2-Маvzu;Аndijon va Farg’ona viloyatining dehqonchilik tizimi режа фарғона водийсини тупроқ иқлим шароитлари



Download 80,44 Kb.
bet4/9
Sana10.07.2022
Hajmi80,44 Kb.
#767664
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
2-МАВЗУ МИНТАКА

Шўр ювиш ишлари.

  • Фарғона водийсини тупроқлари турли даражада шўрланган бўлиб, ерларнинг шўрланишига ер ости минералланиши катта таъсир этади. Тупроқ шўрини йўқотишнинг бирдан бир усули бу шўр ювишдир. Бунда сувларининг жойлашиши чуқурлиги ва уларнинг шўрланиш даражаси ва жойнинг тупроқ-иқлим шароитидан келиб чиққан ҳолда шўр ювиш муддатлари, меъёрлари, неча марта ювиш зарурлигини тўғри белгилаш жуда муҳимдир.
  • Кучсиз шўрланган ерларда шўрланмаган ерга нисбатан ғўза ҳосили 15-20 фоизга, ўрта шўрланганда 30-50 фоизга, кучли шўрланганда 70-80 фоизга камайиши кўп йиллик тадқиқотларда аниқланган.
  • Шунинг учун ҳам ерларнинг мелиоратив ҳолатини яхшилаш муҳим омил бўлиб, ҳосилдорликни кескин ошишига шароит яратади

Андижон вилояти

  • Шўрланган ерларда шудгорлаш, ялпи ва жорий ер текислаш ўз вақтида сифатли ўтказилгандан сўнг, тупроқнинг шўрланиш даражасига қараб кучсиз шўрланган (Балиқчи, Бўз, Шахрихон, Олтинкўл туманлари) ерлар гектарига 2000-2500 кубометр, ўртача шўрланган (Улуғнор, Бўз туманлари) ерлар гектарига 4000-4500 кубометр, кучли шўрланган (Улуғнор, Бўз туманлари) ерлар 6000-6500 кубометр меъёрда сув сарфлаб ювилади.
  • Кучсиз шўрланган ерлар 1 марта, ўртача шўрланган ерлар 2 марта ва кучли шўрланган ерлар 3 марта ювилади.

Ерларнинг шўрини сифатли ювиш учун тупроқнинг механик таркиби, сув ўтказувчанлиги, ернинг нишаби ва қай даражада текисланганлигига кўра, 0,15-0,35 гектар катталикда поллар олиш лозим. Бунинг учун КЗУ-0,3 ариқ қазигич-текислагич ёрдамида ҳар 50 метрдан 50-60 см баландликда узунасига марзалар олинади, икки узун марза олингач, ўқариқлар олинади. Кўндалангига олинадиган марзалар орасидаги масофа 30-50 метр атрофида, баландлиги эса 50-60 см бўлиши керак.

  • Ерларнинг шўрини сифатли ювиш учун тупроқнинг механик таркиби, сув ўтказувчанлиги, ернинг нишаби ва қай даражада текисланганлигига кўра, 0,15-0,35 гектар катталикда поллар олиш лозим. Бунинг учун КЗУ-0,3 ариқ қазигич-текислагич ёрдамида ҳар 50 метрдан 50-60 см баландликда узунасига марзалар олинади, икки узун марза олингач, ўқариқлар олинади. Кўндалангига олинадиган марзалар орасидаги масофа 30-50 метр атрофида, баландлиги эса 50-60 см бўлиши керак.
  • Андижон вилоятининг Улуғнор, Бўз, Шахрихон, Олтинкўл, Балиқчи туманларини бир қисми кучли шўрланган майдонларда поллар майдон 0,25-0,5 гектар атрофида олиниб, 0,4-0,5 метр баландликда марза тортилади. Марзалар мустаҳкам бўлиши лозим. Акс ҳолда, сув уриб кетиб, 20-25 фоиз ортиқча сув сарфланишига сабаб бўлади.

Download 80,44 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish