп од ство и ли глобаль­
ное ли дерство. М ., «М еж дународны е о т н о ш е н и я » , 2007, с. 83.


228

Download 14,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   273




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish