1-ma’ruza 1-mavzu: materialshunoslik va konstruksion materiallar texnologiyasi fanining predmeti va vazifasi



Download 3,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/79
Sana16.01.2022
Hajmi3,54 Mb.
#372856
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   79
Bog'liq
Konstruksion mat-l ma'ruza matn Muxriddin

Si,  R,  Mp

S
  larni  oksidlaydi,  pech  tempyoratrasi  ko‘tariladi.  Bu    oksidlar  
ohak  bilan  birikib  Shlak hosil qiladi.  
     Metalldagi 
S
  ni  ohak  bilan  bog‘lab Shlakka o‘tkazish uchun konvertorga 
ko‘proq ohaktosh kiritish zarur.  
     Yoritilayotgan po‘lat  va  Shlakning kimyoviy tarkibi kuzatib turiladi. 
Konvertordan furma chiqarilib, undan namuna metall olinib, spektral analiz   
qilinadi. Po‘lat  ko‘tilgan  tarkibga  kelgach, po‘lat konvertordan kovshga 
quyiladi. Konvertordagi  temperatura 2000-2500
o
S gacha ko‘tariladi, po‘lat 
olish tsikli 50-60 minut davom etadi.  
     Po‘lat olish    jarayonining   davomliligi   cho‘yan   tarkibiga, massasiga, 
kislorodning tozaligiga, bosimiga, haydash   vaqtiga va furmaning suyuq 
cho‘yan sathidan balandligiga bog‘liq bo‘ladi.    
     Sig‘im  250  t  li  konvertorga  kislorod  0,9-1,4  MPa  bosimda  25-30  minut 
haydalganda  har  bir  tonna  po‘lat  olish  uchun  50-60  m
3
  texnik  kislorod 
sarflanadi.  Sig‘imi  500  t  li  konvertorda  soatiga  400  -    500    t  po‘lat  olinsa, 
Shunday hajmli marten pechida soatiga 80 t po‘lat olinadi, xolos.  
     Konvertor  usulida  po‘lat  olishning  ayrim  kamchiliklari  ham  mavjud. 
Suyuq cho‘yanni ko‘proq talab etilishi (1 t po‘lat  olish uchun o‘rtacha  820-
830  kg  cho‘yan,  metall  quyindisining  ko‘pligi  6-9%)  ancha  miqdorda  chang 
ajratiliSi Shunilar jumlasidandir.   
     Konvertorda  po‘lat  ishlab,  chiqarish  hajmini  V,  vaqtini  t  harflari    bilan  
belgilashak,  unda    uning  yillik  iS  unumini  quyidagi  formula  bilan  aniqlash 
mumkin.  
                                 V  
              A q 0,5 ───── ,    mln.t  
                                 t   
     Konvertorlarning iS  unumini  oshirib, sifatli po‘lat olishda katta hajmli 
(450 - 500 t) aylanadigan konvertorlardan  foydalanish, haydaladigan 


 
  15
 
 
kislorodning  
bosimini  
oshirish  
hamda  
jarayonni 
boshqarishda avtomatik sistemalardan foydaliS yaxshi samara beradi. 
Tayanch iboralar:  
Qayta  ishlanadigan  cho‘yan,  leSatel  printsipi,  Shihtani  suyultirish, 
uglerodning  oksidlanishi,  temir  oksididan  temirning  qaytarilishi,  Bessemer 
qonvyontori, Tomas qonvyontori, qonvyontorni iS unumi, futyorovka.  
  Sinov savollari:  
1.
 
Po‘latning  olinishi  usullari  nechanchiyillardan 
boshlandi?  
2.
 
P.M.Obuxov po‘lati qanday po‘lat?  
3.
 
Cho‘yanni  po‘latga  aylantiriS  uchun  tarkibidagi 
qaysi elementlar kamaytiriladi?  
4.
 
LiSatel printsipi nima?  
5.
 
G.Bessemer 
konvertori 
bilan 
S.D.Tomas 
qonvyontorining farqi?  
6.
 
Konvertor nima?  
7.
 
Qonvyontor  usulida  po‘lat  olish  qanday  amalga 
oshiriladi?  
8.
 
Shihtani suyultirish davri?  
9.
 
Uglerodning oksidlanish davri?  
10.
 
Temir oksididan temirning qaytarilishi?  
  
Test savollari:  
1.Po‘lat olishning qanday usulari mavjud?  
A)
 
konvertor, domna    
B)
 
elektr, domna, qonvyontor  
C)
 
konvertor, elektr  
D)
 
konvertor, marten, elektr  
E)
 
domna, Bessemer, elektr  
2.Konvertor usulida po‘lat olishning mohiyati nimada?  
A)
 
konvertorga solingan suyuq cho‘yan orqali kislorod haydaladi va 
qo‘shimchaalar kamaytiriladi  
B)
 
konvertorga koks ko‘miri yoq‘iladi  
C)
 
domna pechidan po‘lat olinib konvertorga solinadi  
D)
 
konvertordagi suyuq cho‘yanga havo haydaladi E) konvertordagi 
gazlar haydab chiqariladi  
3.Konvertorning Shakli nimaga o‘xSaydi?  
A) kesik konusga   
B  olmaga  
C)
 
nokka  
D)
 
piramidaga  
E)
 
konusga  
4.Konvertorning yon devori va tubi necha marta po‘lat olish uchun yaraydi?  
A)
 
yon devor 1000-2000, tubi 20-30 marta    


 
  16
 
B)
 
yon devor 500-800, tubi 5-10 marta  
C)
 
yon devor 300-400, tubi 12-18 marta  
D)
 
yon devor 2000-2500, tubi 20 marta  
E)
 
yon devor 800-1000, tubi 25 martadan almashhtiriladi.   
5.Bessemer usulida po‘lat olishni kim va qachon ixtiro etgan?  
A)
 
Bessemer 1956 yilda    
B)
 
Gyonri Bessemer1855-1956  
C)
 
Marten 1836  
D)
 
Nyuton 1648  
E)
 
CHyorkov 1910  
6.Bessemer jarayonining birinchi davrida qanday elementlar oksidlanib chiqib 
Shlak hosil qiladi?  
A)
 
kremniy va kumushh    
B)
 
marganes va cho‘yan  
C)
 
temir va oltin  
D)
 
temir, kremniy va marganes   
E)
 
xrom, nikel va temir  
7.Bessemer jarayonining birinchi davrida oksidlanish bilan birga yana qanday 
miqdor nima ajralib chiqadi?  
A)
 
Q miqdor, issiqlik ajralib chiqadi    
B)
 
Q miqdor, issiqlik yo‘tiladi  
C)
 
4800-kal issiqlik ajralib chiqadi  
D)
 
hech  qanday  miqdor,  hech  nima  ajralib  chiqmaydi  E)  jarayoni 
neytral bo‘ladi  va Q miqdor issiqlik ajralmaydi.   
8.Bessemer konvertori og‘zidan chiqayotgan qo‘ng‘ir tutun nimani bildiradi?  
A)
 
marganes oksidlanayotganini bildiradi    
B)
 
temir oksidlari hosil bo‘layotganini bildiradi  
C)
 
kremniy oksidlanayotganini bildiradi  
D)
 
hech nima bildirmaydi  
E)
 
po‘latning harorati normadan yuqori bo‘lganini bildiradi  
9.Bessemer konvertori og‘zidan qo‘ng‘ir tutun pasayib to‘q sariq tusga alanga 
paydo bo‘lishi nimani bildiradi?  
A)
 
temir va kremniy oksidlana boshlanganini     
B)
 
kumush va oltin   
C kremniy va marganes  
D)  ruxning  oksidlanishini  E)  hech  nimani 
bildirmaydi.  
10.Kremniy va marganes nima hisobidan Bessemer jarayonida oksidlanadi?  
A)
 
havo hisobidan    
B)
 
kislorod hisobidan  
C)
 
temir (2) oksid kisldorodi hisobidan  
D)
 
umuman oksidlanmaydi  
E)
 
havo kislorodi hamda temir (2) oksid kislorodi hisobidan  
                                         


 
  17
 
                                             
 
 
 
 
 
 
 

Download 3,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish