2-маъруза: Қишлоқ хўжалик тупроқларининг шўрланиш сабаблари. Шўрланган тупроқларнинг ҳосил бўлиши ва тузларнинг тарқалиши. Режа


Материкларнинг ички қисмларидаги территорияларда тоғ жинсларининг нураши ва минералларнинг емирилиш жараёнлари тузларнинг тўпланишида асосий манба ҳисобланади



Download 388,5 Kb.
bet2/7
Sana21.02.2022
Hajmi388,5 Kb.
#41263
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
2-маъруза

Материкларнинг ички қисмларидаги территорияларда тоғ жинсларининг нураши ва минералларнинг емирилиш жараёнлари тузларнинг тўпланишида асосий манба ҳисобланади.

  • Материкларнинг ички қисмларидаги территорияларда тоғ жинсларининг нураши ва минералларнинг емирилиш жараёнлари тузларнинг тўпланишида асосий манба ҳисобланади.

Сув, шамол, ҳарорат, биокимёвий омиллар таъсирида тоғ жинслари ва уларнинг таркибидаги минераллар аста – секин емирила боради. Оқибатда хлор ва олтингугурт элементлари ажралиб чиқиб кейинчалик хлорид ва сульфат тузларини ҳосил қилади

  • Сув, шамол, ҳарорат, биокимёвий омиллар таъсирида тоғ жинслари ва уларнинг таркибидаги минераллар аста – секин емирила боради. Оқибатда хлор ва олтингугурт элементлари ажралиб чиқиб кейинчалик хлорид ва сульфат тузларини ҳосил қилади

Нураш жараёнида эса сульфат кислота (H2SO4) ҳосил бўлади. Бу кислота таркибида натрий, магний ёки кальцийи бўлган минераллар билан реакцияга киришиши натижасида осонгина оддий сульфат тузларини ҳосил қилади. Бир қанча минерал моддаларнинг таркибида хлорид ёки сульфат тузлари (NaCL, Na2SO4) тайёр ҳолда учрайди. Шу тузлар тоғ жинслари нураганда ажралиб чиқади.

  • Нураш жараёнида эса сульфат кислота (H2SO4) ҳосил бўлади. Бу кислота таркибида натрий, магний ёки кальцийи бўлган минераллар билан реакцияга киришиши натижасида осонгина оддий сульфат тузларини ҳосил қилади. Бир қанча минерал моддаларнинг таркибида хлорид ёки сульфат тузлари (NaCL, Na2SO4) тайёр ҳолда учрайди. Шу тузлар тоғ жинслари нураганда ажралиб чиқади.

Тоғ жинсларининг нурашида карбонат ангидрид (CO2) ҳам фаол иштирок қилади. Сувда яхши эрийдиган карбонат ангидрид Na, K, Ca гидросиликатлари билан кенг кўламда реакцияга киришиб, ишқорий ва ишқорий-ер металларнинг бикорбонат ва карбонатларини ҳосил қилади.

  • Тоғ жинсларининг нурашида карбонат ангидрид (CO2) ҳам фаол иштирок қилади. Сувда яхши эрийдиган карбонат ангидрид Na, K, Ca гидросиликатлари билан кенг кўламда реакцияга киришиб, ишқорий ва ишқорий-ер металларнинг бикорбонат ва карбонатларини ҳосил қилади.

Download 388,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish