А. А. Ашрабов, 10. В. Зайцев



Download 11,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet154/232
Sana01.07.2022
Hajmi11,73 Mb.
#721816
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   232
Bog'liq
Qurulish Konstruksiyalari A.A. Ashrabov 1988


5)
9 . 1 3 - раем. Тусинсиз монолит ораёпмани ар м а ту р а л а ш схемаси:
а — плитанинг оралиц ^ртаси буй лаб кесим и, 
б —
плитанинг колонналар у^ л ари буй лаб кесим и 
1
— колонна, 
2
— ка п и т ел ь , 
3 —
капителн ин г кенгай ти ри лган цисми, 
4
— плита
9 . 1 4 - раем. Тусинсиз ораёпма капителини ар м а ту р а л а ш вариантлари:
1 — колонна, 
2
— кап и тел ь, 
3 —
капителни кенгай ти ри ш


10- Б О Б . ТЕМИР- БЕТОН БИИО ВА ИНШООТЛАРНИНГ 
К О НС Т Р У К Т И В СХЕМАСИ ВА ЭЛЕМЕНТЛАРИ
1 0 . 1-§. УМУМИЙ М А Ъ Л У М О Т Л А Р
Бинолар и к к и к а т е г о р ия г а б у л ин а д и — б и р к а в а т л и (сано- 
а т ва г р а ж д а н бинолари) ва к у п к а в а т л и ( с аноат ва г р а ж д а н
бинолари) . Бинолар неча к ав а т л или ги д а н катъи 
назар ка ркасли,
т у л а ёки к и с ма н ка рк а с л и булиши м у м к и н
Т у л а к а р к а с л и
бинода к о пл ам ан и нг ва к а ва тл ар ар о ёпмаларнинг н а г р у з к а к у т а р у в ­
чи к о н с г р у к ц и я л а р и фак ат ко ло нн а ла рг а т а я н а д и, к и с м а н к а р ­
к а с л и б и н о л а р д а эса н а г р у з к а к у т а р у в ч и д е в о р л ар г а д ам, к о ­
л о н н а д а р г а д а м т а я н а д и . Ш у н и н г д е к , к а р к а с с и з ¡ йирик панелли 
ёки д а ж м л и - б л о к л р ) бинолар дам б у л ад и . Куйида т у р л и типдаги 
биноларнинг к о н с т р у к т и в схе ма ла рини к у ри б чикамиз. Бинонинг 
к о н с т р у к т и в с х е м а с и у н и н г неча каватлилиги ва к а нд а й м а к са д - 
га м у л ж а л л а б к у р и л и ш и г а бог лик б у л ад и .
К у п ¡^аватли г р а ж д а н б инола ри. К у п ка ватли г р а ж д а н бино- 
л а р и д а , о да т д а , 12 . . . 16 к а в а т б у л а д и ; 20 ва у н д а н юкори к а ­
в а т л и бинолар б ал ан д бинолар де йи ла ди .
К у п к а в а т л и , к а р к а с л и б и н о л а р . Бун дай биноларда 
че мир -б ет о н р а м а ла р , к а в а т л а ра р о ё п м а л а р в а ве р ти ка л диафраг- 
гмалардан н а г р у з к а к у т а р у в ч и асосий к о нс т р у к ци я ла р сифатида фой- 
д а л а н и л а д и . Р а м а у ст у н ла р ининг кесими, о д ат д а , бинонинг б у т у н
б ал ан д л иг и б уй л аб бир х илда б у л а д и . . П а с ш и к а ва т л а р д а колонна- 
л а рн и н г н а г р у з к а к у т а р и ш х у с у с и я т и бетоннинг маркасини оши- 
риш, а р м а т у р а микдорини ку п а й т и р иш, баъз ан эса н а г р у з к а к у ­
т а р у в ч и а р м а т у р а ишлатиш д исобк га орттирилади. Бинонинг б у т у н
б ал а нд л иг и га к у т а р и л а д и г а н д е во р л а р ( т у та ш д е во р л а р ё к и де-
раза ва э ши к уринлари бор д е в о р л а р ) дан в е рти кал д иа фра гма -
л а р досил б у л а д и . Ка ватлараро ё пм ал ар р а м ал ар ва ве р ти ка л
д и аф ра гм ал ар ни н г ша молда н т у ш а д и г а н н а г р у з к а г а б ир г а ли кд а
ка ршилик к у рс а т и ш ин и та ъмин ла й ди; йигма ё пма л ар бикрлигини 
( у з т е к и сл и ги д а ) таъминлаш у ч у н к у й м а д е т а л л а р па й в а ндла на -
ди, айрим панеллар оралигидаги чоклар монолитланади. П а р д а д е -
ворлари нисбатан сийрак ж о й л а ш ад н га н ж а м о а т ва ма ъ м ур и й б и­
нолар, ш у н и н г д е к , баъзи б а л а нд т у р а р - ж о й бинолари дам ана 
ш ун д а й к а рк а с л и килиб к у ри ли ши му м ки н .
К у п к а в а т л и к а р к а с с и з б и н о л а р . Адоли яша йди га н 
к у п к ав а т ли у й л ар , м ед м он х о на л ар ва п а р д а д е в о р л ар и зич жо йла -
ша диг ан б о ш ка ж а м о а т бинолари к а р к а с с и з килиб к у р и ла д и . Б у н д а
в е рти кал д и а ф р а г м а л ар ( н а г р у з к а к у т а р у в ч и ички де ворла рнин г
панеллари) ва к а ва т л а р д а г и ё пма л ар н а г р у з к а к у т а р у в ч и асосий 
■конструкциялар вазифасини у т а й д и . Шу н и д а м дисобга олиш к е -
рак ки, т ашк и д еворларнинг панеллари, о д а т д а , н а г р у з к а к у т а р у в ­
чи ички панелларнинг киска ён т омонига очиб к у й ил а ди . Бинони 
ясси па н елл ар да н (йирик панелда н цуриладиг ан бинода) ёки у л -
■чамлари х она г а ёки к в артирага м у л ж а л л а б тайёрланган д а ж м л и
темир-бе тон бло кла рд а н ку та р иш м у м ки н . З а в о д да ишлаб чика -
л
83


р и л а д и г а н б у н д а й блокла рнинг ички юзалари пардоз дан т у л а чи- 
Карилган б у л а д и .
К у п ц а в а т л и с а н о а т б инола ри. Бу н да й бинолар, о д а т д а , 3 
^ а в а т л и д а н 14 ц а в ат ли г ач а б у л а д и ва к а р ка с л и килиб ишланади.
Бинонинг к у н д а л а н г и г а бикрлигини в е р ти ка л д йа ф ра гм ал ар — те- 
мир-бетон ё к и гиштин к у н д а л а н г д ев о рл ар , зина к а та кл ар ин и н г
( б о г л а н а д и г а н с исте ма ли бино) бикрлиги ёки фак ат раманинг 
('рама с исте ма ли бино) бик рлиг иг ина та ъмин ла й ди. Биринчи дол- 
д а , к у п к а в а т л и г р а ж д а н биноларидаг и каби, ша мо лд а и т у ш а д и -
ган н а г р у з к а в е р т и к а л д и а ф р а г м а л а р г а уза тилишини горизонтал 
бикр д й а ф р а г м а л ар т а ъ м и н л а й д и ; б у н д а к а в а т л а ра р о ё пма л ар го- 
ризонтал дйа фра гма ла р вазифасини ут а й д и. Ик кинчи ^ о лд а ша -
м олд а н т у ш а д и г а н н а г р у з к а н и р ам а бевосита у з и г а к а б у л килади.
Куп цаватли бинолар саноатнинг енгил машинасоз лик , прибор- 
с о зл ш; , э л е к т р в а р а ди о те х ни к а , енгил саноат каби т армоклари 
у ч у н к у р и л а д и . Йирик омборхоналар, г а р а ж л а р ва холодиль ник -
лар у ч у н д а м ш у х и л д а г и бинолар ку рилиши мумкин.
Бир ц а в а т л и б ин о л ар . Са ноа т т а р м о к л а ри г а м у л ж а л л а н г а н
бир к а в ат л и бинолар д а м м а с и д а н к у р а к у п р о к т а р к а лг а н. Бир к а ­
ватли бинола рда н саноатнинг металлургия> маши н а с о зли к ва бош- 
к;а т а р м о к л а р и д а ишлаб чикариш корхоналарини жойлаштириш 
у ч у н фойдаланилади. Бун дай бинолар, о да т д я , транспорт восита- 
лари — к р а н ости т ус и н ла р ва к олонналар ( к у п р ик си мо н кр ан ла р ) 
г а т а я н и л а д и г а н копламани нг н а г р у з к а к у т а р у в ч и к о н с т р у к ци я ла - 
р и г а осиб к у йи л а д и г а н (осма к р а нл ар ) ё к и полга к у й и ла д и г а н 
(пол усти к ра н л ар ) м а х с у с й у л л а р д а д а р а к а т килиб нарсаларни 
б о ш к а ж о й г а ку чирнб б ер ад и г а н к ра нлар билан жи д о зла на д и .
Бир цаватли г р а ж д а н бинолари, о д а т д а , к у п л а б к у р и л а д и г а н
о б ъ е к т хисобланмайди, Бу , ма с а ла н, усти ёпик бозорлар, к у р г а з -
ма за лла ри, у с т и ёпик стади онларди р. Б у н д а й биноларда к а тт а
о ра л ик л и
( 4 0 —50 м ва у н д а н д а м к а т т а ) ёпмаларнин г конс т-
р у к ц и я л а р и д а мм ас ид а н к у р а м у д и м э л в
1
мент дисобланади ( у у ш -
б у бобнинг 8 - § ида к у р и б чики лг ан) .
Бир к а в а т л и биноларнинг к е н г ж о й д а г и бикрлиги к о л он н а л ар - 
нинг п о й д е в ор ла р да кисиб ку йилиши дисобиг а таъминланади.
К у н д а л а н г й у н а ли ш д а бино г у ё колонналар ва риг еллар (к опла -
м а к о н с т р у к ц и я м ) дан иборат р а м а т ар зд а ишлайдн ( 1 0 . 1 -раем,
а);
б у й л а м а п у н а ли шд а эса у ша эле ме нт ла р, ш у н и н г д е к , кран 
ости тусин лари ва б ог ла н и п п а р н и у з ичига оладиг ан р ам а каби 
ишлайди ( 1 0 . 1 - раем, 
б).
К у п ц а в а т л и
1
за бир ц а в а т л и б ин о ла р н и н г к о н с т р у к ц и я л а р и -
ии ^ и с о б л а ш пр йнциплари. Ка ркасини статик жих,атдан аниклаб 
б у л м а й д и г а н ку п каватли ра ма каби в е рти кал ва г ориз онт а л на- 
г р у з к а л а р г а дисоблаш к у п к а в а т л и к а р к а с л и б и н о л а р
у ч у н дисоблашнинг асосий хйлидир. А в в а л ригеллар в а у с т у н -
л арнинг даСтлабки к ес и м ла р и белгилаб олинади. Б у н д а ригеллар- 
нинг к е с и м л а р и „ т у с и н“ моментла ри М 0 г а биноан бе лгилана ди 
(бир ораликли эркин т иралган ту с и н да г и каби). Колонцаларда 
р иг елла рни нг кисман кисилишини дисобг а олиш у ч у н б у момент-
189


2
5 )
1 0 . 1 - раем. Бир цаватли ишлаб чи
1?ариш биноси 
каркасининг схемаси:
а
— буй л ам а р а м а , 
б
— 
куи д ал ан г р а м а: 


рам ан и нг уст ун и ,
2

Download 11,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   232




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish