Qidiruv: Илгариланма

} Кесиш тезлиги илгариланма ҳаракатда қайси формула билан ўлчанади?
- Биринчи токарлик станоги ким томонидан, качон яратилган? {
Илгариланма ҳаракат
- 4-мавзу: Абсолют қаттиқ жисмнинг айланма ҳаракат динамикаси
Илгариланма айланма харакат
- Њзбекстон республикаси олий ва њрта
Ривожланиш бу — муайян системанинг муайян вақт ва фазодаги яхлит, комплекс, орқага қайтмайдиган, илгариланма йўналишга эга бўлган, миқдорий ва сифатий ўзгаришидир
- Борлиқ – фалсафа категорияси Фалсафада субстанция ва материя муаммоси
-§. Жисмнинг илгариланма ҳаракат динамикаси
- Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги навоий давлат кончилик инстетути
Метрология, стандартлаштириш ва сертификатлаштиришМетрология, стандартлаштириш ва сертификатлаштириш
Lmt тизимида механикавий катталикларнинг ҳосилалари: V илгариланма ҳаракат тезлиги (модули буйича) V = dl/dt
2,53 Mb. 5
o'qib
Каттик жисмнинг илгариланма ва цузралмас ук атрофидаги айланма хлракатиКаттик жисмнинг илгариланма ва цузралмас ук атрофидаги айланма хлракати
I бутун жисмнииг хдакати ва бу харакатнинг кинематик хусусиятларини аниклаш; 2 жисм хар бир нухтасншшг Х,аракатини урганиш
165,01 Kb. 5
o'qib
Қаттик жисмнинг илгариланма ва қЎЗҒалмас уқ атрофидаги айланма ҳлракатиҚаттик жисмнинг илгариланма ва қЎЗҒалмас уқ атрофидаги айланма ҳлракати
I бутун жисмнииг харакати ва бу ҳаракатнинг кинематик хусусиятларини аниклаш; 2 жисм ҳар бир нухтасншшг ҳаракатини ўрганиш
170,28 Kb. 5
o'qib
4-мавзу: Абсолют қаттиқ жисмнинг айланма ҳаракат динамикаси4-мавзу: Абсолют қаттиқ жисмнинг айланма ҳаракат динамикаси
Ii қонунига ўхшайди. Бу формулада куч ўрнида куч моменти, масса ўрнида инерция моменти, тезланиш ўрнида  бурчак тезланиш қатнашади. Умуман илгариланма ҳаракат билан айланма ҳаракат ўртасида ўхшаш боғланишлар бор
260,53 Kb. 4
o'qib
Ноинерциал санок системаларида жисмнинг харакати. Ноинерциал санок системалари Илгариланма харакатланаётган ноинерциал санокНоинерциал санок системаларида жисмнинг харакати. Ноинерциал санок системалари Илгариланма харакатланаётган ноинерциал санок
Oz билан устма – уст тушган шардан бошкалари ташки томонга огади. Бу холда хам шарларга бошка жисмлар таъсир этмаяпти. Лекин шарлар тезланиш олади. Шунинг учун айланувчи санок системасини хам ноинерциал санок системаси деб хисобланади
55,5 Kb. 1
o'qib

  1




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish