1. Ўзбекистон тарихи фани предмети ва уни ўрганишнинг назарий услубий асослари, манбалари ва аҳамияти


Хоразмшохлар давлати. Ундаги ижтимоий, иқтисодий, сиёсий хаёт



Download 199,28 Kb.
bet14/47
Sana21.02.2022
Hajmi199,28 Kb.
#57617
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   47
Bog'liq
O'ZBEKISTON TARIXI IMTIXON UCHUN

14. Хоразмшохлар давлати. Ундаги ижтимоий, иқтисодий, сиёсий хаёт.
1017 й.да Махмуд Fазнавий томони+ забт этиб, уз мустакиллиги+ махрум булV Хоразм куп вакт утмай (1044 й), салжукий/ давлатига карам б.б колди. Салжукий/ хукмдори Маликшох уз маъмур/и+ Ануштакинни Хоразмга ноиб хукмдор килиб тайинлайди. Ануштакин вафоти+ сунг Хоразмда у= вориси кутбиддин Мухаммад (1097–1127 й.) ноиблик килди. Хоразм= мустакиллиги у.н кураш XII аср= иккинчи чораги+ бошланади. У кутбиддин Мухаммад= угли Отсиз (1127–1156й.) номи б-н богликдир. Мохир дипломат ва гайратли лашкарбоши Отсиз ва у= ворис/и Хоразмни салжукий/ тасарруфи+ ажратиб олиб, у= мустакиллиги йулида Мав-хр ва Эронда содир булV турли кулай сиёсий вазият+ фойдаланди/. Шундай килиб, Отсиз Каспий денгизи сохил/и+ то Сирдарё= урта окимига кадар булV ер/да, кейинчалик буюк давлат сифатида шухрат топV Хоразмшох/ давлати= пойдеворини барпо этди. Отсиз сиёсатини у= ворис/и Э/слон (1156– 1172 йй.) ва Алоуддин Такаш (1172–1200 йй.) давом эттирди/. 1153 й.да Султон Санжарга карши кучманчи гуз/ исён кутарди. Бу= окибатида Салжукий/ давлати кескин зарбага учраб, парчаланиб кетди. Хоразм= хукмронлик доираси кенгайиб, у= мустакиллиги янада мустахкамланди. Хоразм давлати, айникса, Отсиз= набираси Такаш даврида кенгайди. Такаш= хотини Турконхотун туфайли Хоразмга келV турк зодагон/и ва кипчок/ давлат= барча масъулиятли лавозим/ини ва кушинда кумондонлик урнини эгаллайди/. Такаш+ сунг у= угли Султон Мухаммад Аловуддин (1200– 1220 йй.) хам Хоразм давлатини кенгайтириш сиёсатини давом эттиради. Дастлаб у Хирот ва у= атроф/и хамда Хуросон= Хоразм давлатига киритилмаV вилоят/ини эгаллади. У Корахоний/га зарба бериб, Мав-хрни у/ кули+ тортиб олишга харакат килди. XIII аср бошида Хоразм жуда кенг майдонни эгаллаV буюк давлатга айланV эди. У= шимолий гарбий ва гарбий чегараси Орол ва Каспий денгизи сохил/и+ жанубий гарбда Ирокка кадар борар эди. Жанубий шаркий худуд/и Fазна вилояти+, шимолий шаркий чегараси эса Еттисув ва Дашти кипчок+ утар эди. Бу улкан давлат= пойтахти УрVч шахри эди. Бирок кулга киритилV муваффакият/ хоразмшох Аловуддин Мухаммадни эсанкиратиб куйди. У узини дунёда энг кудратли, енгилмас шох деб хисоблади. Шу б-н бирга узини “Искандари соний” (Иккинчи Искандар) деб хам атай бошлади. Уз мамлакатида жабр зулм кучайVи сабабли халк кузголон/и б.б утди. 1217 йил Хоразмшох лашкар/и= Богдодга карши юришида омад унча бокмади. Бирок 1219 йил мугул/ Мав-хрга хужум бошлаVлиги тугрисида хабар келди. Хоразмшох факат ташки куриниш+гина кучли куринар эди. Вилоят хукмдор/и= исён/и, халк= норозилик харакат/и Хоразмшох давлатини заифлаштирди. Чингизхон бошлик мугул/ хужумига бардош бера олмай, салтанат тез фурсатда кулади.XIII аср бошида Хоразм жуда кенг майдонни эгаллаган буюк давлатга айланган эди. Унннг шимолий-гарбий ва гарбий чегараси Орол ва Каспий денгизи сохилларидан жанубий гарбда Ирокка кадар борар эди. Жанубий-шаркий худудлари Разна вилоятидан, шимолий-шаркий чегараси эса Еттисув ва Дашти Кипчокдан утар эди. Бу улкан давлатнинг пойтахти Урганч шахри эди. Минтакамизда IX асрга келиб ижтимоий-иктисодай вазият бир мунча баркарорлашган эди. Хоразмшохлар давлатида нисбатан осойишталик вужудга келди. Улкада моддий ишлаб чикариш, маданий ривожланиш жараёни анча тезлашди, шахарлар хаёти юксала борди. Хунарманманчилик турлари купайди, хусусан, тог жинсларини ишлаш, шишасозлик кучайди, савдо-сотик ишлари кайта ривож топди. Давлат тизимида маданиятни яхши англаган илмли одамлар купайди. Хусусан, девон бошликлари (вазирлар) хокимларнинг купчилиги араб, форс, туркий тилларни билган, дунёкарашлари кенг кишилар эди. Хоразмшох Абул Аббос Маъмун уз вазири Абулхусайн билан бирга Урганчда «Донишмандлар Уйи» (академияси)ни ташкил этган ва унда Беруний, Ибн Сино, Мискавайх, Ибн Ирок, каби алломалар баракали ижод килганлар, X-XI асрларда минтакада куп бунёдкорлик ишлари амалга оширилган, янги мадрасалар, саройлар, масжидлар, макбаралар ва бошка ноёб меъморчилик иншоотлари барпо этилган. Улкада куплаб карвонсаройлар, работлар, сардобалар курилган. Улкамизда бу асрлардаги кашфиётлар ва билимлар куп жихатдан хаётий булиб, ижтимоий эхтиёжни, жадал суръатларда усиб бораётган ижтимоий-иктисодий муносабатлар талабини кондириш, кенг маънода моддий ва маънавий маданиятнинг юксалиши билан боглик булган. Ана шу эхтиёж улкамизда буюк алломаларнинг вужудга келишида, улар ижодининг самараларида намоён булди. Масалан, Ал-Хоразмий узининг алгебрага оид китоби мукаддимасида асарни ёзишдан максад мамлакат олдида турган эктиёжлар, меъморчилик ва сугорма дехчончидик билан боглик булган муаммоларни хал килишда кумакдир, деб таъкидлайди.

Download 199,28 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish