А. Теш абоев, С. Зайнобидцинов, Ш. Эрматов



Download 8,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/199
Sana25.02.2022
Hajmi8,32 Mb.
#278807
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   199
Bog'liq
Qattiq jismlar fizikasi TESHABOYEV

1.2-чизма. Элементар катак. 
яч ей ка) деб аталади. Одатда элементар
катак параллелапипедцан иборат булади. Ушбу параллелапипед-
нинг учта цирраси буйлаб а , , а 2, а 3 векторларни йуналтирамиз,
бу векторлар узунликлари шу параллелапипед к;ирраси узунлигига 
тенг булсин. Бундай векторлар асосий (трансляцион) векторлар 
(ёки даврлар) деб аталади. (1 2-чизма). 
------ —
Трансляцион векторларнйнг асосий хоссаси шундан иборатки,
бу векторлар ёрдамида чексиз кристални г = п {а х + п 2а 2 + я 3а 3
вектор буйлаб кучирсак, кристалл уз-узига устма-уст тушади (п ь 
П2, п3 — бутун сонлар). Куп хдлларда бир к>анча атомлар бирикма- 
лари кристалл панжарасини \о си л кдлади. Бундай такрорланувчи 
атомлар гуру^ини базис деб аталади. Ихтиёрий кристалнинг базиси 
ва трансляцион векторлари аник^анган булса кристал панжараси 
аник^анган \исобланади.
1.3. Кристалларда симметрия
С и м м етри я деганда биз ж и см н и н г устида маълум бир ам ал- 
л ар н и (буриш , си лж и тиш , ак сл ан ти р и ш ) баж арган им и зда ж исм 
уз-узига устм а-уст туш иш и ва барча йуналиш ларда ф и зи к хос- 
сал ар и н и н г аввалгидек узгари ш сиз крл и ш и н и туш унам из. М и- 
сол тарик;асида 1.3-чизмада келти ри лган ш акллар си м м етри я- 
си н и к^риб чикам из.
1.3. 
а- чизмадаги ш аклнинг бирор ук,к,а ёки текисликка нисба- 
тан симметрияси йук,. Ушбу шакл фак;ат 360° бурчакка бурил ган­
да узи билан узи устма-уст тушади. Бундай куйи спмметрияга эга
7


булган ж исмларни хапкдро белгилаш да 1 
раками билан белгиланади ва шакл би- 
ринчи тартибли симметрия уцига эга 
дейилади. 
1.3.6-чизмадаги 
шакл 
эса 
УЗУК-УЗУК чизик, билан тасвирланган те- 
кисликка нисбатан симметрик булади, 
бундай 
шакл 
симметрияси 
1ш 
куриниш да 
ёзилади. 
1.3.в-чизмадаги 
ш аклни 180° га маълум бир ук атрофида 
бурганимизда устма-уст тушади, 360° га 
бурганда у икки марта устма-уст тушади, демак, иккинчи тартиб­
ли симметрия укига эга — 2. Охирги ш аклим из иккинчи тартиб­
ли симметрия укига ва икки симметрия текислигига эга, яъни — 
2mm. Кристаллар \а м симметрияга эга, уларнинг симметрияси 
кристалл панж арасининг симметриясидан келиб чикади. К ри ­
сталлар элементар катакнинг таш кил этувчиларини, яъни транс- 
ляц и он векторларнинг узунлигига ва улар орасидаги бурчаклар- 
н и н г кийматига к;араб 7 та катта гуру^га булинадилар. Бу гу- 
руэугарнинг \а р бири уз номига эга булиб, кристалл сингониялари 
деб аталади ( 1. 1-жадвалга каранг).
/. 1-жадвал

Download 8,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish