3 ЎҚув-услубий мажмуанинг таркибий тузилиши



Download 4,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet125/160
Sana18.02.2022
Hajmi4,99 Mb.
#456552
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   160
Bog'liq
biznesni tadqiq etish usullari

Рағбатлантириш баҳосини
белгилаш ҳам харидорни ўзига жалб қилишда 
муҳим роль ўйнайди. Бундай баҳони белгилашда харидор руҳияти эътиборга 
олинади, яъни улар савдолашишни яхши кўришлари ва иккинчидан меъёрдаги 
нормадан паст нархлар истеъмолчини ўзига маълум даражада диққатини тортиши 
ҳисобга олинади.
"Қаймоғини олиш" ва бозорга "кириб келиш" сиёсатлари.
"Қаймоғини 
олиш" сиёсати янги товарлар учун баҳо юқори даражада белгиланади. Бозор 
ўзлаштирилиб аста-секин тўйинишидан сўнг эса истеъмочиларни янада жалб этиш 


154 
мақсадида баҳо туширилади, товарларга арзонроқ баҳо белгиланади. 
"Қаймоғини 
олиш" сиёсати
яхши натижа бериши учун товарларга бўлган талаб нархларга қисман 
таъсирчан бўлиши; харидорлар маҳсулотни ишлаб чиқариш ва сотиш харажатларидан 
кам хабардор ва шу сабабли белгиланган суммани тўлашга тайёр туришга; бозорда 
товарга рақобат бўлмаслиги; бозор доирасида нарх сегментлари мавжуд бўлиб, улар 
муайян чегараларда нархни ўзгартириб туришда имкон бериши лозим.
"Кириб олиш" сиёсати
паст нархларни жорий этиш ва катта ҳажмли товар 
оборотини амалга оширишга қаратилган сиёсатдир. Бунда товарларга паст баҳо 
белгиланади. Оқибатда товарларнинг сотиш ҳажмини кескин ошириб, товарни юқори 
нархларда сотишга қараганда кўпроқ тўлиқ даромад келтиради деб ҳисоб юритилади. 
"Кириб олиш" кўпроқ бозор нарх сегментларига бўлинмаган ва юқори нархли 
товарларни харид қилишга тайёр бўлмаган шароитларда қўлланилади. Бу сиёсатнинг 
ижтимоий мавқеини қиёфа-рамзини бермайдиган янги товарларга нисбатан қўллаш 
лозим.
Нархларни белгилашда "рақобатда ғолиб келиш" стратегияси ҳам қўлланилади. 
Бу стратегия бозорга "кириб олиш" стратегиясининг бошқа бир кўриниши бўлиб, 
унинг мақсади яна чуқурроқ масалага - потенциал келажак рақобатчининг бозорга 
кириб келишининг олдини олишга қаратилган. Унинг вазифаси бозорда рақобатчи 
корхона пайдо бўлгунга қадар кўпроқ товарни сотишга эришиш, харидорларнинг 
қалбига ўрнашиб олиб, янги рақобатчи корхонага йўл бермаслик тадбирларини ишлаб 
чиқишдан иборат. Бу сиёсат баҳоларни иложи борича таннархга яқинроқ даражада 
белгилашни тақозо этади. Бунинг маъноси, олинадиган фойда миқдори кам бўлади ва, 
демак, фирмалар бозорда ҳаракат қилмоғи ва кўпроқ фойда олиш учун катта 
ҳажмдаги товарни сотишга эришмоқлари лозим. 
Амалиётда аниқ шароитдан келиб чиққан ҳолда баҳо ўрнатишнинг қуйидаги 
усулларидан фойдаланилади: тўлиқ харажатлар; ўртача харажатлар: чекланган 
харажатлар ишлаб чиқаришнинг нормал (стандарт) харажатларига асосан, тўғридан-
тўғри харажатларни ҳисобга олувчи мақсадли баҳо ёки мақсадли фойда нормаси. 
Буларнинг ҳар биттасига алоҳида тўхталиб ўтамиз.

Download 4,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   160




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish