3-4-амалий. Магматик тоғ жинсларининг пайдо бўлиши магматик тог жинслари



Download 1,18 Mb.
bet1/5
Sana01.07.2022
Hajmi1,18 Mb.
#723256
  1   2   3   4   5
Bog'liq
3-4. Амалий. Магматик тоғ жинслари (1)


3-4-АМАЛИЙ. МАГМАТИК ТОҒ ЖИНСЛАРИНИНГ ПАЙДО БЎЛИШИ
 
Магматик тог жинслари ер остидаги хамирсимон магмани ер устида ёки ер остида кристалланишидан хосил бўлади. Ер остида-магманинг кристалланишдан ҳосил бўлган тоғ жинслари интрузив тоғ жинслари деб аталади.
Ер устида лаванинг кристалланишидан хосил бўлган жинслари-эффузия тоғ жинслари деб аталади.
6.1-расм. Магматик жинсларнинг магмадан ҳосил бўлиш схемаси
1. Чуқурлиги; 2. Эр устида чиқиб қолганлари
Интрузив жинсларнинг ётиш шакллари: Лаколит, Батолит.
Лакколит- Ер пўстида дўмбоқ ёки қўзиқорин шаклида қотган магма
лакколитлар деб аталади (6.2-расм).
Лакколитларнинг таги тахминан горизонтал, усти қабариқ ёки гумбаз шаклида бўлади. Лакколит асосан чўкинди жинслар орасига кириб қолган интурузив жинсдир. Лакколит ер юзасидан 0,5-3 км чуқурликда учрайди.
Лакколитнинг устидаги тоғ жинслари ювилиб, лакколит гумбаз шаклида ер юзасига чиқиб қолиши мумкин.
Батолит-қурилиши жиҳатидан лакколитдан фарқ қилиб, ҳосил бўлиш жараёни лакколит билан бир хил (6.3-расм). Эффузив магматик тоғ жинслари табиатда қоплама (6.4-расм) ва гумбаз (6.5-расм) шаклларда ётади.
Магматик тоғ жинслари СuО2 билан нечоғлик тўйинганига қараб гуруҳларга бўлинади.
Таркибида СuО2=65-52% бўлган гурух ўрта тоғлар жинслари деб аталиб, бу гуруҳга сиенит, диорит, порфирит, трахит, андезит мисол бўлади.
Асосли тоғ жинслар гуруҳига; дала шпати, нордон плагиоклазлар ва кам миқдорда қора рангли минераллардан ташкил топган бўлади. Бу тоғ жинслар гуруҳи таркибида СuО2=52-40% бўлади ва гурухга габбро, диабаз, базалт мисол бўлади.
Ультра асосли тоғ жинслари таркибида СuО2 нинг миқдори 46% дан кам бўлиб, бу гуруҳга передотит ва дунит мисол бўлади. Минералогик таркибини авгит, оливин, рудали минераллар ташкил этади.
Магматик жинсларнинг структураси ва текстураси.
Тоғ жинсларининг структураси деганда тоғ жинсини ташкил этувчи заррачаларнинг ўлчами, шакли ва минералларнинг миқдори тушунилади. Тоғ жинсларининг бирини иккинчисидан ажратишда структурасини ўрганиш катта аҳамиятга эга.
Магматик тоғ жинсларининг структураси магманинг қандай босқичларда кристалланишига боғлиқ бўлиб, у турли хилда бўлиши мумкин.

Download 1,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish