“ ИҚтисодий таълимотлар тарихи



Download 1,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet102/148
Sana09.10.2022
Hajmi1,43 Mb.
#852055
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   148
Bog'liq
Иқтисодий таълимотлар тарихи Маърузалар матни

аралаш иқтисодиѐт» 
яхши фаолият 
кўрсата бошлаганлиги таъкидланади. 2-жаҳон урушидан сўнг ишлаб 
чиқариш ниҳоятда тез ўсганлиги, аҳоли турмуш даражаси ошганлиги 
таъкидланади.
Аммо, деб таъкидлайди олим, ҳали бизни тўла бандлик ва мўътадил 
баҳолар ўртасида танлаш имкониятидан халос қила оладиган ягона 
мукаммал иқтисодий сиѐсат модели яратилмади. 
Самуэльсон Чикаго мактаби вакиллари фаолиятига, хусусан, 
М.Фридменнинг монитар системасига юксак баҳо беради, чунки бу 
олимларда «эркин рақобат», «бозор баҳолари» асосийдир.
Олим иқтисодий тараққиѐтнинг омилларига баҳо бериб, уни тўрта деб 
ҳисоблайди: 
Меҳнат ресурслари (инсон биринчи ва асосий);
 
Табиий ресурслар;
 
Капитал;
 


118 
Технологиялар.
 
Олимнинг бу омиллари «тараққиѐтнинг тўрт ғилдираги» деб 
юритилади. Эътибор бериб қаранг, инсон роли энг юксак қўйилган. 
Хақиқатан ҳаминсон бўлмаса бошқа омиллар ишга тушмайди (масалан, 
Япония, ГФР ...).
Шу сабабли юқорида келтирилган Умар Хайемнинг фикри нақадар 
ҳаѐтий, ҳозиргидек жаранглаб турибди. 
Ҳозирги давр иқтисодий назарияларида А.Лаффернинг солиқлар 
ҳажми ва ялпи миллий маҳсулот ўртасидаги боғланиш таҳлил этилган. 
Лаффер эффекти бўйича солиқларни оширавериш билан миллий даромад 
маълум миқдорига ошади, кейин пасаяди. Солиқлар миқдорини пасайтириш 
қисқа давр мобайнида бюджетга тушумлар камайишига олиб келса ҳам, 
истиқболда жамғармалар, инвестиция ва даромадлар кўпайиши туфайли 
бюджет тушумлари ошади. Солиқ ставкаси оптимумини етиш учун эгри 
чизиқ (Лаффер эгри чизиғи) чизилган. Унга кўра, солиқ ортиши билан 
давлат бюджетига тушумлар ортавермайди. Аксинча, шундай маълум чегара 
борки, ундан ортиқ солиқ ставкаси бюджетга тушумларни камайтиради, 
чунки юқори солиқлар хўжалик фаолиятига бўлган қизиқишни (рағбатни) 
камайтиради ва ишлаб чиқариш ҳажмларининг пасайишига олиб келади. 
Демак, маълум холларда солиқ ставкалари пасайтириш ишлаб чиқаришнинг 
фақат ўсишигина олиб келмасдан, бюджетга солиқ тушумларининг ўсишига 
ҳам олиб келади. 
Бундай сиѐсат Рфда 2000 йилдан бошлаб амалга оширилди, солиқ 
ставкалари барча учун 13% га тушурилди ва яхши натижа бермоқда. 

Download 1,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   148




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish