'-’ ном
кр
п\
,гном
— ^ном (^
— 1 ),
— сирпанишнинг номинал
(9.30)
Киймати;
' Кр
— юклаш коэффициенти.
Фаза роторли асинхрон двигателларда ротор чулгамига к у -
шимча каршилик улангани учун, айлантирувчи момент к уй и
дагича аникланади:
М
= Cj
U\S
-------
R:i + Ry_
____
(9.31)
(#2 + Др)2 + ( З Д 2 *
9 . 2 0 - раемда ротор чулгами актив каршилигининг турли кий-
матларида айлантирувчи моментнинг сирпанишга богликлик
эгри чизиклари курсатилган. Чулгамнинг актив каршилигинигина
дисобга олиб ^урилган характеристика
т аб аи й х а р а к т е р и с
т и к а
., кушимча каршилик кийматини дисобга олиб курилган
характеристика
с у нъи й
ёки
р е о с т а т х а р а к т е р и с т и к а
дейи-
лади.
9.20- раем.
213
www.ziyouz.com kutubxonasi
9.7. АСИНХРОН ДВИГАТЕЛНИНГ МЕХАНИК
ХАРАКТЕРИСТИКАМИ
Манба кучланиши уз г арм ас
(b\
*= const) б ул га нд а ротор ай- I
ланишлар сони
(п2)
нинг айлантирувчи моментга богликлик
эгри чизиги гс2=/ (/ И) асинхрон двигателнинг
м е х а н и к х а р а к
т е р и с т и к а м
дейил ад и. 9 . 2 1 - раемда асинхрон двигателнинг
м ех ан ик характеристикаси курсатилган. Ушбу характеристика-
ни 9 . 2 0 - раемда курсатилган
M = r (S )
эгри чизиги ёк и (9.20)
ифода ёр дами да
п 2—п^(
1 —
S)
эканлигини ^исобга олган ^ о л - !
д а куриш мумки н. М е х а н и к характеристика ^ар канаай д в и
гателнинг асосий характеристикаларидан бири булиб, д в и га
телнинг иш кобилиятини белгилайди. М а ъл у м к и , статор ай-
л а н у в ч а н магнит майдон тезлиги у з г ар м ас ( я, = const) б ул г а-
ни у ч у н роторнинг айланиш тезлиги билан сирпаниш орасида
ги богланиш чизиклидир. Агар
S = \
булса,
п2 =
0; 5 = 0 б у л
са,
п 2 =
я, булади. Ме х ан ик характеристикада куйидагилар-
ни белгилаш мумкин: максимал (критик) момент/Итах — асинх
рон двигате ль айлантирувчи моментининг максимал киймати;
ишга тушириш моменти
МИТ
— асинхрон двигателни ишга т у -
шириш ( к у з г ат и ш) у чу н кер ак буладиган момент киймати;
номинал
момент
М ном
— асинхрон двигателнинг номинал иш
режими (номинал кучланиш
U
u0м, номинал частота / ном, номи
нал н агр уз ка) даги айлантирувчи моменти.
Юкланиш остидаги асинхрон двигателни ишга тушириш
у ч у н унинг ишга тушириш моменти иш механизмининг к а р
шилик моменти
М
дан к ат та булиши к е р ак , яъни
М и
т >
Л1
Акс ^олда двигателни х;арак
1
тга келтириб булмайди. Асин
хрон двигатель айланишлар сонининг узгариши механик ха-
рактерисгиканинг
С
нуктасидан бошланиб,
В
нукта оркали
ута ди. Характеристиканинг
А ~ В
кисмидаги Л4ном =
нук-
т а д а двигателнинг вали
п 2
ном тез лик билан айлана бошлайди.
Щундай килиб, механик характеристиканинг
С
—
В
кисми тез-
ланиш кисми,
А
—
В
эса иш к исми хисобланади. Асинхрон
д вигатель характеристиканинг иш кисмида баркарор тезлик би
лан айланади. Агар бирор сабабга кура
t
—
t,
пайтда карши-
www.ziyouz.com kutubxonasi
^21
i
Rp~ RP' 4o' Rc
t
О
9 . 2 2 - рас ы.
Do'stlaringiz bilan baham: |