2-мавзу: хозирги замон табииётшунослиги ва унинг иш услублари


Ерда ҳаётнинг келиб чиқиши ҳақида ҳозирги замон табиий фанлари концепцияси



Download 0,74 Mb.
bet12/32
Sana30.06.2022
Hajmi0,74 Mb.
#718949
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   32
Bog'liq
концепция

5. Ерда ҳаётнинг келиб чиқиши ҳақида ҳозирги замон табиий фанлари концепцияси

Қуёш системаси ва ер тузилиши, уни эволюцияси ҳақида маoлумотлар. Тирик ва ўлик табиат ўртасидаги фарқ. Тирик табиатни келиб чиқиши концепцияси. Кимёвий ва биологик эволюция. Хужайрани ҳосил бўлиши ва аҳамияти.




Қуёш системасининг тузилиши
Қуёш плазма шаклидаги шар,
зичлиги 1,4 г/см3. Юза қисмининг ҳарорати 6 минг каллория, юзасида портлашлар бўлиб туради, уни активлик цикли 11 йил.
Термоядро реакцияси натижасида доим водород гелийга айланиб туради.
Қуёш системасининг галлактика ўқи атрофидаги айланиш тезлиги 250 км/сек., галлактика марказини 180 млн йилда айланиб чиқади. Қуёшни ёши 5 млрд., унга яқин юлдузлар центавра ва сириус.
Қуёш системаси темир, никель, кремний чанг зарралари аралашмасидан ҳосил бўлган. Газлар аралашмасидан углеродли-углеводородлар ва азотли бирикмалар ҳосил бўлган. Ёруғлик тарқалиш тезлиги 300 км/сек. Қуёш системасига 9 та планета киради: Меркурий, Венера, Ер, Марс, Юпитер, Сатурн, Уран, Нептун, Плутон. Ҳамма планета бир йўналишда ҳаракат қилади (фақат Плутон бундан мустаснодир). Қуёш системаси марказидан унинг системалари ва плутонгача масофа 5,5 ёруғлик соатига тенг, қуёшдан ергача масофа 149 млн. км.
Қадимги тушган метеоритларга асосланиб, қуёш системаларининг ёшини 5 млрд йилга тенг дейилади.
Кичик планеталар, йўлдошлар атмсферага эга эмас. Юпитерда амиак гази аниқланган.

Ерни тузилиши ва эволюцияси


Ер радиуси 6,3 минг км. Массаси 621 тонна, зичлиги 5,5 м2/см3, қуёш атрофида 30 км/сек. тезликда айланади. Ер қари - литосфера 10-80 км. мантия ядродан иборат. Ер атмосфераси 5300 000 млрд. тонна асосини азот, кислород ташкил қилади. Атмосфера 9-17 км (об-ҳаво омбори), ионосфера 800-1000 км (радиация белбоғи) космик нурлардан ҳимоя қилади. Ер қутблари ўзгариб турган антарктида қачонлардир тропика бўлган.
XIX асрда ернинг ривожланиши ҳақида геологияда 2 та концепция мавжуд эди. Француз Ж.Кoювеннинг ҳалокатлар назхарияси ва инглиз Чарльз Лейннинг ер қобиғини секин-асталик билан ривожланиши назарияси. ХХ аср физика фани муваффақитятлари ер тарихига ўзгартиришлар киритди. 1908 йилда Исландиялик олим Д.Джолли радиактив ҳодисаси натижасидаажралагн ҳарорат эриган магма ва вулқонлар отилиши учун етарли деб кўрсатди. Унинг назариясича материя заррачаси атом узоқ аниқ мавжудликдан сўнг албатта парчаланади.
1909 йилда рус олими В.И.Вернадский ерни кимёвий эволюциясига асос солди.
Ҳозирги замон табиий фанлар концепцияси бўйича илгари ер қарида ҳарорат паст бўлган радиактив моддаларнинг парчаланиши ҳароратни ортишига олиб келган. Натижада ер қаридан сув газлар келиб чиқиб об ҳаво қобиғини ва океанларни ҳосил қилган.
Немис геофизиги А.Вегенер фикрича (1915) тошкўмир даврида континент битта лангея материгидан иборат бўлган.
Пангея 135 млн йил муқаддам Лавразия ва Гондван материкларига ажралган; Африка жанубий Америкадан; 85 млн йил муқаддам шимолий Америка Европадан; 40 млн йил олдин Хиндистон Осиё билан яқинлашади ва Химолай тоғ тизмалари ҳосил бўлади.
Бу концепция 50-йилларда океан тубини кенгайиши ва континентларнинг бир-биридан узоқлашуви эмприк тажрибалар асосида исботланди. Бу жараён ҳозир ҳам давом этмоқда. Ҳайвонларни ер шарида тарқалиши ҳам буни исботлайди.
Еримиз мураккаб бирикмалар, минералларни, тирик таналар ҳосил қилиб берувчи улкан фабрика.

Download 0,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   32




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish