А. Теш абоев, С. Зайнобидцинов, Ш. Эрматов



Download 8,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/199
Sana25.02.2022
Hajmi8,32 Mb.
#278807
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   199
Bog'liq
Qattiq jismlar fizikasi TESHABOYEV


Кристалл сингонияси
Элементар катакни тавсифловчи катталиклар 
(параметрлар)
1
Триклин
а * Р * у
2
Моноклин
а  = /3 = 90 ° 
ф
у
3
Ромбик
а\±щы$ а  = Р = у = 90
4
Тетрагонал
ai=ai*a3 а  = /3 = у = 90 °
5
Кубик
а{=а2=аз а = /3 = у  = 90
6
Тригонал
а|= я 2=яз а = /3 = у * 90 ° < 120 °
7
Гексагонал
ay=a-£tas а  = д = 90 , г  = 120
Кристалл учун мумкин булган барча симметрия амаллари 
кристалнинг симметрия гуру^ини таш кил килади. С имметрия гу- 
ру\лари х;ам икки тоифага булинади: нуцтавий ва трансляцией. 
Нукгага нисбатан акслантириш (инверсия), ук атрофида буриш 
ва текисликка нисбатан акслантириш билан боглик булган си м ­
метрия амаллари нуцтавий симметрия гуру^ини таш кил килади. 
К ристалнинг таш ки симметриясини аник/ю вчи бундай нукгавий 
симметрия гуру\пари сони 32 та булиб уларнинг кристалл синго­
ниялари буйича булиниш и 1.2- жадвалда келтирилган.
1.3-чизма. Шакллар 
симметрияси


1.2-жадвал
Кристалл
Нукгавий гуруяршнг 
бслгиланиши
Нук^авий rypyx
сингониялари
Халкаро
Шенфлис буйича
НОМИ
1. Триклин
1
Ci
Моноэдрик
1
с
,
Пинакоидал
2. Моноклин
2
С2
Ук,™ диэдрик
ш
cs
Ук,сиз диэдрик
2 /т
C
2
I
1
Призматик
3. Ромбик
222
D 2
Ромб-тетраэдрик
т ш
С*,
Ромб-пирам идал
т т т
Djh
Ромб-дипирамидал
4. Тетрагона!
4
с
4
Тетрогонал пирамидал
422
d
4
Тетрагонал трапециоэдрик
4 /т
Qh
Теграгонал дипирамидал
4 / т т
Сф,
Дитетрагонал пирамидал
4 / т т т
D4h
Дитетрагонал
дипирамидал
4
S
4
Тетрагонал
тетраэдрик
4 2 т
D2d
Тетрагонал скаленоэдрик
5. Тригонал
3
C3
Тригонал пирамидал
32
D3
Тригонал
трапециоэдрик
З т
C
3
,,
Дитригонал пирамидал
3
Q i
Ромбоэдрик
3 т
D3d
Дитригонал скаленоэдрик
6. Гексагонал
6
C3h"
D 3h
Тригонал 
дипирамидал 
Дитригонал дипирамидал
6
c
6
Гексагонал
пирамидал
622
6 /т
6 / т т
D6
Q h
Qu
Гексагонал трапециоэдрик 
Гексагонал дипирамидал 
Дигексагонал 
пирамидал
6 / т т т
D«,
Дигексагонал дипирами­
дал
7. Кубик
23
T
Тритетраэдрик
т 3
Th
Дидодексаэдрик
4 3 т
Td
Гексатетраэдрик
43з2
0
Трионтаэдрик
т 3 т
Oh
Гексантоэдрик
9


1.2-жадвалда ушбу 32 та нуктавий симметрия гуру\ларини 
халк,аро цабул килинган белгиланиш идан таш ^ари. кри сталоф аф
олим Ш ёнфилис киритган белгилашлар \а м келтирилган. Каттик; 
жисмда кристалл панж арасининг мавжудлиги 1,2,3,4, 6-чи тар- 
тибли симметрия укдаридан юкрри тартибли симметрия укутари 
булмаслигига олиб келади. 5-чи, 7-чи тартибли симметрия ук,и 
\а м булиши мумкин эмас, чунки беш ва етти бурчакли шакл ёр- 
дамида фазони крлдикриз тулдириб булмайди (баъзи бир биоло­
гик кристаллар бундан истисно). Бошк;а симметрия уцяарини эса 
юкрридаги симметрия укдарига келтирилиш и мумкин. \а р бир 
симметрия гуру^и асосий \о си л цилувчи симметрия амаллари б и ­
лан белгиланади. {Кристаллар нук^авий симметриядан таш ^ари 
трансляцион симметрияга х,ам эгадирлар. Кристалл панжараси­
нинг мумкин булган 14 хил трансляцион симметрия амали мав- 
жуд. \ а р бир трансляцион симметрия амалига битта элементар 
У  катакни мос цуйиш мумкин. Натижада 14 хил элементар катак 
хрсил булади, бу элементар катаклар Браве панжаралари деб ата­
лади. Трансляцион симметрия — бу кристални маълум бир вектор 
буйича кучирганимизда узи билан устма-уст тушишидир. Хар бир 
кристаллар сингониясида фа кат маълум бир турдаги Браве п ан ­
жараси булиши мумкин.
Кристалл 
панж арасининг тулик, симметриясини ф азовий 
симметрия гурухи аникугайди. Ф азовий симметрия гуру\ида кри­
стални нуктавий ва трансляцион симметрия амаллари мужассам- 
лашган булади. Х^аммаси булиб 230 та фазовий гурухдар мавжуд 
булиб, \а р кандай кристалл уз тузилишига кура ана шу гуру\ларнинг 
бирига мансуб булади. Кристалнинг фазовий симметрия гурух;и 
маълум булса, унинг кристалл тузилиш ини келтириб чикариш жуда 
осон, шунинг учун кристалнинг симметрия гуру\ини билиш му\им
а,\амиятга эга. Хозирги пайтда кристалл симметрияси рентген нур- 
лари ёрдамида аникданади. Ф аннинг ушбу йуналиши кристалогра- 
фия деб номланади. 1.3- жадвалдан куриниб турибдики:
1. Триклин сингаиия панжаралари фацат содда Р -■ шаклдаги 
панжаралардир. Браве панжарасини ифодаловчи параметрлар со­
ни 6 та: уч кирра ва учта бурчак.
2. Моноклин сингонияда иккита Браве панжараси шакллари 
булиши мумкин. Улардан бири Р — шаклдаги содда катакка эга 
булиб, иккинчиси эса, марказлашган асосли яъни С — шаклдаги 
катакка эга. Ушбу панжараларни 6 та параметр аник^айди (о |, аъ 
а}, а . р . у )
10


1.3-жадвал
,--
i4T
I f
г
i f f l
. Ы
г  

Download 8,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish