А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet139/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

9.10. АСИНХРОН ДВИГАТЕЛНИНГ ИШ 
ХАРАКТЕРИСТИКАСИ
Электр тармогидаги кучланиш б', ва частота /, узгармас 
булганда двигателнинг айланиш тезлиги 
п2ч
сирпаниш 
S,
ай­
лантириш моменти Ж, фойдали иш коэффициенти ?}, статор 
чулгамидаги ток /, ва ку вв ат коэффициенти coscp нинг дв иг а­
тель валидаги фойдали кувват 
Р2
га богликлик графиклари 
асинхрон двигателнинг иш характеристикалари дейилади (9.25- 
расм).
Двигатель салт ишлаганда ( Р 2 = 0) 
S ^ 0
булиб, сирпаниш 
формуласи /г2 == /г, (1 — 
S)
да 
п2 ^ п л
деб кабул килиш м у м ­
кин. Юкланишнинг ортиши билан сирпаниш 
S
орта боради, 
роторнинг айланиш тезлиги 
п2
эса камая боради. Номинал юк- 
ланишда Я 2«=Я2ном булиб, сирпаниш номинал кийматга эри- 
шади.
Дв игателнинг валидаги фойдали момент 
М
нинг фойдали 
Кувватга богликлиги куйидаги ифодадан аникланади:
М
= 975 —
Д в и г а т е л ь
Р 2
нинг ортиши билан айланиш тезлиги камаяди,
ш у 
сабабли 
фойдали момент 
Л1
юкланиш к уп айг анд а Р 2 га 
Караганда 
тезрок к уп аяд и. Бинобарин, Ж = / ( Р 2 ; булади.
Двигателнинг фойдали иш коэффициенти 7j = — 
курини-
Р\
шида ифодаланади.Двигателнинг тармокдан олаётган Я, в алдаг и 
фойдали к у в в а т Р 2 ва к у в в а т исрофлари йигиндиси 
^ Ь Р
дан,
Р,
иборат, яъни 7j = -------- —— . Д в и га т ел ь салт ишлаганда 
Р.,
=
р 2 + У
А 
Р
«= 0, 
бинобарин, ФИК з а м
у] — 0
булади. Фойдали к у в в а т
Р.2 
ортган сари ФИК тез оша боради ва к у в в а т исрофииинг юк-
ланишга боглик булган у з г а р у в ­
чан кисми билан юкланишга б ог ­
лик булмаган у з г а Рмас кисми 
тенглашганда 
tj
энг
катта кий- 
магга эришади. Юкланишни яна 
х;ам орттириш фойдали иш ко- 
эффициентининг камайишига олиб 
келади
Статор токи 

(9.13) форму- 
ладан аникланади. У у з г а р м а с
/„ в:т у зг арув чан /2 ташкил чтув- 
У.^о-расм. 
чилардан ибораг були^, юкла*
218
www.ziyouz.com kutubxonasi


нишга богликдир. Двигатель салт ишлаганда 
1-г
— 0 д е с а к ,
/, =
/0
булади, яъни статор токи салт ишлаш токига тенг б у ­
лади ва унинг ^иймати асинхрон двигателларда статор ч у л г а -
ми номинал токи (/а ном) кийматининг 4 0 - ^ 6 0 % ини ташкил 
этади. 
нинг ортиши ток 
/2
ва /х ларнинг ортишига олиб 
к елади.
Двигатель салт ишлага нд а унинг к у в в а т коэффициенти энг 
кичик кийматни ташкил этади. Двигателнинг валига т уша ди - 
ган юкланиш ортганда токнинг актив ташкил этувчиси о р т а ­
ди. Бу х олда к у в в а т коэффициенти хам орта бориб, 
Р2 = Р„ои 
б ул га нд а энг катта кийматга эришади. Юкланиш яна дам к у -
пайганда cos 
9
к а ма яд и. Б у хол сирпанишнинг купаииши хи- 
собига ротор чулгамининг индуктив каршилиги (
Х2
• 
S )
орти­
ши билан изохланади. К у в ва т коэффициентининг катта б у л и ­
ши уч ун д вигатель доимо ёки, хеч б у л м а г а н д а , купрок в ак т 
номинал юкланишда ишлаши мухимдир.
Номинал юкланишда у рта кувватли ,(1 — 100 кВт) д в и г а ­
телларнинг к у в в а т коэффициенти cos срном = 0,7 — 0,9 катта к у в ­
ватли (100 кВт дан ортик) д ви г ат е лл а рд а cos срном = 0,8 — 0,92.

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish