12-мавзу. Базалаш усуллари. Машинасозликда базалар ва деталларни базалаш бўйича қЎлланиладиган атамалар ва таърифлар



Download 2,84 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/17
Sana25.02.2022
Hajmi2,84 Mb.
#285178
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   17
Bog'liq
Базалашга мисоллар

доимийлик тамойилидир. 
Базаларнинг доимийлик тамойили. 
Базаларнинг доимийлик тамойили шундан иборатки, бунда технологик жараённи 
ишлаб чиқиш пайтида доимо битта ва ўша технологик базани қўллашга ҳаракат қилиш 
ва унча керакли бўлмаган ҳолларда технологик базаларни алмаштирмасликка ҳаракат 
қилиш керак (дастлабки базани алмаштириш бунга кирмайди). 
Ишлов беришни битта технологик база бўйича олиб боришга ҳаракат қилиш 
технологик базаларни ҳар қандай алмаштириш сиртларнинг ўзаро жойлашиш 
хатолигининг ортишига ва шу технологик базаларнинг жойлашишига қўшимча 
равишда хатоликларнинг пайдо бўлиши билан тушунтирилади. 
Масалан, агар 5.8-расм (а) да тасвирланган заготовкага ишлов беришда тўртта 
кичик тешик симметрия ўқининг марказий тешик ўқи билан йўл қўйиладиган хатолик 
   0,1 мм билан ўриндошлигини таъминлаш талаб этилса ва турли хил А ва В 
базалардан фойдаланилган ҳолда марказий тешикни йўниб кенгайтириш токарлик 
дастгоҳида, тўртта кичик тешикни эса кондукторда тешилса, у ҳолда ўқларнинг ҳақиқий 
силжиши фойдаланилган базаларнинг ўзаро жойлашиш хатолигига тенг бўлади, яъни 
100 мм ли ўлчам қўйими катталигига тенг бўлади. Буни технологик ўлчам занжири 
ҳисобидан ҳам кўриш мумкин (5.8-расм): 


5.8-расм. Пармалаш ва йўниб кенгайтиришда базаларнинг доимийлик
тамойилини қўллаш схемаси. 
мм
1
.
0
)
05
.
0
20
(
30
)
05
,
0
50
(
100
min
20
30
min
50
max
100
max













мм
56
.
0
)
05
.
0
20
(
30
)
05
,
0
50
(
46
.
0
100
max
20
30
max
50
min
100
min














Кичик тешикларни тешиш кондукторда бажарилганлиги учун уларнинг 
ўртасидаги ўлчам аниқ (60 мм ўлчам) бажарилади, шунинг учун 30 мм ли ўлчам шартли 
равишда доимий деб қабул қилинган. 
Базаларни ўзгартирмаган ҳолда бажарилган (“А” текисликка нисбатан) иккала 
операцияни кўриб чиқилганда, қисқа ва таркибида 100 мм ли ўлчам бўлмаган 
технологик ўлчам занжири бўйича аниқланган ўқлар силжишининг ўзгариши 
камайишини кўриш мумкин, яъни: 

max
50
max 
— 30 – 20
min
50  0,05— 30 -- (20 –0,05) 0,1 мм. 

min
50
min 
— 30 – 20
max
50 –0,05— 30 -- (20  0,05) -0,1 мм. 
Бунда чизмада ўқларнинг ўриндошлигига қўйилган  0,1 мм катталикдаги 
хатолик бажарилади. 
Заготовкаларга турли операцияларни ишлов бериш пайтида доимий технологик 
базани сақлаш ишлов бериладиган сиртларнинг ўзаро жойлашиш хатолигини 
камайтиради, лекин амалиётда баъзи ҳолларда бу талабни бажариш мосламалар 
конструкциясининг мураккаблашишига ва уларнинг қимматлашувига олиб келади. 
Бундай ҳолларда технологик ишлов бериладиган сиртларнинг жойлашиш хатолигининг 
ортишини ҳисоблаб чиқиб, нисбатан қулай бўлган технологик базаларга 
алмаштирилади. 
 


Жилвирлашда буюмни дастгоҳ стол-
кондукторига ўрнатилиши (базаланиши). 
Тиш очилаётган хомакини тиш фрезерлик дастгоҳига ўрнатилиши (базалаш). 


Тиш очилаётган хомакини тиш фрезерлик дастгоҳига ўрнатилиши (базалаш). 
Шпонка пази очилаётган хомакини вертикал ўқли бармоқ воситасида маҳкамлаш 
(базалаш) 







Download 2,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish