А. А. Ашрабов, 10. В. Зайцев


Эластиклик характеристикаси



Download 11,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/232
Sana01.07.2022
Hajmi11,73 Mb.
#721816
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   232
Bog'liq
Qurulish Konstruksiyalari A.A. Ashrabov 1988

Эластиклик характеристикаси
Д евор хили
Кориш манинг маркаси
Кориш ма-
200—25
10
4
т ен г м у с-
тах;камли-
гида
Огир бетон ва табиий огир тошлардан 
тайёрланган йирик блоклардан терилган
Керамик тошлардан терилган
1500
1000
1000
1000
750
750
500
350
Енгил бетон, огир силикат бетон ва т а ­
биий енгил тошлардан тайёрланган йи­
рик блоклардан терилган
Силикат риштдан терилган
Пластик прессланган гил ришт, ровак 
силикат риштлар, енгил бетон тошлар 
ва табиий енгил тошлардан терилган
1000
750
1000
750
500
750
500
350
500
350
200
200
Нам долда прессланган гил риштдан
т е р и л г а н
500
500
350
200
Деворнинг (3.3) формулада келтирилган сицилишга булган мус- 
та^камлик чегараси (вак'тли царшйлигй) нинг уртача цийматини 
цуйидаги формуладан аницлаш мумкин:
И и — к ■
/?, 
(3.4)
40


бу ерда /? — теримнинг (СНиП II—22—81 га асосан) 3 . 3 - жад- 
валдан олинадиган дисобий каршилиги; А — хавфсизлик коэффи­
циента. Шуни эътиборга олиш керакки
р и ш т
 
ва барча хилдаги 
тош-риштлардан, шунингдек, кесилган харсангтош, харсангтош 
Кушиб тайёрланадиган йирик бетон блоклар учун ва вибрация- 
ланган ришт теримдан ишланган панеллар учун & =
2
, ровак бе- 
тонлардан тайёрланган йирик ва майда блоклар учун 
к
= 2,25 га 
тенг булади.
3.3 -§. ТОШ -Р ИШ Т ВА АРМОТОШ КОНСТРУКЦИЯЛАРНИ
ХИСОБЛАШНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ
Тош-ришт ва армотош конструкциялар биринчи ва иккинчи 
группа чегара ^олатлар буйича хисобланади. Биринчи группа 
чегара .\олатлар буйича дисоблаш, одатда, конструкцияларнинг 
нагрузка кутара олувчанлиги шакл ва вазиятининг муста,\кам~ 
лиги дамда устиворлигини ^исоблаш билан боглик-
Т
о ш
-
р и ш т
в а а р м о т о ш к о н с т р у к ц и я
э л е м е н т л а р и
у ч у н
м у с -
т а ^ к а м л и к ш а р т и н и н г у м у м и й к у р и н и ш и к у й и д а г и ч а :
2 ^ - Т / Л е < Ф ( 5 , /?|. ТС)Т,. 
(3.5)
бу ерда 
N'1
— норматив нагрузкалар таъсирида пайдо буладиган 
зурикиш, х/ — нагрузка буйича ишончлилик коэффициенти, л
0

кучларнинг кушилиш коэффициенти
2
-доимий ва вакт-
ли нагрузкалардан досил булган ^исобий кучланиш ( ^ ва 
п с
коэффициентлари билан); Ф — кучлаиган ^олатга ( ащи л иш, чу- 
зили-ш ва д.) мос келадиган ф у н к ци я ; . 5 — кесимнинг геометрик 
характеристикам; /?г — теримнинг ^исобий каршилиги; 
ус —
иш- 
лаш шароитлари коэффициенти. Бу формуланинг физик мо^ияти 
шундан иборагки, элементдаги максимал зурикиш унинг мини- 
мал нагрузка кутара олувчанлигидан кам ёки жуда булмаганда 
умга тенг булиши керак.
Девор учун „норматив каршилик“ тушунчасини куллаб бул- 
майди (1 бобга каранг), чунки унинг муста^камлиги ГОСТлар 
билан белгиланмайди, синашлар орцали контрол килинмайди. 
Шунга кура теримнинг ^исобий каршилиги 
Н
унинг муста^кам* 
лик чегараси 
Н а
нинг айрим кисми сифатида кабул килинади ва 
(3.4) формуладан ^исоблаш йули билан топилади.
Деворнинг сикилишга курсатадиган ^исобий каршилигини 
и ш
шароитлари коэффициенти 
7
С га купайтирищ керак. У ришт ус- 
тунлар ва икки дераза ёки эшик уртасидаги кесими <^0,3 м
2
л и
девор учун 
0 , 8
га; йирик бетон блоклар ва табиий тошлардан 
(■^>1800 кг/м8) кутарилган девор учун 
1 , 1
га; енгил бетон 
блоклар ва тошлардан кутарилган девор учун 0,7 — 0,8 га; ко- 
тиш муддати тугагач, 
1
йилдан оргик вакт утган ^ар кандай де- 
иор учун 1,15 га тенг.
Деворнинг сикилишга курсатадиган кисобий каршилиги /? 
нинг кийматлари 3.2-жадвалда келтирилган.
л х


3.2- ж а д в а 
ж

Download 11,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   232




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish