1 м а ъ р у з а: Кириш. Фаннинг мақсади ва вазифалари


 Биноларнинг муҳимлик даражаси



Download 1,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet83/86
Sana08.06.2022
Hajmi1,98 Mb.
#645738
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   86
Bog'liq
маъруза БИСТР

21.3 Биноларнинг муҳимлик даражаси. 
Бино ва иншоотларнинг муҳимлик даражаси уларни муддатидан аввал 
бузулганда етказилган моддий ва ижтимоий зарар миқдори билан 
аниқланади. Лойиҳалашда биноларнинг муҳумлик даражасини юкни 
вазифаси бўйича ишончлилик коэффициентига (-

n
) кўпайтириб ҳисобга 
олинади. Унинг қиймати биноларнинг муҳумлик синфига боғлиқ: 
1 синф учун (ТЭС бош бинолари, телеминоралар, театр бинолари, спорт 
иншоотлари, музейлар вa бошқа муҳим халқ хўжалиги аҳамиятидаги 
бинолар) 

n
=1; 
II синфи учун (муҳум халқ хўжалиги объектлари, қишлоқ ҳўжалиги, 
саноат ва фуқаро қурилишлари) 

n
=0,95; 
III синф учун (бир қаватли турар жой бинолари, омбор хоналар, 
вақтинчалик бино ва иншоотлар, халқ хўжалик ва ижтимоий муҳумлиги 
чекланган бинолар) 

n
=0,9; 
Металл конструкциялар КМК [1,2] талаблари асосида юклар ва 
таъсирларга чегаравий ҳолатлар усули бўйича ҳисобланади. 
Чегаравий 
деб конструкциянинг шундай ҳолатига айтиладики, бундай 
ҳолат юзага келгандан сўнг юк ёки таъсирнинг минималь ошиши ҳам 
конструкцияни синишга, бузилишга устуворлигини йўқотишга ёки унда йўл 
қуйиб бўлмайдиган деформациялар – салқилик, кучиш, бурилиш, буралиш, 
кийшайиш кабилар ҳосил булишга олиб келади; конструкция фойдаланишга 
яроксиз ҳолатга келади, у ўзига қўйилган вазифаларни бажара олиш 
қобилиятини йўқотади.
Металл конструкциялар КМК [1.2] талаблари асосида юклар ва 
таъсирларга чегаравий ҳолатлар усули бўйича ҳисобланади.
Чегаравий ҳолатларнинг икки гуруҳи мавжуд:. 
Биринчи гуруҳ бўйича конструкция ўзининг юк кўтариш қобилиятини 
йўқотади ёки ишлатиш талабларига жавоб бермай колади. Иккинчи гуруҳда 
эса, конструкция меъёрида ишлаш қобилиятини йўқотади. (21.1-жадвал). 
Конструкциянинг устиворлигини йўқотиши, хар хил бузилишлар, 
иншоотнинг геометрик ўзгарувчан ҳолга келиб колиши, деформация 
натижасида конструкция шаклининг ўзгариши, рухсат этилмаган ўлчамли 
ёриқлар пайдо бўлиши биринчи гуруҳга киритилади. 
Иккинчи чегаравий ҳолатда эса бинода меъёридан ортиқча кучишлар, 
чўкиш, тебраниш ва дарзлар ҳосил бўлиши мумкин. 
Пўлат конструкциялар учун қуйидаги чегаравий ҳолатларни ҳисобга 
олиш зарур (21.1-жадвал). 
21.1- жадвал 
Чегаравий 
Чегаравий ҳолат 
ҳолат 
Чегаравий ҳолат 
Тавсифи 


гуруҳи 
кўриниши 
Download 1,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish