Ў збекистон р еспубликаси о лий ва ўрта махсус таълим вазирлиги том он и д ан олий ўқув ю ртлари


Н И М А У Ч У Н Т О Ш Л А Р Ҳ А Р Х И Л Б Ў Л А Д И ?



Download 9,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet130/415
Sana09.06.2022
Hajmi9,39 Mb.
#648448
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   415
Bog'liq
ҚУРИЛИШ АШЁЛАРИ

Н И М А У Ч У Н Т О Ш Л А Р Ҳ А Р Х И Л Б Ў Л А Д И ?
Биз табиатда силлиқ, катта-кичик ва \ар хил рангдаги тошларни 
кўп кўрганмиз. Ч унки, улар ўзаро урилиб, ишқаланиб майда ва 
силлиқҳолатга айланади. Уларнинг таркибидаги ҳар хил минераллар 
рангли ва нафис бўлади. Бундай тошлар чўкинди, тошиб чиққан 
вулқон лаваси ёки бўлмаса метаморф тоғ жинсларидир. Тошлар 
тупроқ ёки табиий боғловчи силикатлар билан аралашган ва сув, 
ер қатламининг босими остида ҳар хил тоғ жинсларига — ф ани т, 
сиенит, оҳактош , гипс, мармар ва ҳоказоларга айланади.
КРИ СТА Л Л Н И М А ?
Зумрад ва бриллиантлар чиндан ҳам кристалл \исобланади. 
Бироқ барча кристаллар ҳам ноёб ва нафис эмас. Туз ёки шакарнинг 
айрим зарралари ҳам кристаллдир. Кристалл — модданинг қаттиқ 
ҳолати. У ўз атом ларининг жойлашишига кўра ҳар гал ўзгача 
кўринишга ва маълум микдордаги қирраларга эга бўлади.
151


Ер қаърида мавжул улкан миқдордаги қайноқ ва эритма қоли- 
даги тоғ жинслари, аслини олганда, минераллар қоришмасидир. 
С ую қ ва эриган тоғ жинслари ер сиртига кўтарилгач, совий бош ­
лайди. Улар жуда секинлик билан совийди. Минераллар қайноқ 
суюқликдан совуқ қаттиқ шаклга ўтиб, кристаллга айланади. М аса­
лан, тоғ гранити кварц, дала шпати ва слюда каби минералларнинг 
кристалидир.
Қор учқунларининг тахминан 2500 та кўриниши мавжуд, улар­
нинг ҳеч бири бир-бирига ўхшамайди. «Кристаллос» сўзи юнонча 
«муз» деган маънони англатади. Деярли барча тошлар, барча тоғ 
жинслари кристаллардан ташкил топган. Кристаллар орасида энг 
кўркамлари қимматбаҳо тошлардир.
Кристаллар табиатда ҳар хил катгаликда учрайди. Т о ғ биллури- 
нинг бир неча юз килограмм келадиган кристалларидан тошиб, 
олм оснинг жуда кичик заррачалари каби кристаллар маълум.
А С Б Е С Т Н И М А ?
Бундан 2000 йил муқаддам Қадимги римликлар марҳумнинг 
жасадини ёқиб, кулга айлантиришда асбестдан фойдаланишган. 
Ю нонча «асбест» сўзи «йўқолмас» ёки «ёнмас» деган маънони 
билдиради. А сбестнинг таркибида оҳак силикати, магний айрим 
ҳолларда темир каби кимёвий элементлар мавжуд. Асбест тола пахта 
ва жунни ҳам эслатади, бироқ у иссиққа ва ўтга чидамлидир.
Асбест тола олиниб, мато тўқиладиган бирдан-бир минералдир. 
Ўт ўчирувчиларнинг кийимлари бутунлай асбестдан тайёрланган 
бўлади. А сбест 1090 даражадан 1650 дараж агача, уни нг айрим 
хиллари эса 2760 даражагача бўлган иссиқликка чидамлидир.
AKJU дунё бўйича олинадиган асбестнинг деярли ярмини ишлаб 
чиқаради, аслида эса жаҳондаги асбест захирасининг атиги 5 % ига 
эга. Асбест захирасининг 75 % Канаданинг Квебек вилоятида жой­
лашган.

Download 9,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   415




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish