Абдукаримов А. Чизиқли ва векторлар алгебраси



Download 1,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/11
Sana13.07.2022
Hajmi1,08 Mb.
#789147
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
chiziqli va vektorlar algebrasi

 
Вариант №30
1.
Детерминантни ҳисобланг:
1
2
3
4
2
3
4
1
.
3
4
1
2
4
1
2
3
2.
Агар
1
2
3
1
3 0
3
2
4
10
2
7 .
2
1
0
10
7
8
X










 














бўлса, Х матрицани топинг. 
3.
3
1
3
5
2
2 .
2
2
3











матрицага тескари матрицани топинг. 
4.
Тенгламалар тизимини матрицалар усулида ечинг:
3
8
4
2
0 .
5
5
3
9
x
y
z
x
y
z
x
y
z
  

   

   

5.
Тенгламалар тизимини Гаусс усулида ечинг:


4
2
3
10
2
3
2
7 .
2
5
3
x
y
z
x
y
z
x
y
z










 



 
 
Векторлар алгебраси 
Вектор тушунчаси. Векторнинг узунлиги
. Ўзларининг сон қиймати ва йўналиши билан 
аниқланадиган миқдорлар векторлар деб аталади.
)
,
,
(
1
1
1
1
z
у
х
М
ва 
)
,
,
(
2
2
2
2
z
у
х
М
нуқталар мос 
равишда
 
a
векторнинг боши ва охири бўлсин. У ҳолда 
a
векторнинг координаталари қуйидагича 
аниқланади.
)
,
,
(
1
2
1
2
1
2
2
1
z
z
у
у
х
х
М
М
a





a
векторнинг узунлигига тенг бўлган сон унинг модули дейилади ва қуйидагича аниқланади. 
2
1
2
2
1
2
2
1
2
)
(
)
(
)
(
z
z
у
у
х
х
a






Агар 
a
вектор координата ўқлари билан мос равишда 


,
ва 

бурчаклар ҳосил қилса, у 
ҳолда 


cos
,
cos
ва 

cos

a
векторнинг йўналтирувчи косинуслари дейилади ва қуйидагича 
аниқланади: 


X

cos



Y

cos



Z

cos
Бу ерда:
1
2
1
2
1
2
,
,
z
z
Z
у
у
Y
х
х
X






 
 
 
 
 
 
 
 
Векторнинг ўққа проекцияси. 
a
векторнинг U ўққа проекцияси, унинг модули ва U ўқ билан ташкил қилган бурчаги 

орқали 
қуйидагича аниқланади.

cos
a
a
пр
U



Ихтиѐрий 
a
векторнинг берилган координаталар системасига проекциясини X,Y,Z орқали 
белгилайлик. У ҳолда 
Z
Y,
X,

a
ва 
2
2
2
Z
Y
X
a



бўлади.
 
 
1-Мисол. 
a
=
(6;3;-2) векторнинг модулини топинг. 
Ечиш: 
Модулни топиш формуласига асосан 
7
49
4
9
36
)
2
(
3
6
2
2
2









a
2-Мисол. 
А(3;-1;2) ва В(-1;2;1) нуқталар берилган. 
АВ
векторнинг координаталарини топинг. 
Ечиш:
АВ
векторнинг координаталарини топиш учун мос равишда 
В
нуқтанин 
координаталаридан 
А
нуқтанинг координаталарини айирамиз. 
)
1
;
3
;
4
(
)
2
1
);
1
(
2
;
3
1
(









АВ
3-Мисол. 
3-Мисол. 
)
16
;
15
;
12
(



a
векторнинг йўналтирувчи косинусларини аниқланг. 
Ечиш: 
25
256
225
144
)
16
(
)
15
(
12
(
2
2
2









a
Энди x=12; y=-15; z=-16 эканлигини эътиборга олиб йўналтирувчи косинусларни аниқлаймиз. 
25
12
cos



5
3
25
15
cos






25
16
cos



Векторлар устида амаллар. 
Векторларни қўшиш ва айириш: 
Агар 
a
ва 
b
векторлар координаталари берилган бўлса, яъни 
)
,
,
(
1
1
1
z
y
x
a

ва 
)
,
,
(
2
2
2
z
y
x
b

у ҳолда
)
;
;
(
2
1
2
1
2
1
z
z
y
y
x
x
b
a





)
;
;
(
2
1
2
1
2
1
z
z
y
y
x
x
b
a





Векторларни сонга кўпайтириш. 
 
Агар
 
)
,
,
(
1
1
1
z
y
x
a

бўлса, у ҳолда ҳар қандай 

сон учун қуйидаги формула ўринли 
)
,
,
(
1
1
1
z
y
x
a






Векторларнинг коллениарлик шарти.
Бир тўғри чизиқда ѐки параллел тўғри чизиқларда ѐтувчи векторлар коллениар векторлар деб 
аталади.
)
,
,
(
1
1
1
z
y
x
a

ва 
)
,
,
(
2
2
2
z
y
x
b

векторларнинг коллениарлик шарти қуйидагича бўлади: 
1
2
1
2
1
2
z
z
y
y
x
x


 
Векторларни базис координаталари бўйича ёйиш. 
i

j

k
 
учлик векторлар базис координаталари дейилади, агар қуйидаги учта шарт бажарилса


1) 
i
 
вектор ОХ ўқида, 
j
 
вектор ОY ўқида,
k
 
вектор OZ ўқида ѐтади. 
2)
 
ҳар бир 
i

j

k
 
векторлар ўз ўқларида мусбат томонга йўналган бўлади.
 
3)
 
i

j

k
 
векторлар, бирлик векторлар, яъни
 
1

i

1

j

1

k
 
a
вектор қандай бўлишидан қатъий назар уни ҳар доим 
i

j

k
 
базислар бўйича ѐйиш мумкин, 
яъни 
k
z
j
y
i
x
a
1
1
1



Бу ерда 
1
1
1
,
,
z
y
x

a
векторнинг координаталари. 
4-Мисол.
k
j
i
a



3
ва
k
j
i
b
4
2



векторлар берилган 2
a
+
3
b
векторлар 
йиғиндисини топинг. 
Ечиш: 
a
координаталари , 
)
2
;
3
;
1
(


a
худди шунингдек 
)
4
;
1
;
2
(

b
. Энди 2
a
ва 3
b
векторларни аниқлаймиз. 
2
a
=
(2; 6; -2); 3
b
=(6; 3; 12)
Демак, 
2
a
+
3
b
=(2+6; 6+3; -2+12) =(8; 9; 10).
5-Мисол. 


4, 2, 0
a

векторни 
(1, 1, 2),
(2, 2, 1)
p
q




ва 
(3, 7, 7)
r


векторлар бўйича ѐйинг. 
Ечиш.
a
векторни 
,
p q
ва 
r
векторлар бўйича ѐйиш, 
a
векторни чизиқли комбинация 
кўринишида ифодалаш демакдир. 
1
2
3
a
c p c q c r




бу ерда 
1
2
,
c c
ва 
3
c
- топилиши керак бўлган сонлар. 
Координата кўринишида бу қуйидагича бўлади. 
1
2
3
1
2
3
1
2
3
4
2
0
(
2
3 )
(
2
7 )
(2
7 )
i
j
k
c
c
c i
c
c
c j
c
c
c k
    

  


 
Натижада қуйидаги тенгламалар тизимини ҳосил қиламиз. 















0
7
2
2
7
2
4
3
2
3
2
1
3
2
1
3
2
1
с
с
с
с
с
с
с
с
с
Буни ечиб, 
1
;
1
;
3
3
2
1




c
c
с
эканлигини топамиз. Демак, 
r
q
p
a



3

6-Мисол.
)
3
;
2
;
6
(



a
векторнинг бирлик векторини топинг. 
Ечиш: 
Бирлик векторни қуйидагича ѐзиш мумкин. 



cos
cos
cos
0
k
j
i
a




cos ,

cos
,

cos
ларни топамиз 
a
a
х


cos

a
a
у


cos

a
a
z


cos
7
49
)
3
(
)
2
(
6
(
2
2
2








Бундан 

cos
=
6/7;

cos
=
-2/7;

cos
=
-3/7. 


Демак,
)
7
3
;
7
2
;
7
6
(
0



a

Икки векторнинг скаляр кўпайтмаси. 
a
ва 
b
векторларнинг скаляр кўпайтмаси деб, бу векторлар узунликлари кўпайтмаси билан 
улар орасидаги бурчак косинусининг кўпайтмасига айтилади ва (
a
,
b
) шаклда белгиланади. 
(
a
,
b
)=

cos
b
a

a
ва 
b
векторларнинг скаляр кўпайтмасини қуйидагича ҳам ѐзиш мумкин. 
(
a
,
b
)=
b
пр
a
a

ѐки (
a
,
b
)=
a
пр
a
b

Агар 
a
ва 
b
векторлар координаталари билан берилган бўлса, яъни 
)
,
,
(
1
1
1
z
y
x
a

ва 
)
,
,
(
2
2
2
z
y
x
b

, у ҳолда уларнинг скаляр кўпайтмаси қуйидаги формула билан ҳисобланади. 
)
;
;
(
)
,
(
2
1
2
1
2
1
z
z
y
y
x
x
b
a





Download 1,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish