Икки паллалилар синфи режа



Download 2,04 Mb.
bet1/3
Sana23.02.2022
Hajmi2,04 Mb.
#176817
  1   2   3

ИККИ ПАЛЛАЛИЛАР СИНФИ


Режа:



  1. Икки паллалиларнинг тавсифи.

  2. Морфологияси ва анатомияси.

  3. Икки паллалилар систематикаси.

Икки паллалилар( Bivalvia) синфи катталиги жихатидан моллюскалар ўртасида иккинчи ўринда туради. Хозирги замон фаунасида 20 000 ортиқ турлари мавжуд бўлиб, кўпчилиги денгизларда яшайди, баъзилари эса, хусусан Unionidae (4-расм) оиласидан: садафдор, чучук сув марвариддори, тишсиз ва бошқалар чучук сувларда яашга мослашган.


Икки паллалиларнинг хаммаси бентос хайвонлар бўлиб, сувда турли чуқурликларда яшайди. Уларнинг чиғаноғининг катталиги турлича масалан: гигант тридиканнинг катталиги 1,5 метр бўлса, чучук сувда яшовчи–горошина (Pisidlium aminicum) нинг катталиги 1 мм ни ташкил этади.

Ташқи тузилиши(5-расм). Икки паллали деган номнинг ўзи бу моллюскаларда икки палладан ташкил топган чиғаноқ борлигини кўрсатади. Паллалар орқа томонида бир-бири билан қўшилади. Уларнинг бошлари редукцияга учраган, шунинг учун баъзида бошсизлар хам деб аталади. Понасимон оёғи қорин томонидан чиқиб туради. Баъзи вакиллари харакатланмасдан бирор бир субстратга ёпишиб олиб яшайдиган вакилларининг оёқлари рудиментга (мидиялар) учраган, ёки умуман йўқолиб кетган (устрицалар). Моллюскаларнинг танаси мантия билан қопланган. Мантия иккита бурма шаклида танасининг икки ён томонидан осилиб туради. Бу бурмалар билан моллюска танаси ўртасидаги мантия бўшлиғида оёғи ва жабралар жойлашган. Кўпчилик икки паллалиларнинг чиғаноғи иккита симметрик палладан иборат.







4-расм. Икки паллалилар синфи вакиллари (Жизнь животнўх том II. Табл. 13): 1-ёнғоқсимон ацила (Acila divaricata), 2 – оддий нукулан (Acila divaricata), 3- йольдия шимолий (Yoldia hyperborea), 3 а- ушбу турнинг қорин томонидан кўриниши, 4- кенг мегайольдия (Megayoldia thraciaeformis), 5-қабариқсимон арка (Anadara broughtonii), 6 - совуқ сув аркаси (Bathyarca glacialis), 7- лимопсис (Limopsis vaginatus), 8- оқйўлли глицимерис (Glycymeris albolineatus), 9-оддий модиола (Modiolus modiolus), 10- адриатика модиоласи (М. аdriaticus), 11-ловиясимон модиола (М.phaseolinus), 12- чўзиқсимон митилястир (Mytilaster lineatus), 13-қора мускулюс (Musculus nigra), 14-қора денгиз тароқчаси (Flexopecten ponticus), 15-гренландия тароқчаси (Propeamussium groenlandicus), 16- совуқ сув тароқчаси (Hyalopecten frigidus), 17-оқ шимолий лмиа (Limatula hyperborea), 18- гигант аномия (Pododesmus macrochisma), 19-тиканли аномия (Anomia aculeata), 20-тишли астрата (Astarte crenata), 21- атлантика астратаси (A.sulcata), 22- шимол стратаси (A.sulcata), 23- қабариқсимон астрата (A.elliptica).

Лекин кўпчилик икки паллалиларда паллаларнинг иккаласи симметрик бўлмасдан бири жуда бўртган, иккинчиси сал қабариқ бўлиши мумкин. Чиғаноқ хамма моллюскалар чиғаноқлари сингари учта қаватдан: конхиолин, охакли призматик ва садаф қаватдан иборат.






5-расм. Бақачаноқнинг тузилиши: А-умумий кўриниши; 1-оёқ, 2-жабра сифони, 3-клоака сифони, чиғаноқ чўққиси, чиғаноқни қўшувчи пайлар. Б-ўнг тавақасининг ички юзаси:1-олдинги туташтирувчи мускул изи, 2-олдинги оёқ тортгич мускул изи, 3-кейинги оёқ чўзғич мускул изи, 4- орқа туташтирувчи мускул изи, 5-мантия чизиғи, 6-оёқ чўзғич мускул изи. В-чиғаноқдан чиқариб олинган тишсизнинг чап томонидан кўриниши: 1-жигарнинг тиниқ сохаси, 2-кеберов органи, 3-перикардий сохаси, 4-буйракнинг орқа қисми, 5-жабра сифони, 6-мантия мускули, 7- оёқ.

Download 2,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish