Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet95/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

“ Совук уруш ” сабоқлари
XX аср халкаро сиёсатига назар таш лайдиган бўлсак, қуйидаги 
учта катта сиёсий вокеа асрнинг умумий манзарасини белгилаб бе- 
ради:
Биринчиси, аср бош ида рўй берган Биринчи жахон уруш и; дунё­
нинг олтидаи бир қисмида больш евиклар томонидан тоталитар д ав­
латнинг “социалистик револю ция-' ниқоби остида ўрнатилиш идир.
Иккинчиси, 1941-1945 йилларда Иккинчи жахон уруш ииинг 
юз бериш и; кучлар нисбатининг ўзгариш и; “больш евиклар-- таъ- 
сирининг Гарбий Европага етиб бориш и; Ш аркий Европа давлат­
ларига социалистик гояларнииг, иттифоқчи бош карув усулининг 
тиқиш тирилиш и; У заро Иктисодий Ёрдам Кенгаши (У И ЁК )нинг 
пайдо бўлиши, ушбу жараёнларни ҳимоялаш максадида Варшава 
Ш артномасипинг имзоланиш и; Европада эса НАТОнинг тузилиш и; 
“совук уруш -- даврининг бош ланиш и билан тавсифланади.
Учинчиси, XX асрнинг 80- йилларига келиб “совук уруш -- д ав­
рининг тугаш и; социалистик тизимнинг, УИЁК ва Варш ава Ш арт­
номаси таъсирининг йўқолиш и; жахон хавфсизлик тизим ининг 
ўзгариш и; дунёнинг турли бурчакларида оловли нуқталарнинг ю за­
га келиши. кучлар м утаносиблигининг р г а р и ш и , жахон хавфсизлик 
тизимида янги тахдидлар пайдо бўлишида кўринади.
XX аср жахон сиёсий муносабатларининг иккинчи босқичини 
Иккинчи жахон уруш и ва унинг натижасида вужудга келган “совук 
уруш -- даври белгилаб берди. Булар куйидагиларда намоён бўлди: 
Биринчидан, Европада фашизм йўқотилди. И ккинчидан, Ш арқий 
Европада С С С Рнинг зўравонлик сиёсати асосида социалистик д ав­
латлар вужудга келди. У чинчидан эса, бу давлатларга, табиийки, 
социалистик гоялар бош қарув усули ва иқтисодиётни тиқиш тириш
бошланди.
Социалистик хўж алик тизим ини вужудга келтириш, бош кариш ва 
иктисодий алокаларни уйғунлаш тириш максадида У И ЁК таш килоти
470


пайдо бўлди. Аслида, бу харакатларнинг остида дунё хукмронлигига 
интилиш , бутун Ш аркий Европа давлатлари ресурсларини СССР 
манфаатига бўйсундириш гарази етарди. Хуллас, Иккинчи жахон 
уруш идан С С С Р ўз империясини майдон жиҳатидан янада кенгайти- 
риб олди, жахон сиёсатида йирик давлат сифатида фаолият юргиза 
бош лади. Энг мухими, бу давлат асосий эътиборни ўз империясини 
саклаб колишга каратди. Бунинг учун “социализмдан коммунизм 
сари” жуда катта ҳаж мда гоявий кураш олиб борилди. Империями 
сақлаб қолиш, иложи бўлса, кенгайриш учун Варшава Ш артномаси 
имзолаиди ва бу билан социалистик лагерга кирувчи давлатларнинг 
ўзига хос харбий-сиёсий блоки тузилди.
Иккинчи жахон уруш и минтақа учун жахон сиёсатидаги Европа 
даврининг бутунлай тугаш ига сабаб бўлди. Эҳтимол, Иккинчи жахон 
уруш ида Германия ғалаба қилгаиида, ун да Европанинг бутун дунё­
да устунлиги. Узок Ш аркда эса Япониянинг минтака етакчилигига 
олиб келган бўларди. Лекин уруш натижалари кучлар муганосиб- 
лигининг кутилмаган холагини кужудга келтирди: ж ахонда уступ- 
лик учун кураш аётган икки йирик давлатнинг - АҚШ ва ССС Рнинг 
галабаси билан тутади. Бундан кейинги карийб 45 йиллик жахон 
сиёсатини икки давлатнинг дунё хукмронлиги учун кураш и (икки 
кутбли тизим ўртасидаги кураш) белгилаб берди.
“Совук уруш ”даги асосий холатлар куйидагиларда куринди. Бир 
томондан йирик Ҳ арбий-денгиз флотига эга булган Атлантика ва 
Тинч океаиларида устунликка эга бўлган давлат билан Европадан 
Осиёгача булган улкан қурукликдаги худудни ўзига камраб олган 
СССР ўртасидаги кураш эди. Агар бу кураш да кимда-ким галаба на- 
ш идасини сурса, ўш а дунё устидан хукмронликка эриш иш и аник ва 
бунга ҳеч ким қарш илик кила олмас эди. Кураш шу дараж ага бо­
риб етдики, иккала томон хам бутун дунёга ўзининг гоявий асос- 
ларини таркатиш га харакат қилди. М асалан, СССР уз гояларини 
Куба. А фриканинг кўпчилик мамлакатлари, Якин Ш арк давлатла­
рига таркатиш га ва қўллаш га харакат килди. Албатта, иккала томон 
ҳам ўзига карам давлатлар устидан хокимиятни мустахкамлаш да 
узининг мафкурасидан фойдаланди.
Лекин “совук урупГ иинг ш ундай ўзига хос томоилари бор эди­
ки. бу холатлар хеч качон уларнинг устунликка эриш иш ларига йўл 
бермади. Бу, авваламбор, XX аердаги фан-техниканинг ривожла- 
ниши натиж асида қирғин қуроллари (ядровий. бактериологик ва
471


кимёвий)нинг яратилиши ва ю коридаги давлатларнинг уз сиёсатла- 
рида бундан фойдаланиш га булган хатги-харакатлари эди. Агар бу 
низода ядро куроли иш латилса, охир-окибатда иккала томоннинг 
хам тугатилиш ига олиб келарди. У заро хам гоявий. хам сиёсий, хам 
иктисодий кураш. бир томондан. интеисивликка. иккинчи томондан 
эса, бир-бирини тийиб туриш га мажбур киларди.
Бирок, тарих шуни кўрсатадики, хар бир бош ланган ишнинг, 
харакатнинг охири, натижаси бўлади. Натижа ким нинг файдасига 
хал бўлиш и ўйинда иш тирок этаётганларнинг ўзларини кандай ту- 
тиш ларига. уларнинг имконият дараж аларига. вужудга келган вази- 
ятдан кандай хулосалар чикариш ига боглик бўлади. Ш улардан келиб 
чикадиган бўлсак, 80- йиллар охирига келиб “совук уруш ” даври ту- 
гади ва унда А Қ Ш нинг батамом устунлиги намоён бўлди. Тўғри, ге­
ополитик жихатдан Ш аркий Европа ва Осиёда С овет-Х и той устун­
лиги кузатиларди. АҚШ ва унинг ш ериклари эса Гарбий Европа ва 
Ж анубий Кореяда устунликка эга эдилар. С овет қўш инларининг 
Афгонистонга олиб кирилиш и Америка кўш инларининг Я кин Ш арк 
мамлакатларида кўпайиш ига олиб келди. Пировард натиж ада дунёда 
устунликка эриш иш учун кураш охи р-окибатуруш йўли билан эмас, 
балки бош ка воситалар билан хал бўлди.

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish