1. Alisher Navoiyning mumtoz poetikaga doir qarashlari aks etgan asarlari


“G'aroyib us-sig'ar” devonining janriy tarkibi



Download 2,2 Mb.
bet82/93
Sana23.07.2022
Hajmi2,2 Mb.
#841031
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   93
Bog'liq
barcha javob (1)

23. “G'aroyib us-sig'ar” devonining janriy tarkibi.

«Хазойин ул-маоний» куллиёти туркий шеъриятнинг гултожи бў- либ, жами 16 лирик жанрни ўз ичига олади. Мазкур шеърий жанр- лар ҳар бир девонга муайян тартиб билан жойлаштирилган ва бу жанрларга оид шеърларнинг умумий сони 3132 га тенг. «Хазойин ул-маоний» куллиёти таркибига кирувчи девонларнинг жанр хусу- сиятларини кузатадиган бўлсак, улар орасида ўзаро мутаносиб- лик борлигини кўрамиз. Хусусан, «Ғаройиб ус-сиғар» ва «Наводир уш-шабоб» девонларига 8 тадан, «Бадоеъ ул-васагг» ва «Фавойид ул-кибар» девонларига 9 тадан жанр киритилган ва девонларнинг ҳажми ҳам бир-биридан унчапик фарқ қилмайди: «Ғаройиб ус- сиғар»да 840 та шеър (5718,5 байт), «Наводир уш-шабоб» девонида 759 та шеър (5423,5 байт), «Бадоеъ ул-васат»да 740 та шеър (5420 байт) ва «Фавойид ул-кибар»да 793 та шеър (5888,5 байт) мавжуд. Бу жанрлардан ғазап, мустазод, мусаддас, таржиъбанд барча де- вонларга ўзаро тенг нисбатда жойлаштирилган. Мазкур жанрлар- нинг куллиётдаги тартиби ва ўзаро нисбатини Ҳ.Сулаймонов тузган қуйидаги жадвалда кўриш мумкин:


“G’aroyib us –sig’ar” da
G’azal 650 ta, Mustazod 1 ta, muxammas 3 ta,musaddas 1 ta ,tarjiband 1ta,masnaviy 1 ta ,qit’a 50 ta ,ruboiy 133 ta

24. “Majolis un-nafois” asarida Amir Temurning she'riyatga bo'lgan munosabati haqidagi ma'lumotlar
авоий икки жойда Амир Темур номини ­машҳур ҳукмдорлар қаторида қайд этиб ўтади. “Ҳайрат ул-аброр”нинг 48-бобида оламнинг бақосизлиги, умрнинг ўткинчилиги, олам ­барча учун синов майдони эканлиги ҳақида кутилмаган ташбеҳлар, фавқулодда истиоралар билан сўз юритади.
Шунингдек, “Мажолис ун-нафоис”тазкирасининг темурий ҳукмдорлар ижодига ­бағишланган еттинчи мажлиси Амир Темур ҳақидаги фиқра билан бошланади. Навоий Амир Темурга “мулук шажарларининг бўстони ва салотин гавҳарларининг уммони, ­хоқони жаҳонгири соҳибқирон, яъни Темур Кўрагон”, дея таъриф бериб, бу тавсифлари ­орқали унинг буюк сулолага асос солганлиги, темурий шаҳзодалар, айниқса, ­Султон Ҳусайн ­Бойқаронинг яхши фазилатлари, ­жумладан, шеъриятда табъи нозиклиги “жадди ­бузургвор”ларидан мерос эканлигини ­таъкидлаб ўтади.
Шеърни тушуниш завқи, табъи нозиклик, ўз вақтида жўяли сўз топа олиш салоҳияти шеър ёза олишликдан-да устун фазилат эканлиги ­Соҳибқирон ҳаётидан келтирилган лавҳа ­орқали янада таъсирчанроқ ифода этилган. “Фарҳод ва Ширин” достонида эса шаҳзода Абулфаворис насиҳатига бағишланган бобда шаҳзодани илм ўрганишга даъват этиб, донишманд подшоҳнинг тимсоли бўлмиш Мирзо ­Улуғбекнинг илму фанга бўлган кучли ­иштиёқига асл сабаб – Темурхон авлодидан бўлганлигини нозик ишора қилиб ўтган:
Темурхон наслидин Султон Улуғбек,
Ки олам кўрмади султон анингдек…
Расадким боғламиш — зеби жаҳондур,
Жаҳон ичра яна бир осмондур.
Билиб бу навъ илми осмоний
Ки, андин ёзди «Зижи Кўрагоний».
Қиёматға дегинча аҳли айём,
Ёзарлар онинг аҳкомидин аҳком.
Амир Темур ҳаётига боғлиқ яна бир лавҳа “Ҳайрат ул-аброр”нинг 38-бобида ўзининг манзум ифодасини топган. Вафо ҳақидаги мақолатдан кейинги ҳикоят қуйидаги байтлар билан бошланади:
Андоқ эшиттимки, шаҳи комрон
Тўрт улус хони Темур Кўрагон.
Ушбу ҳикоят Амир Темурнинг Ҳиндистонга қилган юриши ҳақида. Ҳиндларнинг қаттиқ қаршилик кўрсатишига қарамай, фотиҳ жаҳонгирга Яратганнинг ўзи мададкор бўлиб, “Чарх адув қалбига солди шикаст”. Жанг майдонида “икки бечора ёр” Темурнинг сипоҳига дуч келади. Аскарларнинг бири шоҳнинг амрини адо этиш учун улар томон от солади. Икки дўст бир-бирининг устига ўзини ташлаб, менинг бошимни кес, дўстимни омон қолдир, деб ёлворади. Қотил ҳар иккисининг ҳам бошини кесмоқчи бўлганида, дўстлар бошини тиғ остига тутиб, олдин мени ўлдир, мен дўстимнинг ўлимини кўришга тоқатим йўқ, деб илтижо қилади. Шу тариқа, бир муддат ўтиб, тўсатдан “ал-омон”(омонлик, кечирим) деган буйруқ келади:
Бир-бирига кечти алар қонидин,
Шоҳ дағи кечти улус қонидин.
Амир Темурнинг исми Навоийнинг энг машҳур асарларидан бири – “Муҳокамат ул-луғатайн”да ҳам эсланади. Унда донишманд шоир араб, форс ва туркий тилларнинг ривожланиш омилларини миллий давлатчилик масаласига боғлаб тушунтиришга ҳаракат қилган. Жумладан, туркий тилнинг шаклланиши ва адабий тил сифатида истеъмолга киришини Амир Темур шахсияти ва фаолиятига боғлаб ёзади: “То мулк араб ва сорт салотинидин турк хонларға интиқол топти, Ҳулогухон замонидин султони соҳибқирон Темур Кўрагон даврониғача турк тили била андоқ шоир пайдо бўлмадиким, таъриф қилғуча асар зоҳир бўлмиш бўлғай. Ва салотиндин ҳам андоқ нима манқул эмаски, биров қошида айтса бўлғай. Аммо Султони соҳибқирон Темур Кўрагон замонидин фарзанди

25. Адабий танқиднинг оғзаки кўриниши


Adabiy tanqid, eng avvalo, xalq og‘zaki ijodida paydo bo‘ldi, xalqning dostonlarga munosabat bildirishi tanqidning og‘zaki ko‘rinishi edi. Yozma adabiyot namoyandalari ham o‘z mushoira va adabiy anjumanlarida xalqning badiiy asarlarga og‘zaki tarzda munosabat bildirish an’anasidan foydalandilar. Bunday holatning mavjudligi yozma yodgorliklarda ham qayd qilingan. Jumladan, Alisher Navoiyning “Xamsatul-mutahayyirin”, “Majolisun-nafois”, Ali Safiy ibn Husayn Voiz Koshifiyning “Latoif at tavoif”, Xondamirning “Makorimul-axloq”, Vosifiyning “Badoye ul-vaqoye’” kabi asarlarida mazkur masalaga doir qimmatli dalillar keltiriladi. Masalan, Salmon Sovajiy va Ubayd Zakoniy o‘rtasidagi mutoyiba, o‘zbek shoiri mavlono Lutfiy va Abdurahmon Jomiy orasidagi musohabalar, mavlono Lutfiy va yosh Alisher Navoiy o‘rtasidagi suhbatlarning tasviri va hokozo Bular ichida Xondamirning “Makorimul-axloq” asariga kiritilgan hikoya o‘sha davrdayoq mashhur bo‘lib ketgan. Mavlono Lutfiyning o‘n-o‘n ikki ming misra forsiy va turkiy baytini yosh Alisherning bir g‘azaliga almashtirmoqchi bo‘lganligi haqidagi lavha mavlono Lutfiy va Alisher Navoiyning bizga ma’lum asarlarida qayd qilinmagan. Bir suhbatda og‘zaki tarzda bayon qilingan mulohaza og‘izdan-og‘izga Xondamirgacha yetib borgan. U muhim ahamiyatga ega bo‘lgan bu musohabani o‘z asariga kiritib, uning bizgacha yetib kelishida katta xizmat qilgan. Ana shu tufayligina Alisher Navoiyning yigitlikka qadam qo‘ygan vaqtlardayoq zamonasining mashhur shoirlari e’tiborini jalb etib, tahsinga sazovor bo‘lgani oydinlashadi. Demak, yozma adabiyot vakillarining u yoki bu asar, she’r va bayt to‘g‘risida mushoira va anjumanlarda, suhbat va uchrashuvlarda og‘zaki bayon etgan mulohazalari ancha asosli va foydali ekani ma’lum bo‘ladi. Afsuski, bunday mushoira va suhbatlar hamma vaqt ham qog‘ozga tushirilib, tarix va avlodlar uchun saqlangan emas. Shuning uchun bu masalaga daxldor har bir dalil qimmatli va mo‘tabardir.

25)Adabiy tanqidning og’zaki ko’rinishi


26)Navoiy xamsasidagi adabiy tanqidiy qarashlar

Download 2,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish