5-маьруза полимер материалларнинг асосий хоссалари. Пластмассалар. Уларнинг компонентлари ва хоссалари. Термик деструкция. Термопластлар. Реактопластлар. Турлари, структураси, асосий хоссалари



Download 26,09 Kb.
bet1/10
Sana06.06.2022
Hajmi26,09 Kb.
#640813
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
20-мавзу
2 5219972001652803274, Корхона харажатлари , Islamov Anvarbek, abdullu, mustaqil ish, mamuriy javobgarlik-kodeks-uz, matematika mustaqil ish, Taqdimot, Moliyaviy hisobot 4e22f, Tajimuratov Asadbek 408, titul, Kurs ishi, Jismoniy shaxslar daromad solig\'i bux hisobi, Сув ресурсларидан фойдаланиш ишчи(1)

5-маьруза

ПОЛИМЕР МАТЕРИАЛЛАРНИНГ АСОСИЙ ХОССАЛАРИ. ПЛАСТМАССАЛАР. УЛАРНИНГ КОМПОНЕНТЛАРИ ВА ХОССАЛАРИ. ТЕРМИК ДЕСТРУКЦИЯ. ТЕРМОПЛАСТЛАР. РЕАКТОПЛАСТЛАР. ТУРЛАРИ, СТРУКТУРАСИ, АСОСИЙ ХОССАЛАРИ.




Режа:

  1. Умумий маълумотлар.

  2. Пластмассаларнинг таркиби ва хоссалари

  3. Полимер боғловчи моддалар



1. Умумий маълумотлар
Пластмасса юқори молекулали бирикма –полимер боғловчилар, кукун тўлдиргич ва бошқа ташкил этувчилардан иборат, қотгач пластиклигини тўла ёки қисман йўқотадиган композицион материалдир. Юқори молекулали моддалар бир неча минглаб, ҳатто юз минглаб атомлардан иборат бўлиб, кўп марта такрорланадиган муайян структуралардан тузилган. Битта макромолекуладаги структура бирлиги сони полимернинг полимерланиш даражаси дейилади. Кам молекулали бирикмалар молекуляр массаси 500 кам бўлади.
Келиб чиқишига нисбатан полимерлар табиий ва сунъий (синтетик) турларга бўлинади. Табиий юқори молекулали бирикмаларга табиий каучуклар, целлюлоза, ипак, оқсиллар, нуклеин кислоталар, жун ва бошқалар киради.
Табиий каучукни олтингугурт билан аралаштирилиб, қиздириш (синтез) усулида (ХИХ асрда) резина олинди. 1972 йилда нитроцеллюлозани камфара билан қайта ишлаб целлулоид, яъни пластмассанинг целлюлоза асосидаги биринчи тури тайёрланди. Шу даврда оқсиллар (казеин) асосида синтез қилиб галалит пластмассаси олинди.
ХХ аср бошида органик хом ашёларни синтез қилиш натижасида юқори молекулали моддалар-полимерлар олинди. Кейинчалик карбамид-формалдегид, фенол-формалдегид, полиэфир ва шу каби полимерлар синтез қилинди. Ўттизинчи йиллардан бошлаб полимерланиш жараёнининг кўп жихатлари очилди ва поливинилацетат, поливинилхлорид, полистирол, полиметилметакрилат ва бошқа полимерлар синтез қилинди.
2. Пластмассаларнинг таркиби ва хоссалари
Пластмасса композициялари полимер боғловчи, кукун тўлдиргич, пластификатор, қотирувчи, стабилизатор, бўёқлар ва бошқа модификаторлардан иборатдир.



Download 26,09 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2023
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
axborot texnologiyalari
ta’lim vazirligi
zbekiston respublikasi
maxsus ta’lim
guruh talabasi
nomidagi toshkent
O’zbekiston respublikasi
toshkent axborot
texnologiyalari universiteti
xorazmiy nomidagi
o’rta maxsus
davlat pedagogika
rivojlantirish vazirligi
pedagogika instituti
Ўзбекистон республикаси
tashkil etish
vazirligi muhammad
haqida tushuncha
respublikasi axborot
toshkent davlat
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
таълим вазирлиги
O'zbekiston respublikasi
махсус таълим
vazirligi toshkent
fanidan tayyorlagan
bilan ishlash
saqlash vazirligi
Ishdan maqsad
Toshkent davlat
fanidan mustaqil
sog'liqni saqlash
uzbekistan coronavirus
haqida umumiy
respublikasi sog'liqni
coronavirus covid
vazirligi koronavirus
koronavirus covid
covid vaccination
qarshi emlanganlik
risida sertifikat
vaccination certificate
sertifikat ministry
o’rta ta’lim
pedagogika universiteti
matematika fakulteti
ishlab chiqarish
fanlar fakulteti
moliya instituti
fanining predmeti