44
кескин ривожланди. 1950 йилда Европа ѐввойи қушларнинг барча турларини
ва улар яшайдиган жойларнинг табиий муҳитини муҳофаза қилиш бўйича
давлатлараро битим имзоланди. Маълумки, қушлар ўзининг мавсумий кўчиб
юришида чегара билмайди – бир мамлакат ҳудудида қишлаган баъзи турлар
ѐзда бошқа мамлакат ҳудудига бориб яшайди ва кўпаяди. Уларнинг қишлов
ва ѐзлов манзиллари орасидаги йўл бир нечта мамлакатларни кесиб ўтади.
Баҳор ва кузда қушлар ана шу мамлакатлар ҳудуди орқали ҳаракат қилади ва у
ерларда йўл-йўлакай овқатланиб, дам олади. Бундай қушларнинг алоҳида
олинган бир ѐки икки мамлакат ҳудудида қўриқланиши етарли натижани
бермайди. 1971 йилда Эроннинг Рамсар шаҳрида 61 давлат иштирокида сув
ва ботқоқлик қушларини асраш бўйича битим тузилиб, унда битимга қўшилган
давлатлар ҳудудидаги 400 та кўл ва ботқоқлик ҳудудларини алоҳида
муҳофаза остига олиш белгиланди.
Кўпгина давлатларда айниқса камайиб қолган ҳайвон турларини
биргаликда қўриқлаш тўғрисида битимлар тузилиши бундай турларни қирилиб
кетишдан асраш, уларнинг генофондини сақлаб қолишда катта роль ўйнайди.
Бундай ҳамкорликка 1974 йилда Россия, АҚШ, Канада, Дания ва Норвегия
давлатлари ўртасида Арктикада оқ айиқни муҳофаза қилиш тўғрисида тузилган
битим яққол мисол бўлади.
XX асрнинг иккинчи ярмида инсонлар томонидан камѐб доривор
ўсимликларни йиғиш ва четга сотиш, чет эллар учун ҳаридоргир бўлган тери,
шох, тиш ва патларга эга бўлган ҳайвонларни овлаш авж олди. Четга сотиш
мақсадида кўп миқдорда маймунлар, сайроқи ва йиртқич қушлар, шунингдек
тошбақалар ва бошқа ҳайвонлар тутилди. Табиий бойликлар билан бўладиган
ана шундай ноқонуний савдо-сотиқнинг олдини олиш мақсадида 1973 йилда
давлатлараро конвенция тузилди. Конвенцияга кўра савдога қўйилиши мумкин
бўлган ўсимлик ва ҳайвон турлари ҳар бир давлат ҳудудида ўша давлатнинг
ҳаракатдаги қонунчилиги асосида қўриқланади ва уларни четга ноқонуний
сотиш тақиқланади.
Ҳайвонлар муҳофазаси бўйича тузилган Халқаро битимларнинг кўпчилиги
балиқ, кит ва шу сингари сув ҳайвонларини овлашни тартибга солишга
қаратилган. Бу масалада ҳозир 70 дан ортиқ шартномалар тузилган. Уларнинг
дастлабкиси 1882 йилда Россия, Новегия, Швеция, Англия ва Франция
иштирокида Шимолий денгизда балиқ овини тартибга солиш масаласида
тузилган эди. Ҳозирги вақтда бундай шартномалар дунѐ акваториясининг катта
қисмини қамраб олган. Масалан, 1957 йилда Тинч океанида сув
мушукларини, 1958 йилда очиқ денгизлардаги тирик организмларни,
1959 йилда Антарктика табиий комплексларини, 1966 йилда атлантика
скумбриясини, 1969 йилда Жанубий-Шарқий Атлантикадаги барча турдаги сув
ҳайвонларини муҳофаза қилиш ва шунга ўхшаш кўпгина давлатлараро
шартномалар тузилди.
Маълумки, сув транспорти сувни ифлословчи асосий манба ҳисобланади.
Сувни нефть ва нефть маҳсулотлари билан ифлосланишдан сақлаш ҳозирги
замоннинг жиддий масалаларидан биридир. Чунки 100 литр сувни ифлослаш
Do'stlaringiz bilan baham: |