1.Ўзбекистон тарихи фанининг предмети, назарий – методологик асослари, манбалари ва аҳамияти


Ўзбекистонда амалга оширилаётган кучли ижтимоий сиёсатнинг мазмун-моҳияти



Download 1,79 Mb.
bet98/124
Sana29.04.2022
Hajmi1,79 Mb.
#593426
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   124
Bog'liq
тарих янги

140. Ўзбекистонда амалга оширилаётган кучли ижтимоий сиёсатнинг мазмун-моҳияти.
Узбекистоннинг уз янгиланиш ва тараккиётига асос булган энг мухим коидалардан бири бозор иктисодиётига утишнинг барча боскичларида олдиндан кучли ижтимоий йуналтирилган сиёсатни утказишдир. Давлатнинг фаол ислохотчилик мавкеида бутун диккат – эътиборни иктисодиётни согломлаштириш муаммоларини 1 – навбатда хал этишган конунийлик ва хукукий тартиботга риоя килишга, эски иктисодий муносабатларни бозор муносабатларига айлантиришга каратиш ижтимоий баркарорлик учун мустахкам негиз вужудга келтиради. Ахолининг мухтож табакаларини ижтимоий химоялаш сира ошириб булмайдиган энг устивор вазифа, амалий хужжатларнинг энг асосий коидаси булиб келди ва булиб колади. Бозор муносабатларига утишни жадаллаштириш даврида фаол ижтимоий сиёсатни кечиктириб булмайдиган вазифалар мустахига куйиш бир канча омилларга боглик.
1-дан, республикада бозор иктисодиётига утиш жараёни жуда нокулай ижтимоий шароитда бошланади. Узбекистон бошка мустакил республикалардан фаркли равишда туб иктисодий ислохотларни ахолининг турмуш даражаси жуда паст булган шароитда утказишга мажбур булмокда.
2-дан, олдинги таксимлаш тизими муносабатларнинг барча иллатларини одамларга сингиб кетган текисчилик психлогиясини так томири билан тугатиш катъий заруратдир.
3-дан, замонавий бозор муносабатларининг табиати иктисодий ислохотларнинг ижтимоий йуналишини кучайтиришни такозо этади. Чунки бозор муносабатлари бозорни товарлар ва хизматлар билан тулдириш оркали хар бир кишининг ва жамиятнинг эхтиёжларини кондиришга каратилган ислохотларнинг турли боскичларига ижтимоий сиёсатнинг узига хос коидалари мос келади. Масалан: бозор муносабатларини вужудга келтиришнинг дастлабки боскичида улгуржи ва чакана нархларнинг шароитда пулнинг нархсизланиши кучаяди. Иктисод бир текис ишлай олмайди. Бу даврнинг асосий вазифаси бутун ахолининг хаётини таъминлайдиган амалдаги тизимни саклаб колиш ва куллаб – кувватлашдан иборат булган ижтимоий сиёсат мос келади.



Download 1,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish