16-мавзу: Меҳнат ҳуқуқи тушунчаси ва меҳнат шартномаси таснифи



Download 34,71 Kb.
bet1/6
Sana24.02.2022
Hajmi34,71 Kb.
#193359
  1   2   3   4   5   6
Bog'liq
16-мавзу мехнат


16-мавзу: Меҳнат ҳуқуқи тушунчаси ва меҳнат шартномаси таснифи.
Режа:

  1. Меҳнат хуқуқининг предмети ва вазифалари

  2. Меҳнат ҳуқуқининг манбалари, тизимлар ва тамойиллари

  3. Фуқароларнинг меҳнат хуқуқларини амалга оширилишида меҳнат шартномасининг ўрни ва аҳамияти

  4. Меҳнат шартномаси тузишнинг умумий шартлари ва тартиби

Мустакил Узбекистон Республикасининг ижтимоий тараккиёт эхтиёжлари ва хаётий тажриба талаблари юридик фанларнинг тугал системасини такомиллаштиришни таказо этади. Хукук асослари деб номланувчи умумий фан таркибига фукаролик хукуки, жиноят конунчилиги, оила хукуки, ер ва сув хукуки, халкаро хукук сингари тармоклар киритилгандир. Унинг урни кишилик жамиятининг тараккиётидаги ахамиятига караб белгиланади.


Мехнат хукуки одамларнинг мехнат фаолияти жараёнидаги муносабатларини урганади. Бу фан маълум маънода мехнатни такомиллаштириш ва унинг самарадорлигини оширишга ёрдам беради.
Кишиларнинг мехнат фаолияти ва мехнат хукуки билан бир каторда мехнат хукуки фани хам шакилланиб ва ривожланиб борганлиги хакида аник маълумотларга эга булишимиз лозим.
Мехнат хукуки фани ижтимоий фан сифатида мехнат жараёнидаги ижтимоий муносабатларни урганади. Булар эса мехнат хукуки фанининг предметини ташкил этади. Мехнат хукуки фани хукук нормалари ва мехнат муносабатларини урганиш билан жамиятнинг объектив конуниятлари билан богликлигини аниклаб беради. Мехнат хукуки икки кисмдан – а) умумий ва б) махсус кисмдан иборатдир. Умумий кисм факат мехнат муносабатларининг айрим элементларини эмас, балки умуман мехнат муносабатига оид хамма масалаларни уз ичига олади.
Махсус кисм – мехнат муносабатларининг айрим элементларига тааллукли масалалар (ишга кабул килиш, бошка ишга утказиш, ишдан бушатиш, иш ва дам олиш вакти, мехнатга хак тулаш, мехнат мухофазаси, мехнат интизоми, мехнат низоларини куриш) ларни уз ичига олади.
Мустакиллик йилларда мехнат хукуки масаласида кескин узгаришлар содир этилди. Илгари мехнат килиш хам хукук ва хам бурч тарзида конунлаштирилган эди. Мустакиллик йилларида, янги мехнат конунчилигида мехнат килиш эркинлиги хал этилди. Мажбурий мехнатнинг такикланиши билан бирга ёлланиб ишловчи фукаролар институти хам шакллантирилди.

Download 34,71 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish