А. Теш абоев, С. Зайнобидцинов, Ш. Эрматов



Download 8,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet170/199
Sana25.02.2022
Hajmi8,32 Mb.
#278807
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   199
Bog'liq
Qattiq jismlar fizikasi TESHABOYEV

Т  ва Eg лар учун здесоблаб топиш 
мумкин. Энди худди шу тартибда ярим Утказгичлардаги ковак­
лар зичлиги р нинг Г ва Eg га богланишини аникдаймиз. Ко-
252


вакларнинг таксимот функцияси электронларнинг таксимот 
функцияси / билан куйидагича богланган:
f р ~ \~ fn ■
У ?^олда 
/„= 1 —
1
1
ехр(—— — -) + 1 ехр(— —

кТ 
кТ
-) + 
1
(11.16)
.
(11.17)
кТ
ковакнинг валент зонаси шипидаги эффективли масса­
си. Коваклар учун х;олат зичлиги, 
gp (E)dE =
1
2 m n

( _ ^ . ) 2 ( _ f )2 
dE
2п 
n
(11.18)
коваклар зичлиги эса,
о
Р = \gp( E ) f p(E)d E =
'гПркТ
'
г
(
г- 
\
2 Ш 2
ехр
кТ
\
/
; u . i 9 )
(11.15) ва (11.19) ифодаларни бир бирига купайтирамиз,
\3 
А 
. _
пр-
кТ
2лЬ
(
m*nm*p ) 2 ехр(--^) = л,2
(
11
.
20
)
бу ифода мувозанатий х,олат учун Уринли булиб
щракатдаги 
массалар цонуни деб номланади.
Ушбу муносабат хусусий булмаган ярим утказгичлар учун ^ам 
уринли, чунки биз *али хусусийлик тутрисида бирор тахмин ки- 
ритмадик. 
Ифоданинг 
яна 
бир 
кулайлигк шундан иборатки, унда 
Ер 
нинг киймати кдтнашмайди. Хусусий 
утказувчанлик: учун ифода куйидаги 
куринишга келади.
.18
( 11.21)
h2 ' ' " f ’
■"r' 
2kT '
Кремний учун (11.21) ифода ёр­
дамида 
\исобланган 
(пр)1'2 
нинг 
Т  га богланиши 11.9- чизмада 
келтирилган (узлуксиз чизиф.
10
1016
ltf5
1014
ю13
(пр) [ ,см
-3
\
Si
Ч
\
\
1
ММ 
о,*м 
т
11.9- чизма. Хусусий ярим 
утказигичда (
np)v2
нинг 
температура 
Т
га богланиши.
253


Графикдаги нук^алар тажрибада улчанган кзийматлар. Т=300К да 
кремний учун пр=4,61019 cm*6, германий учун эса и/^3,61027 cm-6. 
Хисоб-китобларда т„*=тр=тецеб олинган.
Хусусий Утказувчанлик учун р=п, шунинг учун (11.15) ва 
(11.19) ифодаларни тенглаб
з
Е » т ‘ 1
ехр
( 2
Е Р
С
* > 
т р
2
ехр ' E g )
кТ
j
11.22)
ни \осил киламиз. Охирги натижани ло- 
гарифмлаб Ер га нисбатан ечамиз:
Ер=(\12)Е^(Ш)кТ1п{тр* /тп')  
(11.23)
-Ес“ 0
-Еу“ -Е.
11.10- чизма. Хусусий ярим 
Утказгичда Ферми сатхи 
£
р
(7).
Агар 
т „ =тр
 
ва Т=0°К булса,
Ef= (\l2)Eg,
температура ортиши билан, 
агар т р /т„*> 1 булса, Ферми сатэди кУтарилади, т р /т„*< 1 
булса, у пасаяди ( 11.10- чизма).
Агар Е с-  0 деб олинса, Eg олдидаги ишора Узгаради.
11.5. Заряд ташувчилар рракатчашигш
Заряд ташувчилар харакатчанлиги деб уларнинг дрейф тез- 
лигини электр майдон кучланганлигига нисбатига айтилади.
=-|v-
'
Е
(11-24)
Унинг ишораси электронлар ва коваклар учун бир хил булади. 
Тоза ярим 
у т к а з г и ч л а р д а
^ракатчанликпинг кдойматини элек­
тронларнинг фононлар билан тУкнашуви аникдайди. Электр 
Утказувчанлик иккита ташкил этувчидан иборат булади:
о = ( п е ц „ + р е ц р ) .  
Л .
(11.25)
Ушбу ифодани <т - п е х / т  билан таккосласак, электрон 
ва ковакларнинг ^аракатчанлиги учун куйидаги муносабатлар- 
ни топамиз:
ег„ 
ert
т ,
(11.26)
11.2.-жадвалда баъзи бир ярим утказгичлар учун хона тем- 
пературасидаги ^аракатчанлиги келтирилган.
254


11.2- жадвал
Кристалл
Харакатчанлик, см2/В сек
номи
ft.
1. Олмос
1800
1200
2. Si
1300
500
3. Ge
4500
3500
4. InSb
77000
750
5. InAs
33000
460
6. InP
4600
150
7. GaSb
4000
1400
8. PbS
550
600
9. PbSb
1020
930
ll.PbT e
1620
750
11. AeCl
50
-
12. KBr (100°K)
100
-
11.6. Ярим утказгичда киришмалар
Ярим утказгач кристалл панжарасига ёт атомларнинг му­
айян микдорда кириб крлиши натижасида киришмали ярим 
Утказгач хосил булади. Жуда кам мщцордаги киришмалар \ам 
ярим 
утказгичларнинг 
физик хоссасига 
кагга таъсир 
курсатади. Масалан, тоза кремний кристаллига 0,00001% Бор 
атомлари киритилганда унинг электр Утказувчанлиги хона 
температурасида 100000 марта ошиб кетади.
Кристалл панжарасидаги киришмалар одатда нуксон 
Кисобланади. Агар киришма кристалл панжарасидаги асосий 
элемент Урнини эгаллаб олган булса уни Уринбосар цаттиц 
эритма дейилади.
Киришма кристалл панжарасидаги атомлар 
орасига кириб долган булса суцилма ц аттщ эритма деб ата­
лади. Киришма ва асосий модца эффектам этом радуслари 
орасидаги фарк 15% дан ошмаган лолларда Уринбосар кириш­
малар досил булади. Ундан танщари киришма валентлигининг 
асосий атом валентлигидан фарк^ ±1 дан ошмаслиги лозим. 
Сукделма киришма *осил булиши учун эса киришма атомнинг 
эффектив радуси г¥ £0,59га булиши керак (га - асосий атом­
ларнинг эффектив радуси). Киришмалар панжара даврийлиги- 
ни бузади, тафй?1анган зонада ма^аллий сат>ушр десил кзилади. 
Куп долларам маълум бир парамстрли ярим утказгач десил кдлиш 
учун атайлаб киришмалар киритилали, буни ярим утказгичларни 
легирлащ 
деб аталади. Киришма хосил калган ма^аллий сат^
255


Ed=
:Ec
утказувчанлик ёки валент зонасига 
якин жойлашган булса 
саёз с т щ  
деб номланади (11.11-чизма). Агар 
ма^аллий саттутар так,ик,ланган зона 
уртасига якин жойлашган булса 
чуцур сапщ дейилади.
Ионланиш жараёнида утказувчан 
зонага кУшимча электрон берувчи ки­
ришма 
донор киришма 
деб 
аталади. Ми- 
сол тарик^сида кремний кристашшга 
кириб кщган маргумуш (y4s) 
атомни 
кУриб чик;айлик (11.12- чизма). Ушбу атом бешта валент электронга 
эга б^либ, улардан тУртгаси кремний атоми билан ковалент бог 
,\осил килишда катнашади.
Бешинчи валеш’ электрон эса ун­
га заиф богланган х,олда булади. Бу 
электронларнинг атомга боитаниш 
энергиясини толиш учун уни водо- 
родсимон атом деб кдрашимиз мум­
кин. Эркин As атомида
11Л1- чизма. Саез ва 
чукур 
сат?утар.
Е , = -
mqHz2 

П2
11.12- ч я и а . Донор киришма 
(11.27) 
узидан электронни бушатади.
Диэлектрик сингдирувчанлиги е булган кремний кристал-
лида бу энергия в2 марта кичраяди.

Download 8,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish