Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги


X БОБ. XX А СРН И Н Г И К КИ Н ЧИ ЯРМ И -X X I АСР



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet87/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

X БОБ. XX А СРН И Н Г И К КИ Н ЧИ ЯРМ И -X X I АСР 
БО Ш Л АРИ ДА ХАЛ Қ АРО М УНОСАБАТЛАР
1- §. “ С овук у р у ш ” диврмнммг б о ш л а н и ш и ва 50-70- 
й м л л ар н и и г б и р и н ч и яр м и да и к к и қутбли дунё
Н ю рнбергдаги суд жараёни
Иккинчи жахон уруш и айбдорлари - нациётларни жазолаш учун 
1945 йил 8 августда Лондон шаҳрида СССР, АҚШ , Англия ва Ф ран­
ция вакилларининг конференцняси бўлнб, унда Халқаро харбий 
трибунал тузиш ва унинг Низомини ишлаб чнқиш масаласи курилди 
ҳам да фаш истик харбий ж ииоятчнлар устпдан суд жараснини олиб 
борадиган Халкаро харбий трибунал тузилганлиги тугрисида Витим 
туздилар.
Қисқа вақт ичида бу Битимга 19 та давлат қўш илди. Трибунал- 
да асосий қораловчи давлатлар: СССР, АҚШ , Англия ва Ф ран- 
циядатт иборат Қораловчилар комитети зузилди. И тгифоқчилар 
судии утказиш жойи сифатида нацистлар даврида унинг партияси 
(НСДАП) съездлари анъанавий утиб турадиган Нюрнберг шахрини 
таилаш ди. Ш ахариинг бутун тарихий маркази Америка авиацияси 
томонидан вайрон килинган. фақат хукуқш унослик саройинннг ул­
кан биноси омон колган эди.
Суд қилиш нинг барча расмиятчиликларига амал килиш учун 
хар бир голиб давлат суд жараёни учун трибуналга уз вакилини 
(СССРдан ю стиция генерал-майори Никитченко) ва айбловчиси 
(бўлажак СССР бош нрокурори Рудснко)ни тайинлади. Голиб д ав ­
латлар юристлари ўртасида ўзаро туш униш қуйндагича бўлди: аме- 
рикалик айбловчиларга ‘‘С ССРга карши агрессия” бўлими бўйича, 
шўро айбловчисига эса “Инсониятга карши ж иноят” бўлими бўйича 
нутқ сўзлаш га ишонч билдириш ди.
Трибуналнинг суд мажлисида “теги нилмайдиган” мавзулар хам
440


бор эди. Г олиб давлатларнинг ўзаро келиш увига мувофиқ, СССР 
А встриянинг қўшиб олиниш и ва Ч ехословакиянииг босиб олиии- 
ш ининг Англия ва Ф ранция томонидан тан олиниш и тугрисидаги 
масалани “ ковлаш тирмади” . Бунинг учун Ғарб мамлакатлари 
С обиқ И тти ф о қ у ч у н ноқулай бўлувчи М олотив-Риббентроп Макги 
тугрисидаги тарихга тсгиш мади.
Н ю рнберг судида собик ш ўролар Ф емидаси (адолат рамзи. коз и) 
мамлакат рахбари яти томонидан улар олди га вазифа килиб қўйилган 
барча масалаларни хал кила олмади. М асалан, хар канча ҳаракат 
қилингаиига қарамай, X ап ища поляк офицерлари отиб таш ланган- 
лигини олмонларнинг бўйиига қўйиш га эриш илмади. 29 августда 
ф аш ист бош айбдорларининг рўйхати эълон кил и иди. Улар 24 нафар 
булиб. нацист сиёсатчилари, харбийлари. дипломатлари, идеологла- 
ри ва ишлаб чиқариш даги мута хасс ис л а рда и иборат эди. Ж умладан, 
Геринг. Гесс. Риббентроп, Борман, Кейтель, Лей. Крупп, Кальтен- 
бруннер, Розенберг, Ф ранк, Ф рик, Ш трейхер. Шахт. Функ. Д ениц, 
Pl-дер, I Пирах. Заукель, Йодль, Манен, Зейсс-Инкварт. Ш пеер. Мей- 
рат ва Ф ричлардан иборат эди.
1945 йил 18 октябрда Қ ораловчилар Комитети томонидан улар­
нинг рўйхати барча ҳужжатлари билан Х алкаро харбий трибунал­
га топш ирилди. Унинг с е к р е т а р и а т оркали хар бир қораланувчига 
хам етказилди. Трибунал раиси Англ и ял и к судья лорд Ж. Лоренс: 
"Трибунал Бош Қ ораловчилар Комитети томонидан тайёрлаб топ- 
ш ирилган ишлардан мамнунки. у етарли да ража да, барча ҳужжатлар 
асосида тай ёрланган’; — деган эди.
Мюрнбердаги суд жараёни халкаро ж амоатчилик кўзи олдида ош- 
кора олиб борилди. 403 та очи к суд мажлиси бўлиб ўтди. Суд зал и га 
60 ми и п а рухеатнома тар катил га и эди. Радио, кино, матбуот милли­
онлаб киш иларни бўлаётган суд ж араёнидан хабардор килиб борди. 
Бунинг учун оммавий ахборот воситаларининг вакилларига зал дан 
куп урин аж ратилди, жумладан. 350 ўриниииг 250 таси улар га бе­
рилди.
Нюрнбергдаги суд ж араёни да 22 та бош олмон-нацистлари усти- 
дан 2500 та хужжатли дал ил л ар келтирдики, уларнинг окловчи- 
ҳимояловчилари хам бирон-бир иш килолмай колдилар. Нима учун 
22 нафар? Ш унинг учунки, Борман иши у яш иринганлиги учун сирт- 
д ан курилди ва ҳукм чикарилди. Крупп камерада узи ни уриб шол 
килиб таш лаганлиги учун, унинг иши тўхтатилади. Л ей айблов ху-
441


лосаси билан тан и ш и б чиққандан кейин, камерада ўзини-ўзи осиб 
Қўяди.
Н ю рнбергдаги суд ж араёни 10 ой давом этди ва 1946 йилнинг 
1 октябрида Х алқаро харбий трибунал ўзининг ҳукм ини чиқарди. 
О сиб ўлдириш ж азосига қуйидагилар ҳукм қилииган эди: Гит- 
лерн и нг вориси ва авиация рейхминистри Герман Геринг, таш қи 
иш лар м инистри Иоахим фон Риббентроп, В ермахтнинг Олий 
қўм ондонлиги (В О Қ ) бош лиги В ильгельм Кейтель, И мперия Хавф- 
сизлиги бош бош қарм аси бош лиги (РС Х А ) Э рнст К альтенбруннер, 
ш арқий худудлар иши бўйича министр А льф ред Розенберг, Польша 
генерал-губернатори Ганс Ф ранк, ички иш лар м инистри В ильгельм 
Фрик, антисем ит публицист Ю лиус Ш трайхер, таш қи иш чи кучлар- 
дан ф ойдаланиш бўйича бош вакил Ф риц Заукель, В О Қ тезк о р (опе- 
ратив) ш таби бош лиги А льф ред Иодль, н идерландлар империя ко- 
миссари Артур Зейсс-И нкварт, НСДАП девонхонаси (канцелярияси) 
бош лиги М артин Борман, Германия М ехнат ф ронти (К асаба ую ш - 
м алари) рахбари Роберт Л ей (Роберт Л ей айблов хулосасини ўқигач, 
камерада ўзини ўзи осди).
Кечирим хақидаги илтимослар рад этилди. Ҳ арбийлар том они­
дан осиб ўлдириш ни отиб ўлдириш билан алм аш тириш тўгрисидаги 
илтим ослари хам рад этилди. Уларни 16 октябр куни дорга осиш ди. 
Биринчи бўлиб д орга Риббентроп осилди. М иллионлар томонидан 
ўлим га хукм қилинганлар хайратли д араж ада ж они қаттиқ махлуқлар 
экан. Риббентроп 10 дақиқагача хаёт билан видолаш а олмади. Йодль -
18, К ейтель - 24 дақиқагача. Қатл этилганларнинг ж асади яқин ора- 
даги крематорийда к>'йдирилиб, кули сам олёт оркали ш ам олга сову- 
рилди. Трибунал барча айбдорларни дор тагига йўлламади. Гитлер- 
нинг партия бўйича биринчи ўринбосари Рудольф Гесс, Рейхсбанк 
президенти Вальтер Ф унк, олмон флоти қўм ондони Э рих Редер 
ум рбод қам оқ ж азосига махкум этилди. К уролланиш министри А ль­
берт Ш пеер ва гитлерю генд фю рери Бальдур фон Ш ирах 20 йилга, 
Чехиядаги ноиб (нам естник) фон Н ейрат 15 йилга, сувости кучлари 
қўм оидони Карл Д ён и ц 10 йилга қам оқ ж азосига хукм қилинди.
Трибуналнинг Н изоми принциплари ва хукм и 1946 йилнинг 11 
декабрида Б М Т нинг Бош А ссамблеяси том онидан тасдиқланди. 
Х алкаро харбий три буналнинг Н изомига мувофиқ, суд ж араёнла- 
ри м амлакатларнинг миллий хукукий органлари томонидан хам 
ўтказилди. 1945 йилнинг декабридан 1946 йилнинг январигача ф а­
ш ист ж иноятчилари устидан Киев, М инск, Рига, Л енийград, С м о­
442


лен ск ва Брянск ш аҳарларида суд ж араёнлари ўтказилди. 1952 йил 
февралида С С С Р Олий судининг харбий коллегияси генерал-фельд­
марш ал л ар: Э .Ф он Клсйст ва Ф .Ш ернерларни узок муддатга озод- 
ликдан махрум этди. I Паркий Германияда СССР харбий маъмурия- 
тининг суд органлари 48 минг киши устидан торгов иш ларини олиб 
борди ва шундан 17 минг 175 киши турли муддатларга озодликдаи 
махрум этилди.
1981-86 йилларда СССРда 60 нафар собик гитлерчи-жиноятчи- 
лар устидан суд ж араёни бўлди ва улар турли муддатларга озодлик- 
дан махрум қилинди. Европанинг бош қа мамлакатларида хам ш ун­
дай суд ж араёнлари бўлиб ўтди. М асалан, ГДРда 1945 йил 8 майдан 
1984 йил 31 декабргача 12 минг 873 нафар гитлерчи-жиноятчилар 
устидан суд ж араёни ўтказилиб, кўпчилиги тегиш ли жазоларини 
олдилар. П олы иада 1945-65 йилларда 8000 нафар собик нацист­
лар устидан суд жараёни ўтказилди. Ш ундан 5400 нафари “Учинчи 
Рейх*’нингфуқаролари эди. А Қ Ш га келсак, Н ю рнбсргнинг ўш а са- 
ройида А мерика харбий суди 12 нафар суд ж араёнини ўтказди ва 176 
нафар нацист ж ииоятчиларини тегиш ли жазолади. Умуман олганда. 
АҚШ харбий суди томонидан 1941 нафар гитлерчи-ж иноятчилар суд 
килинди. Ш ундан 324 таси ўлим га хукм қилинди, 367 таси окланди, 
57 тасининг иш и ёпилмай қолди. Англия суди 1085 та жиноятчи 
устидан суд ж араёни ўтказди ва шундан 240 нафари ўлим га хукм 
килди. Ф ранция суди 2107 нафар ишни кўриб чикди ва 104 нафари 
ўлим ж азосига хукм қилди. К ўпчилик Ғарб мамлакатларида ўлимга 
ҳукм қилинганларнинг аксарият кисмига чиқарилган хукм умрбод 
камок жазоси билан алмаш тирилди.
1957-58-йилларда деярли барча хукукий ж иноятчилар АҚШ , А н­
глия ва Ф ранция қамоқхонларидан чиқариб юборилди. Кўпчилик 
нацистларга “яш ириииш ” учун имконият берилди. Ш ундан 10000 
таси А ҚШ дан бош нана топди. Суд ж араёни ГФР худудида хам олиб 
борилди. 1945 йил 8 майидан 1982 йил 31 декабригача ГФ Рда 87765 
киши устидан жиноий иш қўзгатилиб. шундан 6456 киши ж авобгар- 
ликка тортилди.

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish