А. А. Ашрабов, 10. В. Зайцев


-§. КУРИЛИШ КОНСТРУКЦИЯЛАРИГА



Download 11,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/232
Sana01.07.2022
Hajmi11,73 Mb.
#721816
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   232
Bog'liq
Qurulish Konstruksiyalari A.A. Ashrabov 1988

1.1-§. КУРИЛИШ КОНСТРУКЦИЯЛАРИГА 
КУ^ИЛАДИГАН ТАЛАБЛАР
ВА УЛАРДАН РАЦЙОНАЛ ФОЙДАЛАНИШ О Д А Л А Р И
Нагрузкалар таъсирини узига оладиган конструкциялар цу- 
рилиш конструкцияларига киради. Бундай конструкциялар кесим- 
ларининг улчамлари уларни нагрузка кутара олишга, деформа- 
цияланишга 
ва дарз 
кетишга чидамлилигини 
^исоблаш йули 
билан аншушгади.
Курилиш конструкдиялари уларга ^уйиладиган эксплуата- 
цион, техник, ицтисодий, эстетик ва боища талабларни ^исобга 
олган ^олда лойи^аланади.
Эксплуатацион талабларга кура хар 
1
^айси конструкция, [^ан- 
дай мацсадга мулжалланган булса, шунга мос булиши ^амда 
бино ёки иншоотда бажарилаётган технологик процессларнинг 
цулай ва хавфсиз булишини таъминлаши лозим.
Техник талаблар 
конструкциянинг 
зарур 
муста^камлиги, 
бикрлиги ва узоеда чидашини таъминлашдан иборат.
Курилиш конструкцияларига куйиладиган му^им талаблар­
га, уларни тайёрлаш ва ишлатишдаги тежамлилик, тайёрлаш ин- 
дустриаллиги ва технологиябоплиги киради.
Заводда тайёрланган элементлардан иборат йигма конст­
рукциялар бу талабларни тули^ цаноатлантиради.
И^тисодий талаблар конструкция материалини, унинг типи 
(масалан, фермалар ёки тусинлар) ни ва унинг асосий улчамлари 
(масалан, тусин баландлиги)ни танлашга анча таъсир этади.
Конструктив ечимлар, конструкцияларни муайян шарт-ша- 
роитларда ишлатишнинг техник-и^тисодий жи^атдан ма^садга 
мувофшушгига асосланган ^олда материал ва энергия сарфини, 
шуниигдек, серме^натлигини ^амда цурилиш объектининг нархи- 
пи максимал даражада камайтиришни хисобга олган ^олда тан- 
ланган булиши керак. Бунг.а куйидагиларни амалга ошириш билан 
эришиш мумкин:
— 
самарали курил шы материаллари ва конструкцияларидан 
фойдаланиш;
— конструкцияларнинг массасини камайтириш;
— материалларнннг физик-механик хусусиятларидан тула- 
тукис фойдаланиш;
—ма^аллий курилиш материалларидан фойдаланиш;
— асосий ^урилиш материалларини тежамкорлик билан сарф 
Килишга оид тегишли талабларга риоя цилиш.
б


Лойих,алашда ечимларнинг бир меча вариантлари тузилиб, 
уларда конструкцняларни тайёрлаш ва курншдаги материаллар, 
энергия, ме^нат сарфи, ^урилиш -нархи ва 
муддатларига оид 
курсаткичлар аник>ланадн. Бу вариантларда конструкциянинг а р­
хитектура жщ ат ид а н чиройлилиги хам куриб чицилади.
Конструкцияларнинг тежамлилигн уларга куйиладиган асо- 
сий талаблардан бири ^исобланади. Тежамлилик материаллар 
сарфи ва нархи, конструкцияларни тайёрлаш, щфилиш майдо- 
нига ташиб келтириш, монтаж 
1
^илнш ва улардан фойдаланишга 
тегишли сарфларга богли^ булади.
Материал сарфи жихатидан энг афзал конструкция тенг мус- 
тахкамликдаги конструкция хисоблаиади. Бундай конструкция- 
даги барча кесимлар унга ишлатиладиган материалларнинг фи­
зик-механик хоссаларидан тула фойдаланиш шарти билан тан- 
ланган булади (тенг мустахкамликка эга булмаган конструкция- 
ларда баъзи йирик элементларнинг мустахкамлигидан тула фой- 
даланилмайди).
Конструкция таъсир этадйган кучларга хисобланган булиши 
керак. Таш^и нагрузкалар, таянчларнинг силжиши, температура- 
нинг узгариши, киришишлар ва бошца шунга ух,шаш ^одисалар 
конструкцияларга таъсир этадйган кучларга киради.
Бино ва иишоотларни лойихалашда конструктив схемалар 
тузиш керак. Бундай схемалар бино ва иншоотнинг з^амма ^исм- 
ларида, шунингдек. уни 
1
^уриш ва фойдаланишнинг барча бос- 
^ичларида айрим 
конструкцияларнинг зарурий 
мустахкамлиги, 
устиворлигини 
таъминлайди. Лойихаларда конструкцияларнинг 
узокка чидамлилигини 
таъминлашга 
^аратилган 
тадбирларни 
кузда тутиш: совуцбардош ва утга чидамлн, коррозиябардош.ма- 
териалларни танлаш, уларни чиришдан х^нмоя цилишга дойр 
чоралар куриш керак.
Материал турига караб к^урилиш конструкциялари металл, 
темир-бетон, ришт-тош, арматура-гишт, ёгоч ва пластмасса кон­
струкцияларга булинади.

Download 11,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   232




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish