А. Теш абоев, С. Зайнобидцинов, Ш. Эрматов


Е„ нинг киймати  хона температураларида 0,1 эВ га як^индир. Бу энергия сат^и  валент зона якинида жойлашган булиб  акцептор сапщ



Download 8,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet172/199
Sana25.02.2022
Hajmi8,32 Mb.
#278807
1   ...   168   169   170   171   172   173   174   175   ...   199
Bog'liq
Qattiq jismlar fizikasi TESHABOYEV

Е„ нинг киймати 
хона температураларида 0,1 эВ га як^индир. Бу энергия сат^и 
валент зона якинида жойлашган булиб 
акцептор сапщ деб 
номланади. Акцептор киришмали ярим утказгичларда тоза 
ярим утказгичга нисбатан коваклар сони куп булади. Бундай 
ярим утказгичларни ковак утказувчанли ёки 
ртур ярим 
у тк а зги члар де й ил ад и.
Киришма атомларининг микдорини ошириб борсак улар 
кристалл панжарасида бир-бирига якин келиб колади, нати­
жада уларнинг электрон тулкин функциялари устма-уст тушиб 
кристалл панжарасида 
кириитавий зона хосил килади. К и ­
ришма атомларининг зичлиги
*
N ^ = 2,2 •
1024 (—— )3 . 
(11.30)
т 0£
булгандан бошлаб киришмавий зона \осил була бошлайди. п- 
тур утказувчанликка эга булган кремний учун yV*=1019cn r3 ни 
ташкил этади. 
Киришмавий зона хрсил 
килувчи ярим 
утказгичлар 
кучли легирланган ярим утказгичлар деб аталади.
Баъзи киришмалар бир неча сат\лар хосил килади, улар­
нинг баъзилари донор, бошк.алари акцептор булиши мум­
кин. Бундай киришмалар 
амфотер киришмалар деб аталади.
Ярим утказгичдаги киришма сатхлари ундаги жуда к\;п ва 
турли туман жараёнларда мухим урин тутади. Хозирги замон
257


электроникаси учун ярим утказгичларга киришмалар киритиш 
билан улар парамефини ксракли юмонга узгартириш му\им 
масалаларлан бирилир.
11.7. комиенсирланган ярим утказгичлар
Ярим утказгич маьлум бир киришмалар киритиш натижа­
сида улардаги заряд ташувчмларнинг тула зичлиги 
п+р ни ка- 
маПтирппшмпз мумкин. Бундай камайтнриш усули 
компенсир- 
:шш лсб номланади, ярим утказгични эса комиенсирланган ярим 
утказгич дейилади. Комиенсирлаш ёрдамида ярим утказгич 
параметрларипи ксракли томонга узгартириш \озирги пайтда 
долзарб муаммолардан бирига айланиб цолади. Ксракли хосса- 
га эга булган янги тур ярим утказгич модда \осил килишга 
нисбатан легирлаш ёрдамида унинг хоссаларини узгартириш 
анча арзон ва тездир. Комиенсирланган ярим утказгич хосса­
лари комиенсирлаш даражаси (К ) дан ташцари, компенсир- 
ловчи марказлар табиашга \ам кучли богланган. Шунинг учун 
хрзир комиенсирланган ярим утказ! ичларни уч тур га ажратиш 
мумкин.
1. Кучли лешрланган комиенсирланган ярим утказгичлар 
(KJ1K). Бундай ярим утказгичларда компенсирловчи марказ 
сифатида бир зарядли саёз сат\ хосил цилунчи киршималар 
олинади.
2. Юкрри энергияли зарралар окайми билан нурланган ярим 
утказгичлар. Компенсирловчи марказ сифатида турли чуцур 
сат\пи радиацион марказлар ва капа \ажмли нуцеоплар (маса­
лан, таргибсизланган ^исмлар (Т К )) му\им урин эгаллайди.
3. Чукур энергетик сат\ \осил килувчи киришмалар билан 
комиенсирланган 
ярим 
утказгичлар. 
Бундай 
ярим 
утказгичларда катта амплитудали флуктуацион потснииаллар 
ва таргибсизланган цисмлар булмайди.

Download 8,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   168   169   170   171   172   173   174   175   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish