“Совуқ уруш ” ва дун ён и н г қантадан тақсимланиш и
Иккинчи жахон уруш и жахон сахиасида юзага келган вазиятни
тхбдан ўзгартириб юборди. АҚШ ва СССР бош чилигидаги икки-
та харбий-сиёсий блоклар - НАТО ва Варш ава Ш артномасининг
443
бир-бирига қарам а-қарш илиги халқаро м уносабатларнинг икки
қутблилик структурасини ш акллантирди. Икки блок ўртасидаги ни-
золар бир-бирига қарш и булган иж тимоий м оделларнинг гоявий,
сиёсий ва харбий ж ихатдан тортиш увидан иборат эди. Икки йирик
империя - С С С Р ва АҚШ ўртасидаги гоявий кураш ва геосиёсий
зиддиятлар “совуқ у р у и Г н и н га м ал и й кўриниш и эди. А нтигитлерчи-
лар коалициясига аъзо бўлган иттиф оқчи давлатлар: АҚШ ва Буюк
Британия, иккинчи том ондан эса СС С Р ўргасидаги келиш мовчилик-
лар Иккинчи жахон уруш и н ин г охирларидан. яъни халқаро муноса-
батларни тинч йўл билан хал этиш масаласи кун тартибига қўйилган
вақтдан бош лаб ю зага кела бош лаган эди. С оби қ иттиф оқчилар
ўртасидаги м уносабатларга тўли қ чек қўйилганлиги ва, хақиқатан
хам, “совуқ уруш ” сиёсатининг бош ланганлигини биринчи бўлиб
Буюк Б ританиянинг П рем ьер-м инистри У. Черчилл очиқча эълон
қилди. У. Черчилл 1946 йил 5 март куни Ф ултонда (А Қ Ш ) сўзлаган
нутқида С С С Рга ва унинг коммунизмни капиталиетик мамлакатлар
га экспорт қилиш реж аларига карш и кураш иш учун А нглоамерика
харбий иттиф окини тузиш га даъват килди. С овет И тти ф оқи хам, ўз
навбатида, н ац изм га қарш и кураш даги м уваф ф ақиятлари ва ж аҳои
сахнаси да ортиб бораётган об рў-эъ тиб ори дан ж ахон соц и али сти к
си стем асин и вужудга келтириш да ф ой далан иш ни м аксад қилиб
қўйган эди. Г олиб д авлатлар ўртаси д а ю зага келган кескин зи д д и
ятлар ва низолар туф айли оккупация килинган Германия худудида
1947-1949 йилларда иккита давлат таш кил топди. Бу давлатлар
Германия Д ем ократи к Респ убли каси (ГД Р) ва Германия Ф едератив
Республикаси (Г Ф Р ) эди. Д ун ён и н г бўли н и ш и яна реал туе олди.
Кейинги йилларда гарбий давлатлар АҚШ бош чилигида “куч
иш латиш позицияси” сиёсати нуқтаи назаридан С овет И ттиф окига
нисбатан бир қатор тадбирларни ам алга ош ирди. Бу тадбирлар ора-
сида: дунё миқёсида “коммунизмга карш и салиб ю риш и”ни эълон
қилган “Трумэн д октри наси ”нинг (1947 йил) қабул килиниш ини,
америкача сиёсатни қўллаб-қувватлаш га замин яратган “ М арш алл
реж аси”га (1948 -1 9 5 2 йиллар)кўра, бир қатор Гарбий Европа дав-
латларига инвестицион ёрдам дастурини, 1949 йилда Атлантика
харбий-сиёсий блоки НАТО нинг таш кил этилиш ини, ш унингдек,
О сиёда хам СЕАТО, С ЕН ТО , А Н ЗЮ С каби ам ерикапараст блоклар-
нинг таШкил этилганини кўрсатиб ўтиш керак. А нтикоммунистик
кураш нинг бош ида И ккинчи ж ахон уруш идан иктисодий ва ҳарбий-
444
сиёсий жихатдан энг кудратли давлат бўлиб чиққан АҚШ давлати
турган эди. АҚШ Ҳ укуматининг раҳбарлари уруш тугаган кундан
бош лаб дунё ҳам ж амиятидаги етакчилигини янада мустаҳкамлаш га
ҳаракат кила бош лаган эдилар. 1949 йил, СССР уз атом бомбасига
эга бўлгунга қадар, АҚШ бу сохада якка хўж айин эди. Вашингтон
Америка Д авлатларининг Таш килоти (ОАГ), Х алкаро Валю та Фон-
ди ва Бутун жахон банки, Савдо ва тарифлар бўйича Бош Ш артно-
мада (ГАТТ), Иктисодий Ҳамкорлик ва тараккиёт Ташкилоти (ОЭСР)
ва бош қаларда етакчи мавқега эга эди. Бир неча маротаба, айниқса,
4 0 -5 0 - йилларда Корея ярим ороли, Яқин Ш арк, Конго ва Кипрда рўй
берган низолар чоғида АҚШ БМ Тнинг Бош Ассамблеясидан ўзининг
манфаатларидан фойдаланиш ни уддалади. Яъни бу низоларга Совет
Иттифокининг тўгридан-тўгри аралаш иш ини БМ Т Бош Ассамбле
яси директивалари орқали чеклаб қўйишга эришди. Худди мана шу
йилларда кўзга кўринган газета магнати Г. Льюс: “У руш ларга бархам
бериш учун АҚШ таъсирини ш>' дараж ада ошириш керакки, “Рах
Am erican”, яъни “Америка асри” хукмронлик килсин”, - деган гояни
илгари сурган эди. XX асрнинг иккинчи ярмида “Pax American” АҚШ
сиёсатининг жаҳон сахнасидаги рамзига айланди.
Бирок АҚШ харбий ва сиёсий жихатдан катта куч-қудратга
эга бўлса-да, дунёда яккахукмрон бўлиш вазифасини уддалай
олмади. Х алқаро майдонда АҚШ ўз таъсир доирасини қатъий
мустахкамлаш га интилаётган яна бир кудратли давлат - С С С Р би-
лан хисобла!
1 1
иш га мажбур эди. Ш ундай килиб, “Pax A m erican” гло-
бал хоким ият ва ж ахонни, қайсидир маънода, “Pax Sovietica” билан
бўлиш иб туриш га мажбур эди.
С овет Иттифоки хам АҚШ каби харбий-сиёсий жихатдан
кудратли давлат бўлиб уруш дан чикди. Гитлерчилар Германиясини
м аглубиятга учратиш га катта хисса қўш ган С овет Иттифоки жахон
сахнасида ўз ўрнига эга бўлди. Иккинчи жахон уруш идан кейин
халкаро муносабатларни тинч йўл билан амалга ош ириш масаласи
кўрила бош ланган даврдан бош лаб Ш аркий Европанинг бир қатор
давлатлари (Болгария, Чехословакия, Руминия, Венгрия, Польша,
А лбания, Ю гославия) ва О сиё (Х итой, Вьетнам, К Х Д Р ва бош қалар)
С С С Рнинг бевосита таъсир доирасига туш иб колдилар. Ш ундай
килиб. жахон социалистик тизим ининг ш аклланиш ига замин тай ёр
ланган бўлиб, 60- йилларнинг бош ига келганда бу тизим га Куба хам
қўш илди. С С С Р ва бош ка социалистик мамлакатлар мустамлака ва
445
карам давлатлар ҳам да халқларнинг м иллий-озодлик ҳаракатларими
қагьий кўллаб-кувватлад
1
и iap. Н атиж ада бу гизимиинг учинчи дунё
давлатлари ичида обрў-эътибори ошди ва социалистик ж ам иятга
ўтишни хохла ган бир гурух давлатлар пайдо бўлди.
Урушдан кейинги даврда таназзулга юз тутган иктисодиётни кайта
гиклаб бўлгач, С овет Иттифоки Ҳукумати раҳбарлари ўзларининг
харбий куч-кудратларини ош ириш га кириш ди. А Қ Ш нинг ядро
куроли монополиясига бархам бериш мақсадида СССР ўз атом
қуролини ихтиро килиш реж асини тузиб чикди ва ам алга оширди.
1949 йилда С овет И тгифокида атом бомбасининг биринчи синови
амалга ош ирилди. Шу йилнинг ўзида Ш аркий Европа социалистик
мамлакатларининг У заро Иктисодий Ёрдам Кеигаши (У И ЁК )ии
таш кил этиш ди. К ейинчалик бу таш килотга М ўгулистон, Куба ва
Вьетнам хам кўш илди. Бу таш килот социалистик мамлакатларнинг
бир-бирларига иктисодий кўмак бериш и, иктисодий хамкорлик ва
ж ахонда меҳнатни таксимлаш ни координация килиш масалалари-
га эътибор берди. С оциалистик лагерни ж ипслаш тириш ва НАТО-
н ин г харбий хавфларини бартараф килиш максадида 1955 йилнинг
май ойида В арш авада СССР ва Ш аркий Европанинг социалистик
хамкорликка кирган Польша. Чехословакия. Руминия, Болгария,
Венгрия, ГДР ва Албания (1968 йилда А лбания Ш артномани бир то-
м онлама бекор килган) давлатлари ўртасида дўстлик, хамкорлик ва
ўзаро ёрдам тўгрисидаги Ш артнома имзоланди. Шу Ш артнома асо
сида таш кил этилгаи Варш ава харбий-сиёсий Пакти дунё микёсидаги
кучлар мувозанатиии саклаб туриш да ўз ўрнига эга бўлди.
Do'stlaringiz bilan baham: |