2-блок 1-савол: Утиш даври(1991-2000йй.) асосий реалликлари ва Узбекистон миллий давлатчилиги асослари



Download 0,69 Mb.
bet18/27
Sana24.02.2022
Hajmi0,69 Mb.
#212022
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   27
Bog'liq
2-блок

ТАРАККИЁТНИНГ УЗБЕК МОДЕЛИ - Миллий истиклол гоясининг хаётбахшлиги таракхиётнинг узбек моделини амалга оширишда яккрл намоён булади.
Узбек модели тушунчаси, аввало, Узбекистоннинг мустакил миллий тараккиёти кандай булиши лозимлигини асослайдиган, уни муайян максадларга йуналтирадиган энг умумий назарий хулосалар ва мулжаллар билан давлатнинг белгиланган максадларга эришишга каратилган амалий сиёсатининг муштараклигини англатади.
Истиклолнинг дастлабки йилларида Президент Ислом Каримов рахбарлигида ислохотлар стратегияси ишлаб чикилди. Бунда тараккий топтан мамлакатларнинг бозор муносабатларига утиш тажрибаси, мамлакатимиз бошдан кечирган тарихий синовлар ва уларнинг сабоклари, халкимизнинг турмуш ва тафаккур тарзи асос килиб олинди. Шу тарика жамиятни ислох. этишнинг чукур илмий асосланган куйидаги беш тамойили вужудга келди:
Биринчи тамойил. Иктисодиётнинг сиёсатдан устунлиги ва мафкурадан холилиги узбек моделининг тамойили сифатида нафакат мамлакатда амалга оширилаетган иктисодий сиёсатнинг мазмун-мохиятини акс эттиради, балки юртимиз иктисодий хаётининг янгиликларга, илгор тажрибалар ва окилона ташаббусларга очиклигини хам курсатади.
Иккинчи тамойил. Давлат — бош ислохотчи. У ислохотларнинг устувор йуналишларини белгилаб бериши, янгилаш ва узгаришлар сиёсатини ишлаб чикиши ва уни изчиллик билан амалга ошириши лозим.
Учинчи тамойил. Жамият хаётининг барча сохаларида конуннинг устуворлиги. Демократик йул билан кабул килинган Конституция ва конунларни хеч истисносиз ҳамма хурмат килиши ва уларга огишмай риоя этиши лозим.
Туртинчи тамойил. Ахолининг демографик таркибини хисобга олган холда кучли ижтимоий сиёсат юритиш.Бозор муносабатларини жорий этиш билан бир вактда, аҳолини, айникса, кам таъминланган оилаларни, болалар ва кексаларни ижтимоий химоялаш юзасидан олдиндан таъсирчан чоралар курилиши лозим.
Бешинчи тамойил. Бозор иктисодиётига объектив иктисодий конунларнинг талабларини хисобга олган холда тадрижий асосда, пухта уйлаб, боскичма-боскич утиш
Ушбу тамойиллар Узбекистоннинг уз истиклол ва тараккиёт йулининг асосини, утиш даври дастурининг негизини ташкил этади.
И.Каримов мамлакатимиз мустақилликка эришган дастлабки давридан уни миллий давлат, ижтимоий-иқтисодий ва маънавий камол топишига қаратилган ўз тараққиёт йўлини ишлаб чиқди. Назарий ва амалий жиҳатдан пухта ишланган бу дастур яшаб турган фуқароларнинг тақдиринигина эмас, балки келажак авлодларининг ҳам тақдирини ўйлаб тузилган бўлиб, ўша даврда ҳукмрон бўлган якка ҳокимлик тизими иллатларини тезроқ бартараф этиш, мамлакатимизни ривожланган, маданиятли мамлакатлар даражасига чиқиб олишига эришиш кўзда тутилган эди. Бу И.Каримов номи билан жаҳонга танилган “ўзбек модели» эди. Тараққиётнинг ўзбек модели қуйидаги тамойилларга асосланади:
1.Иқтисодиётни мафкурадан тўла ҳоли қилиш, иқтисоднииг сиёсатдан устунлиги.
2.Бозор муносабатларига ўтиш давлатнинг бошқаруви асосида амалга ошрилади. Давлат бош ислоҳотчидир. Бозор муносабатларига ўтиш чуқурлаша боргани сари давлатнинг бу борадаги таъсири ка.маяборади.
3.Ислоҳотларнинг бутун жараёни мустаҳкам ҳуқуқий асосларга қурилади. ªонунлар барча хўжалик объектлари томонидан оғишмай бажарилиши зарур.
4.Бозор муносабатларига ўтиш аҳолининг муҳтож ва кам таъминланган қисмини моддий қўллаб-қувватлашга қаратилган тадбирларни қабул қилиш ва кишиларни ислоҳотларга руҳан тайёрлашдан иборат кучли ижтимоий сиёсат билан қўшиб олиб борилади.
5.Бозор ислоҳотлари босқичма-босқич ва изчил равишда, яъни инқилобий сакрашларсиз амалга оширилади.
Ислоҳотларнинг «ўзбек модели» бундан олдин яратилган ва манжуд бўлган моделларнинг бирортасини такрорламагани ҳолда, ўз моҳиятн ва мазмуни жиҳатидан бутунлай янги тараққиёт модели бўлиб, у қуйидагиларга асосланади:
-бозор инқтисодиёти ва демократия тамойилларига асосланадиган жамиятни барпо этишга;
-СССР парчалангандан кейинги Ўзбекистон иқтисодиётининг ҳақиқий ҳолатига;
-халқнинг менталитети ва тарихий анъаналарига, ислоҳотларни амалга оширишнинг у ёки бу суръатларига аҳолининг тайёргарлик даражасига;
-«фалаж қилиб даволаш»дан воз кечишга.
Ислоҳотлар ва иқтисодий тараққиётнинг бош мезони И.Каримон таъкидлаганидек, ислоҳот-ислоҳот учун эмас, балки ислоҳот инсон учун, мамлакат аҳолисининг фаровонлиги ва турмуш даражасини кўтаришга қаратилганлигидадир.




  1. Download 0,69 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish