Ў збе к и с то н рес п у бл и к аси олий ва ўрта м ахсус та ъ ли м вазирлиги



Download 16,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/105
Sana24.02.2022
Hajmi16,26 Mb.
#221521
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   105
Bog'liq
Eng yangi tarix (1945-2010 yillar) Kichkilov H.

О лмон “фаровонлик давлати” нинг 
гуллаб-яш наш и ва инқирози
XX аср 60- йил л ар и бош ига келиб, А денауэрнинг сиёсий 
обруси туш а бошлади. Унинг консервативлиги, ўзгалар фикрига 
токатсизлиги. шубха билан караши хукуматнинг самарали ишла- 
шига хала кит бера бошлади ва партия фаолиятида норозиликнинг 
авж ош иш ига сабаб булди. 1963 йил 23 апрелда Христиан дем окра­
тик сою з (ХДС) депутатлари ф ракцияси йигилиш ида Эрхардни 87 
ёш ли Канцлер К. Аденауэрнинг вориси деб кабул килди. Эрхард 
демократ эди, бахс-мунозаралардан бош тортмас ва А денауэрнинг 
авторитар бош қарув усулларига карши эди. 1963 йил 15 октябр да 
Аденауэр 14 йиллик канцлерликдан кейин истеъфога чикди ва Бун­
д естаг М ажлисида Людвиг Эрхард федерал Канцлер этиб сайлан ­
ди. У: “Хукуматнинг мақсади: ижтимоий тинчлик ва хамкорликка 
эриш иш га, умум миллий манфаатларни амалга ош ириш учун барча
208


сиёсий кучлари и бирлаш тириш га даъват этиш дир”, - деди. Нати- 
ж ада ривож ланиш суръатлари 1961 йилда 5% булган бўлса, 1964 
йилдан бош лаб тараққиёт суръатлари илгариги “олтин ўн йил­
л и к ’' дараж асига етди. Бир йилнинг ўзида Я М М нинг ўсиш и 9,5% 
ни таш кил этди. Бун дай ўсиш га иш чи-ходимлар сонин и ош ириш
ҳисобидан эмас, балки, асосаи. мехнат унумдорлигини ошириш 
хисобига эриш илди. “ Иктисодий усиш "нинг давом этиш и нихоятда 
ю қори турмуш дараж асини сақлаб қолиш га имкон берди. 1966 йилда 
ўтказилган сўровларга кура, олмонларнинг 89% и уз даромадлари- 
дан қониқиш ларини, 45% и эса “ керагидан ҳам ортиқроқ даромад 
килаётганликларини”, атиги 10% и даромадлардан норози эканли­
гини айтди.
Х ристиан демократик харакатнинг ўеиб бораётган инки роз и 1965 
йилда бўлиб ўтган сайловларда аён булди. Сайловда 39,5% овоз ва 
202 депутатлик мандатига эга булган ГСДП етакчилик қилди. ХДС 
факатгина иккинчи ўринни олиш га муваффак булди. Уни сайловчи- 
ларн и нг 38.1% и “сайлади, бу эса 196 мандатга эга бўлиш га имкон 
берди. 9,5% овоз ва 49 та дан мандатга эга булган ХСС ва ЭДПлар- 
нинг қўллаб-қувватлаш и ХДС га Парламентда купчиликни саклаб 
кол и ш га имкон берди. А ммо бу коалициянинг сиёсий барқарорлиги 
сусайиб борарди.
Таш ки сиёсатга о ид масалаларда Эрхард “центристик" позициями 
саклаб қолиш га харакат килди. У 1963 йилда АҚШ таклиф қилинган 
11АТОнинг куп миллатли ядро кучлари гоясини ку л л а б-қу в ватлад и ва 
ГФР худудида НАТО мамлакатларининг харбий иш тирокини саклаб 
кол и ш га харакат киларди. “Атлантик якдиллик” тамойили Боннинг 
таш қи сиёсатидаги устивор йўналиш деб ҳисобланди. Аммо. шу би­
лан бир вактда, Эрхард 1963 йил августида СССР, Буюк Британия 
ва А Қ Ш нинг атмосфера, космик кенглик ва сув остида ядро синов- 
ларини тўхтатиш тугрисидаги М осква Ш артномасига хам ижобий 
баҳо берди. 1966 йилда Эрхард хукумати Бундестагга куросизланиш
тугрисидаги халкаро келиш ув лойихасини тақдим этди. Аммо 
лойиҳа П арламентда кўпчилик томонидан маъқулл ан м ади . Эрхард 
ГФРда ги барча етакчи сиёсий кучларни қаноатлантурувчи Умум гер­
мания муаммоси ечимини хам топа олмади.
1966 йилда Эрхард хукумати партия сафларидаги норозилик са­
баб инқирозга ю з тутди. Уни коррупция, порахурлик. П арламентда­
ги фракцияда тар ко клик ка йўл қўйганликда ва партияда фаол иш- 
лаш дан воз кечганликда айблади. Эрхарднинг соликларни ошириш
209


тугрисидаги таклифи Озод дем ократик партия вакиллари томонидан 
рад этилди. Бу хукумат инкирозига сабаб булди. 1966 йил 1 декабрда 
Эрхард истеъфога чикди. Унинг ўрнини христиан демократларнинг 
янги рахбари Курт К изингер эгаллади. Х укумат таркибига илк бор 
ГФРдаги барча етакчи сиёсий партиялар вакиллари киритилди. Ви­
це-канцлер ва Таш ки ишлар вазирлиги лавозимларини Германия Со­
циал-демократик партияси раиси IT Брандт эгаллади. ХСС рахбари 
Ф. И. Ш траус эса Молия вазири бўлди. Ў зига хос хукумат блоки 
“кагга коалиция" деган ном олди.
К изингер узига хос иш кобилиятига эгалиги ва иш билармонли- 
ги билан аж ралиб турган яхши тахлилчи эди. У Иктисодиёт вази­
ри Ш иллер ва Молия вазири Ш траусларнинг самарали хамкорлик 
килиш ига эриш ди. 1967 йилдаги ‘"Баркарорлик ва иктисодиётни 
ж онлантириш га ёрдам бериш тўғрисида’’ги Қонун ишлаб чикилди. 
Унинг асосчиси Ш иллер эди. Ш траус, уз навбатида, реж алаш ти- 
риш нинг асосий мақсади бю дж ет-молиялаш тизими баркарорлиги. 
инфляция ж араёнларининг олдини олиш, нарх белгилаш ж араёни 
баркарорлигини таъм инлаш га муваффак булди. Бу курсаткичлар 
реж алаш тириш нинг мазкур олмонча варианти ф ранцуз ва инглиз- 
лар таж рибасидаи фаркланиш иии кўрсатарди. М икроиқтисодиётни 
тартибга солиш сохасида “ Ш иллер-Ш траус дастури” Эрхарднинг 
иж тимоий бозор хуж алиги гоясига мос туш ар эди. Ҳукумат фаол- 
лиги иктисодий ривож ланиш курсаткичларининг яхш иланиш ига 
сабаб булди. 1968 ва 1969 йилларга келиб, саноат ўсиш ининг илга­
риги суръатлари тикланган эди (11.8% ва 12,9%). М олиявий бозор 
м устахкамлиги хам да хукуматнинг энг куп зарар курган сохаларга 
(курилиш , металлургия, м аш инасозлик) каратилган кредит сиёсати 
бунга ижобий таъсир кўрсатди. О.хирги ўн йиллик давомида ишлаб 
чикариш да фан ва техника ю тукларининг кенг жорий этилиш и сано- 
атда кайта кури ш н и нгтугалани ш и ва эксп ортн и н гтез ўсиш ида катта 
ахамиятга эга булди. Энг янги соҳалар, айникса. электроника, кимё 
ва атом энергетикаси сохалари жадал ривожланди. 60- йилларнинг 
охирига келиб ЕИҲ мамлакатларига Гарбий Германия экспортининг 
47% и ва импортининг 53% и тўгри келди.
“ Катта 
коалиция" 
хукумати 
даврида 
ГФ Рнинг 
Европа 
Ҳ амж ам иятида ш ериклар билан сиёсий муносабатлари хам анча 
мустаҳкамланди. Ташки сиёсатда Ш аркий Европага оид масала- 
лар хам эътибордан четда қолмади. ГСДП нинг янги рахбарлари: 
В. Брандт, Г. Венер ва Г. Ш.мидтлар “дўстлик кўприклари" ўрнатиш
210


сиёсатини. СССР ва бош ка социалистик мамлакатлар билан му­
носабатларни яхш илаш , Умумгермания муаммосини ўзаро кели- 
ш увлар оркали хал қилиш ии кун тартибига қўйди. Улариинг саъй- 
ҳаракатлари ту'файли ГДР Ҳукумати билан дастлабки алоқалар 
ўрнатилди, Ю гославия билан дилломатик муносабатлар тикланди, 
Руминия билан иктисодий алоқалар кучайтирилди. ГФ Р бу йиллар 
давомида Гарб мамлакатлари ичида С С С Риинг асосий экспортчиси- 
га айланди. А ммо бу кадамлар хукуматнинг консерватив кайфиятда- 
ги кисмининг карш илигига учради.
“ К а п а коалиция” партиялари ўртасидаги карама-карш илик- 
ларнинг ошиб бориш ига Канцлер атрофидаги можаро сабаб бўлди. 
Кизингер “нацист реж ими” даврида Ташки ишлар вазирлигининг 
сиёсий таш викот бўлимида иш лаган эди. ХДС рахбари тарж имаи 
холидаги бу сахифалар кенг оммага маълум килинди. М амлакат бир- 
бирига қарама-қарш и лагерга бўлиниб колди: тоталитар (мустабид) 
тузум давр талаби эканлигини тан олиб, якин ўтмиш билан муро- 
са килувчилар ва тарихий хотирага нисбатан бутунлай муросасиз 
бўлганлар лагерларига. Кизингер атрофидаги ш ов-ш увлар “айсберг 
чўққиси” эди, холос. 60- йиллар охирида ГФРни ижтимоий норози­
лик камраб олди.
ГФРдаги “60- йиллар инкирози”нинг ўзига хослиги унинг сиё- 
сийлаш ганида эди. 1967-1968 йилларда ГФР университетларида 
талабаларнинг норозилик харакатлари бош ланди. Ёшлар таълим 
тизим ининг ислох кили ниш и ни талаб қилар, қотиб колган бюр- 
герча гояларнинг мажбурий сингдирилиш ига, сиёсатнинг консер- 
вативлигига карши норозилик билдирар эди. Тез орада талабалар 
харакати сиёсий гус олиб борди. А Қ Ш нинг Вьетнамдаги уруши. 
Бонн хукуматининг Африка ва Якин Ш аркдаги диктатура режимла- 
ри билан ҳамкорлигига карш и намойиш лар бўлиб ўтди. Талабалар 
ичида атроф -муҳит химоячилари - “яш иллар” харакати шакллана 
бош лади. “Я нги сўл” гоялари билан бирга, маоизм, троцкизм, анар­
хизм каби назариялар хам кучайиб борди. 60- йиллар охирида ёш- 
ларнинг илк террорчилик гурухлари ш акллана бош лади. Улар ичида 
энг маш ҳури “Қизил армия фракцияси” (ҚАФ) эди. У 1968 йилда 
полиция харакатларига норозилик сифатида Ф ракфуртда таш кил 
этилган эди. “Қизил армия ф ракцияси” мамлакатда пролетар ком­
мунистик инқилобни амалга ош ириш ни мақсад килиб кўйди. Сўл 
радикаллар мақсадларига эриш иш и учун мамлакатда террорчилик 
харакатларини амалга ош ириб турарди. Шу билан бирга, 60- йиллар
211


охирида ГФРда миллатчилик, неонацистик характерна эга булган 
ўнг радикал харакатлар хам пай до булди. 1964 йилда миллатчи­
лик кайфиятдаги Германия Миллий демократик партияси (ГМ ДП) 
таш кил топди. Уч йил ичида унинг аъзолари сони 40 ООО нафарга 
етди. 1967 йилдан партияга Адольф Тадден бош булди. Кизингер 
хукумати сиёсий радикализмга карши кураш чораларини кўрди. 
Полиция ёрдами билан норозилик харакатларини ш афқатсизлик 
билан бостирди. Бун дестаг м ухокам асига “ ф авкулодда холат" жо­
рий этиш м асаласини киритди. 60- йиллар охирида! и иж тимоий- 
сиёсий инкироз “катта ко а л и ц и я 'д а инқирозни келтириб чикарди. 
Бу сиёсий ую ш м а муваккат эди ва унинг иш тирокчилари навбат- 
даги П арлам ент сайловларига фаол тай ёргарли кн и бош лаш ди. 
ГСДП рахбарлари иж тим оий-иктисодий ва таш ки сиёсатда чукур 
тузатиш лар килиш га тайёр эканликларини нам ойиш килиш ди. 
В. Брандт партиянинг ислохотчилик киёф асидан фаол ф ойдаланар, 
“хақиқатни гапириш ”га, алдовлар ва консерватизимни тугатиш га 
даъват этарди.
1969 йил 29 сентябрда Бундестагга булган сайловлар социал-де- 
мократларга муваффакият келтирди. ГСДП 42,7% овоз ва 224 ман­
датга эга булди. ХДС 36,6% овоз ва 193 мандатга, ХСС 9.5% овоз 
ва 49 мандатга эга бўлди. Ҳукуматни тузиш такдири сайловчилар- 
нинг 5,8% овозини олган Эркин демократик партияга боглик бўлиб 
колди. Патижада бу партия ГСДП билан коалицион хукумат тузиш га 
рози булди. Мамлакатни 20 йил бош қарган ХДС ва ХСС хукуматдан 
четлаш тирилди. В. Брандт бош чилигида ГСДП ва ЭДПнинг “кичик 
коалиция" хукумати тузилди. “С оциал-либераллар коали ц ияси 'та 
таяигап Вилли Брандт Канцлерлик лавозимини эгаллади. ГСД11нинг 
сиёсий нуфузи ош ганлигини 1969 йил мартидаги П резидентлик сай­
лови хам кўрсатди, ГСДПининг номзоди Г. Х айиеман Президент- 
ликка сайланди.

Download 16,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   105




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish