Икки валли узатмалар қутиси


-савол. Осмаларнинг таснифи ва кўлланилиши



Download 2,11 Mb.
bet4/6
Sana18.03.2022
Hajmi2,11 Mb.
#500416
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
01 АТВАИЖЛА Маъруза матни

1-савол. Осмаларнинг таснифи ва кўлланилиши.
1) Тавсифига кўра:

  • ўзгармас бикрли;

  • ўзгарувчан бикрли;

  • прогрессив бикрли.

2) Йўналтирувчи элемент турига кўра:

  • номустақил (автоном, балансир);

  • мустақил.

3) Эластик элемент турига кўра:

  • металлдан (рессорали, пружинали, торсионли, аралаш);

  • нометалл (пневматик, гидравлик, резинали, аралаш).

4) Сўндирувчи элемент турига кўра:

  • ричагли амортизаторли (механик, гидравлик);

  • телескопик амортизаторли (бир трубали, икки трубали).

5) Ғилдираклардан куч ва моментларни узатиши бўйича:

  • рессорали;

  • штангали;

  • ричагли (бир ричагли, икки ричагли).

6) Шкворенни борлигига кўра:

  • шкворенли;

  • шкворенсиз.



2-савол. Осмаларга кўйиладиган талаблар ва уларнинг кондирилиши.

  1. Автомобилнинг равон юришини таъминлаши керак;

  2. Нотекис йўлларда чекловларга урилмасдан харакатлана олиши керак;

  3. Автомобилнинг кўндаланг оғишини чеклаши керак;

  4. Бошқарилувчи ғилдиракларнинг силжишини кинематик мувофиқлаштириши, яъни

уларнинг шкворен атрофида тебранмаслигини таъминлаши керак;

  1. Кузов ва ғилдиракларнинг тебранишини сўндириши керак;

  2. Колея, ғилдиракнинг оғиш бурчаги ва шквореннинг оғиш бурчаги ўзгармаслиги керак;

  3. Ғилдиракдан кузовга бўйлама ва кўндаланг кучларни ишончли узатиши керак;

  4. Умумий талаблар.

3-савол. Османинг эластиклик характеристикаси

Автомобилнинг равон юришини таъминлаш учун ғилдиракка таъсир этувчи вертикал юкланиш (Rz) османинг эзилишига қараб маълум қонуниятда ўзгариши керак. Бундай боғланиш османинг эластиклик тавсифи дейилади.





11.1-расм. Османинг эластиклик тавсифи.

Вертикал юкланиш статик юкланишга яқин диапазонда (Rzст) ўзгарса османинг тавсифи оптимал тебранишлар частотасини таъминлаб бериши керак, яъни, тебранишлар частотаси енгил автомобилларда 0,8...1,2 Гц, юк автомобилларида 1,2...1,9 Гц атрофида бўлиши керак. Бу тебранишлар частотаси йўловчи пиёда харакатлангандаги тебранишларга тўғри келади ва йўловчи учун қулай хисобланади. Рессорланган массанинг хусусий тебранишлар частотаси османинг статик эзилишига (fст) боғлиқ:



Автомобиль нотекис йўллардан харакатланганда тебранишлар амплитудаси ошиб рессорланган масса чеклагичларга урилмаслиги учун османинг бикрлиги ошиб бориши керак, яъни R=(2,5...3) Rzст Динамик юкланишни статик юкланишга нисбати динамиклик коэффициенти дейилади:




Download 2,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish