1-мавзу: “Типология ҳақида умумий маълумот”


Дастлабки асос морфемалар



Download 0,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/33
Sana23.02.2022
Hajmi0,66 Mb.
#162895
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   33
Bog'liq
tillarni tipologik organish

Дастлабки асос морфемалар:
А.Содда асослар Б.Мураккаблашган 
I.Ёпиқ: III.Ёпиқ: 
1.СГС 5.СГСС (<СГС+С) 
2. (С)ГС 6. (С)ГСС (<(С)ГС+С) 
II. Очиқ: IV.Очиқ:
4. СГ(С) 7.СГСГ (<СГС+Г) 
5.(С)Г(С) 8. (С)ГСГ(<С)ГС+Г) 
Иккиламчи асос морфемалар: 
Содда: 
I.Ёпиқ:
I
1
СГС= II
1
СГС[<СГ(С)+С(ГС)~(ГС)С+(С)ГС~СГ(С)+(СГ)С]. 
I

(С)ГС= II

(С)ГС[<(С)Г(С)+С(ГС)~(СГС)+(С)ГС~(С)Г(С)+(СГ)С].
II
.
Очиқ: 
I
3
СГ(С)= II

СГ(С)[<(СГ)С+(С)Г(С)~С(ГС)+(С)Г(С)]. 
I

(С)Г(С)
= II
4
(С)Г(С)[
<(СГС)+(С)Г(С)]
.
Морфемаларнинг янги пайдо бўлган типи:
I
.
Ёпиқ:
I

СГСС=II
5
СГСС[I
6
(С)ГСС= II

(С)ГСС[<(С)ГС+С(ГС)~(С)ГС+(СГ)С].
II.Очиқ: 
I
7
СГСГ= II
7
СГСС[<СГ(С)+СГ(С)~СГС+(С)Г(С)]. 
I
8
(С)ГСГ= II
8
(С)ГСГ[<(С)Г(С)+СГ(С)~(С)ГС+(С)Г(С)]. 
Ҳозирги замон туркий тиллари учун мураккаб асос морфемаларнинг 
қуйидаги структурал типлари хос:
1.СГС+СГС 4.(С)Г(С)+СГС
2.(С)ГС+СГС 5.СГС+СГ(С) 
3.СГ(С)+СГС 6.(С)ГС+СГ(С) 
§ 2. Фонологик структура асосий типларининг шаклланиши ҳақида 
Туркий тиллар структурасидаги асосий фонологик типлар қуйидагилар: 
булғор, ўғуз, қипчоқ, қарлуқ, уйғур ва ҳ. Туркий типларнинг тарихий 
тараққиёти давомида бу типлар ўз хусусиятларини сақлаб қолдилар.


 41 
Вокализм ривожланиши билан боғлиқ тарзда фонематик структура 
ўсишининг қуйидаги даврларини ажратиш мумкин:
1. Олтой давригача бўлган давр. Бу даврда туркий тиллар, бошқа олтой 
тиллари каби алоҳида грамматик қурилишга эга бўлган. Моновокал 
типдаги морфонемалари бўлакларга бўлинмаган. Битта унли фонема 
морфобўлакларга бўлиш вазифасини бажарган. Ундошларнинг ҳар бири 8 
тадан вариантга эга бўлган. Улар тембр, лабиализация ва палатализация 
белгиларига кўра фарқланган.
2. Олтой даври. Бу даврда туркий тиллар бошқа барча олтой тиллари каби 
агглютинатив тилларга хос белгиларга эга бўлганлар. Бу даврда сўз 
морфофонемалар қўшилмасидан иборат бўлган. Сўз таркибидаги 
биринчи морфофонема асос морфемани, кейингилари эса аффиксал 
морфемаларни билдирган. Вокализм икки асосий фонемадан иборат 
бўлиб, тембр билан фарқланган. Консонантизмлар системасидаги ҳар бир 
фонема 4 тадан вариантга эга бўлган ва лабиализация ҳамда 
палатализация белгиларига кўра фарқланган. Бу ҳолат ҳозирги замон 
тилларидаги аффиксал морфемаларда сақланиб қолган. 
3. Хунн даври. Туркий тиллар олтой тилларидан ажралиб чиққан. 8 та 
унлидан иборат вокализмлар системаси изчил агглютинатив типга 
айланган. Қисқа унлилар 4 та: y, i, u, ü; кенг унлилар 4 та: а, е, о,ö. 
4. Қадимги турк даври. Бу даврда туркий тиллар булғор, ўғуз, қипчоқ, 
қарлуқ, уйғур ва ҳ. асосий гуруҳлар бўйича фонологик фарқли белгиларга 
эга бўлганлар. 
5. Ҳозирги замон туркий тилларининг шаклланиши даври. Ҳар бир муайян 
туркий тил учун ўзига хос фарқловчи фонологик белгилар пайдо бўлган. 

Download 0,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish