3. маъруза матни 1-боб. Давлат ва ҳуқуқ назариясининг предмети ва унинг ўзига хос хусусиятлари



Download 1,42 Mb.
bet276/277
Sana22.02.2022
Hajmi1,42 Mb.
#101933
1   ...   269   270   271   272   273   274   275   276   277
Bog'liq
ДХН

Азамат Зиё. Узбек давлатчилиги тарихи (Энг қадимги даврдан Россия босқинига қадар). - Т., 2000. - Б. 67.

18
Азамат Зиё. Узбек давлатчилиги тарихи (Энг қадимги даврдан Россия босқинига қадар). -Т., 2000. - Б. 76.

19Уша манба. - Б. 77.

20Изоҳ: «Қадимги шарқ» тушунчаси фанда жанубий-ғарбий, жанубий ва шарқий Осиё, шунингдек, шимолий ва шимолий-шарқий Африка мамлакатлари йиғиндисини англатиш учун анъанавий тарзда ишлатилади.

21 Қаранг: Муҳамедов Ҳ. Хорижий мамлакатлар давлати ва ҳуқуқи тарихи (Қадимги дунё давлати ва ҳуқуқи тарихи). - Т., 1999. - Б. 53-54.

22Изоҳ: Аккадча «бабилон» - Бобили - Худо дарвозаси. Подшолиги 300 йил (милоддан аввалги 1894-1595 йиллар) ҳукм суриб, иккидарё оралиғида чуқур из қолдирган.

23Изоҳ: Хаммурапи қонунларининг асл нусхаси Париж (Лувр)да сақланади.

24Изоҳ: Ведалар - гимнлар, қўшиқлар ва диний дуолардан иборат катта тўплам. Бундай тўпламлардан 4 таси: Ригведа, Самаведа, Яжурведа ва Атхарваведа сақланиб қолган. Энг қадимги қисмлари милоддан аввалги II минг йилликка мансубдир.

25Изоҳ: Уларни кўпинча португалликлар ибораси билан «каста» деб атайдилар. Лекин, бу ном ҳиндларнинг «жати»сига тўғри келади. «Жати» янада кўпроқ парчаланган биқиқ гуруҳларни, ўзларига бирор касбни танлаб олганларнинг шундай гуруҳларини билдиради.

26Изоҳ: Брахманлар - дин ҳомийлари, коҳинлар (Олий худо - Брахман); кшатрийлар - ҳарбийлар, ҳукмдорлар; вайшийлар - деҳқонлар, ҳунармандлар, савдогарлар; шудралар - хизматчилар, камбағаллашган деҳқонлар ҳамда озодликка чиқарилган қуллар.

27Изоҳ: Бу қонунларнинг пайдо бўлиш вақти ҳали тўлиқ аниқланмаган. Кўпгина олимлар уларни милоддан аввалги II аср ва милоднинг II асри оралиғида пайдо бўлганлигини кўрсатади. Ҳуқуқшунос олим Ҳ. Муҳамедов ушбу фикр ҳақиқатга яқинлиги таъкидлайди.

28Изоҳ: Антик сўзи лотинча «антигуитас» - қадимги, эски сўзидан олинган.
64

29 Қаранг: Мухамедов Ҳ. Хорижий мамлакатлар давлати ва ҳуқуқи тарихи. 1- қисм. - Т., 1999. - Б. 186.

30 Қаранг: Черниловский З.М. Всеобщая история государства и права. - М., 1996. - С. 73.

31
Қаранг: Семенов В.Ф. Урта асрлар тарихи. - Т., 1973. - Б. 143.

32Изоҳ: Сомонийлар хонадони асосчиси Шимолий Афғонистоннинг Балх вилоятидан бўлган ер егаси, деҳқон Сомонхудот. Бу сулола ўзини Эроннинг қадимги подшолари Сосонийлардан келиб чиққанлигини даъво қилади. Қаранг: Босворт К.Э. Мусульманские династии. - М., 1971. - С. 145.

33 Қаранг: Буниятов З. Государство Хорезмшахов-Ануштегинидов (1097-1231). - М., 1986. - С.24.

34Изоҳ: Х1Х аср охирида қадимшунос олим М.С.Андреев томонидан Фарғона водийсида, Исфара сойининг юқорисидаги Ворух қишлоғидан топилган қоятошдаги арабий ёзувларнинг бирида Қорахоний сулоласига мансуб Исфара ҳукмдори Абул Фазл Аббос Арслон Тегиннинг номи ва мансаби ҳамда шу ҳудуддаги кенг ўтлоқ ва овлоқ ерлар қўриқ жойга айлантирилганлиги, яъни ҳукмдорга тегишли (бошқаларга ман қилинган) мулк эканлиги ёзилган.

35Изоҳ: Франк - атамаси дастлаб Рейннинг ўрта ва қуйи оқимларидаги герман қабилаларининг умумий номи бўлган. Франклар қироллиги сали франклари томонидан ташкил топади.

36Абулгозий Баҳодирхон. Шажарайи турк. -Т., 1992. - Б. 60.
145

37
Қаранг: Муқимов З. Узбекистон давлати ва ҳуқуқи тарихи. - Т., 2003. - Б. 139.

38
Қаранг: Муқимов З. Узбекистон давлати ва ҳуқуқи тарихи. - Т., 2003. - Б. 140.

39

Download 1,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   269   270   271   272   273   274   275   276   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish