9 жисмоний тарбия машғулотларида қЎлланиладиган жисмоний тарбия методлари. Режа



Download 65,74 Kb.
bet4/13
Sana23.02.2022
Hajmi65,74 Kb.
#181766
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
9 ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯ МАШҒУЛОТЛАРИДА ҚЎЛЛАНИЛАДИГАН ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯ МЕТОДЛАРИ (2)

Харакат фаолиятининг укитувчи(ёки укувчи) томонидан намойиш килиниши жисмоний тарбия таълимнинг кенг таркал ган методларидан хисобланади.
Таклид килишда укувчининг онги унга кургазмали сингдирилга нини кабул килиб олиб тахлил кила олиш кобилиятига боглик. Агар укувчи курган харакат актини тахлил кила олса ва у шунга ургатилган булса, унда таклид килиш укувчини билими узлаштириш кобилиятини усиши учун самарали усуллардан бирига айланади. Укитувчининг сузсиз таклид килиш “кургину бажар” принципи асосида таклид килиш, курга нини тушунмай, у хакида фикирламай мантиксиз такрорлашга айланти риб куяди. Натижада укувчи укитувчиси курсатганини куркурона бажара диган, харакат фаолият ларининг асосий конуниятлари маъносини англа майдиган ижрочиларига айлантириб куяди.
Таклид килиш асосан укувчининг ёши ва тайёргарлиги даражасига боглик. Кичик мактаб ёшидаги болаларда таклид килишга интилиш, синч ковлиги, кизикувчанлиги оркали содир булади(асосан, катталарга ухшаш га уриниш), катта макта ёшидаги болаларда харакат фаолиятига онгли муносабат булиб, тушунган холда харакат техникасини осонрок ва тезрок эгаллашга интилиш асосида содир булади.
Таклид килишнинг самарадорлиги тўрт факторга боглик:
1) укувчиларнинг таклид килишга тайёрлиги, яъни уларнинг тайёр гарлиги даражасининг таклид килинадиган объектнинг кийинчилигига мувофиклиги, шунга кура, жисмоний машк ижроси кийинлиги шундай булиши керакки, уни эгаллаш учун укувчилар факат максимал зурикиш намоён килиш оркалигина эришишлари лозим ;
2) укувчиларнинг таклид объекти хакидаги тасаввурларини тулалиги;
3) таклиднинг таълимга хос туб мативининг мохияти даражасига ай лантиришга имкон берадиган кизикиш сабабини укувчида уйготиш;
4) укувчини таклидга хохиши, яъни кузатаётганини актив такрорлаш.
Жисмоний машкни курсатиш учун куйиладиган айрим методик талаблар: а)курсатиш доимо суздан фойдаланиш билан олиб борилиши лозим, бу урганилаётган харакат фаолиятини ижодий такрор лашга имконият очади: б) курсатиш пайитида укувчиларнинг укитувчи нинг эмоционал холатига таклид килишини эътибордан четда колдирмас лик лозим. Чунки бу узлаштирилаётган фаолиятга ва таълим жараёнига муно сабатнинг шаклланишида мухим ахамият касб этади.
Курсатишнинг мазмунини укитиш вазифалари мазмунига мувофиклиги: а) биринчи курсатишда узлаштирилаётган жис моний машк техникаси хакида тула тасаввур хосил килиниши, ундан сунг курсатилганни укувчи такрорлай олиши мумкин булсин, курса-ю, бажара олмаса, таълим жараёнидан кузланган самарага эришиш мумкин булмай колади; б) харакат фаолиятини кандай килиб эгаллаш, урганиш керак лигини курсатиш талаб этилса, техника ижроси курсатувда ишдивитдуал лаштирилиши, спорт махоратининг юкори боскичини ифодалайдиган булиши лозим; в) качонки, укувчи диккатни алохида харакатларга ва ак центлаштирилган зурикишларга каратиш лозим булиб колса, курсатишда айнан уша жойлари такрорий, ургу бериб, секинлаштирилиб намоён кили нади, аник булмаган, палапартиш курсатишларга йул куйилмаслиги ло зим, чунки у укувчилар томонидан намуна сифатида кабул килиниши мумкин.

Download 65,74 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish