1-ШЎъба: педагогик технологиялардан самарали фойдаланиш муаммолари ва ечимлар



Download 5,01 Kb.
Pdf ko'rish
bet6/217
Sana15.06.2022
Hajmi5,01 Kb.
#675029
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   217
Электрон ҳисоблаш машиналари
нинг яратилиши, унинг асосий 
элементларини 
электрон 
лампадан 
катта 
интеграл 
схемагача 
такомиллаштирилиши, тобора ихчамлашиб, иш тезлиги, қулайлиги ва 
имкониятларининг ортиб бориши ахборотни нафақат кўпчиликка ва кўп 
ҳудудга тарқатиш, сақлаш ва узатиш сифатини оширишга, балки ахборот 
базасини шакллантириш ва улар устида турли амалларни бажариш, 
жамланган ахборотнинг физик ҳажмини камайтириш имконини берди. 
Ҳисоблаш техникаси ривожланиш тарихини таҳлил қилиб, бу 
ривожланиш ҳам назарий, ҳам амалий асосга эга эканлигини кўриш 
мумкин. Амалий асос ўша даврда техника эришган ютуқлар бўлса, назарий 
асос фанлар соҳасида олинган натижалар, позицияли саноқ системасининг 
ривожи, қатъий тартиб-қоида ва мантиқ назарияси ҳисобланади. 
Ўз навбатида ҳисоблаш техникаси ривожланишини механик 
машиналаргача бўлган давр, механик машиналар даври, электромеханик 
машиналар даври ҳамда электрон ҳисоблаш машиналар даврларига 
ажратилади. Айнан электрон ҳисоблаш машиналари ривожланишига мос 
равишда табиатдаги турли ахборот оқимларини шаклантириш, қайта 
ишлаш, сақлаш, узатиш, ахборот жараѐнларини автоматлаштириш 
усуллари, муҳити ва технологияси билан боғлиқ қонуниятларни ўрганувчи 
махсус фан – информатика юзага келди.
Электрон ҳисоблаш машиналари инсон амалий фаолиятининг турли 
соҳаларида 
қўлланилиши 
туфайли 
фойдаланувчи 
(компьютерни 



ишлатувчи шахс) унинг имкониятларини янада кенгайтиришни талаб этиб 
борди. Шу сабабли электрон ҳисоблаш машиналари техник тузилишининг 
мантиқий давоми сифатида дастурий таъминоти ҳам такомиллашиб борди. 
Натижада дастур асосида ахборотларни катта тезликда қайта ишлашни 
таъминловчи универсал автоматик қурилма – шахсий компьютер (PC – 
Personal Computer) лардан фойдаланиш оммалашди. Компьютернинг 
техник воситалари (Hardware: инг. hard – қаттиқ, ware – маҳсулот, «қаттиқ 
маҳсулотлар») ва дастурий воситалар (Software: инг. soft – юмшоқ, ware – 
маҳсулот, «юмшоқ маҳсулотлар») бирлиги сифатида ривожланиши, 
айниқса, дастурий таъминотнинг операцион тизимлар ва қобиқ-дастурлар, 
дастурлаш тизимлари, ускунавий тизимлар, интеграллашган дастурлар 
пакети, машина графикаси тизимлари, маълумотлар омборини бошқариш 
тизимлари, амалий дастурлар компьютерда ишлаш қулайликларини 
ошириб, унинг педагогик имкониятларини ҳам очиб берди. 

Download 5,01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   217




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish