Икки валли узатмалар қутиси



Download 2,11 Mb.
bet1/6
Sana18.03.2022
Hajmi2,11 Mb.
#500416
  1   2   3   4   5   6
Bog'liq
01 АТВАИЖЛА Маъруза матни




Икки валли узатмалар қутиси олди юритмали кичик классдаги ва двигатели орқада жойлашган орқа юритмали автомобилларда ишлатилади. Одатда бундай узатмалар қутисини юқори узатмаси тезлатгич бўлади. Ушбу узатмалар қутиси двигател, илашиш муфтаси ва асосий узатма билан конструктив битта блокда жойлаштирилади. Бундай узатмалар кутиси олди ғилдираги етакчи ва двигатели олдинда ёки орқа гилдирак етакчи ва двигатели орқада бўлган енгил автомобилларди ишлатилади. Улар двигател, илашиш муфтаси, асосий узатма ва дифференциал билан конструктив битта блокда жойлаштирилади.
Узатмалар кутиси двигател билан биргаликда автомобилда кўндаланг ўрнатилганда асосий узатма цилиндрик шестерняли бўлади, чунки буровчи моментнинг айланиш текисли-гини 900 ўзгартириш керак эмас. Узатмалар кутиси кўндаланг жойлашганда уни бошкариш бир оз мураккаблашади. Шунинг учун юритмада кулиса ва штангалар ишлатилади.
Асосий узатманинг етакчи шестерняси узатмалар қутисини етакланувчи вали билан бирга бажарилган. 2 валли узатмалар қутиси буровчи моментни бир жуфт тишли шестерня-лар (ғилдираклар) орқали узатади.
Бу жуфтликнинг узатиш сони маълум чегарадан (тахминан 4) ошмаслиги керак, чунки бундан ортиғи узатмалар қутисининг ўлчамларини ва шовқинни ошишига олиб боради. Юқори поғонасининг узатиш сони бирга тенг бўлмайди ва кўпинча тезлатгич бўлади.
Икки валли узатмалар қутисининг асосий афзалликлари – бу конструкциянинг соддалиги, массасининг кичиклиги ва оралиқ поғоналарда юқори ФИКга эгалиги, чунки буровчи момент бир жуфт шестернялар орқали узатилади.



4

4.11-расм. Иккиламчи вални ҳисоблаш схемаси.

Тишли илашмада таъсир этувчи кучларни аниқлаётганда тишлар орасидаги ишқаланиш ҳисобга олинмайди. Шунда илашган тишлар орасида ҳосил бўладиган кучлар иш юзаларига перпендикуляр (нормал) йўналган бўлади. Нормал таъсир этувчи кучлар контакт чизиғи бўйлаб текис тақсимланган деб ҳисоблаб, улар контакт чизиғи марказига қўйилган тенг таъсир этувчи куч билан алмаштирилади. Тишли илашмада вертикал ва горизонтал текисликларда таъсир этувчи кучлар 4.12-расмда кўрсатилган.


4.12-расм. Тишли илашмада таъсир этувчи кучлар схемаси.


Илашмада таъсир этувчи кучлар қуйидагича аниқланади:
- айланма куч; ;
- радиал куч; ;
- шестерня ўқи бўйлаб таъсир этувчи куч; ;

бу ерда: -шестерняга етиб келган двигателнинг максимал моменти;


-шестернягача бўлган узатишлар сони;
-илашиш бурчаги (одатда 20о);
- тишларнинг қиялик бурчаги;
-шестернянинг бошланғич диаметри. Ҳисобларда бўлувчи диаметрга тенг деб
олинади.
; ;
Трансмиссиянинг барча деталларини мустаҳкамликка ҳисоблаганда ФИК=1 га тенг деб олинади. Вал таянчларининг реакциясини Х (горизонтал) ва У (вертикал) текисликлардаги ташкил этувчиларини топиш учун таянчларга нисбатан шу текисликларда моментлар тенгламалари тузилади.
бундан ва (20)







Download 2,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish