Ў збекистон р еспубликаси о лий ва ўрта махсус таълим вазирлиги том он и д ан олий ўқув ю ртлари


— таркибий қисмлари эриб кетиши натижасида; 2 -т у р ем и р и л и ш



Download 9,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet209/415
Sana09.06.2022
Hajmi9,39 Mb.
#648448
1   ...   205   206   207   208   209   210   211   212   ...   415
Bog'liq
ҚУРИЛИШ АШЁЛАРИ

 таркибий қисмлари эриб кетиши натижасида;
2 -т у р ем и р и л и ш
 
— сувдаги моддалар билан цемент-тош тар­
кибий қисмлари орасидаги алмашинув реакциялари натижасида;
3 -т у р ем и р и л и ш
 
— цемент хамири ғовакларида кам эрийдиган 
тузларнинг чўкиш ва кристалланиши натижасида.
Табиий сувлар таъсиридаги бетон буюмлари ва конструкция- 
ларининг емирилишини асосий белгиларига кўра қуйидагича тас- 
нифлаш мумкин:
— цемент тошидаги кальций гидратнинг ўз-ўзидан эриб бетон­
дан ажралиб чиқиб кетиши, ювилиб ишқорсизланиб емирилиши;
— pH қиймати камида 7 га тенг бўлган кислота таъсирида еми­
рилиши;
— кислота емирилишининг бир тури бўлган ва цемент тоши 
емирилишига сабабчи бўлувчи карбонат кислота емирилиши;
— сульфат емирилиши, у ўз навбатида қуйидагиларга бўлинади:
а) концентрацияси 0,25—0,3 дан 1 г/л. гача бўлган ионларнинг 
таъсирида вужудга келадиган сульфоалюминат емирилиш; б) эрит- 
мадаги концентрацияси 1 г/л. дан кўп бўлган, асосан сульфат 
ионлари ( S 0 42 ) таъсирида вужудга келувчи сульфоалюминат- 
гипсли емирилиш; в) таркибида кўп миқдорда Na2S 0 4 ва K2S 0 4 
бўлган сувлар таъсирида амалга ошадиган гипсли емирилиш;
— магнезиал емирилиш, бу ҳам ўз навбатида қуйидагиларга 
бўлинади: а) сувда S 0 42- ионлари бўлмаган ҳолда магний кати- 
онлари таъсирида вужудга келувчи магнезиал емирилиш; б) Mg2+ 
ва S 0 42' ионларининг биргаликдаги таъсири натижасида цемент 
тошида содир бўладиган жараёнларни ифодаловчи сульф о- 
магнезиал емирилиш.
П о р тл а н д ц е м е н тн и н г м а х с у с т у р л а р и . 
Цементнинг кўп турлари 
маълум. Баъзи бирлари жуда тез, баъзилари секин қотади. Сув 
иншоотлари учун бир цемент ишлатилса, йўл қурилиш ишларига 
бошқа тури ва бинокорлик қоришмалари учун учинчи бир тури 
қўлланилади. Цемент қанча яхши туйилса, сифати шунча яхши 
бўлади. Чунки, заррачаларнинг умумий сирти қанча катта бўлса, 
модда заррачалари ўртасидаги физик-кимёвий жараёнлар шунча 
тўла ва тез ўтади.
Портландцемент гидравлик боғловчи моддаларнинг бир тури- 
дир. Бу боыовчи моддалар қаторига яна глиноземли, пуццолан, 
тошқолли, микротўлдиргичли, кенгаювчи цемент каби гидравлик 
боғловчилар киради. Бу боғловчи 

Download 9,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   205   206   207   208   209   210   211   212   ...   415




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish