Икки паллалилар синфи режа



Download 2,04 Mb.
bet3/3
Sana23.02.2022
Hajmi2,04 Mb.
#176817
1   2   3
Жинсий системаси. Икки палллалиларнинг асосий қисми айрим жинсли бўлиб, бир жуфт жинсий безлар гавда паренхимасида ётади. Гермафродит формаларида бир жуфт гермафродит безлар бўлади.
3-саволнинг баёни: Икки паллали моллюскаларнинг систематикаси. Икки паллалилар хозирги даврда 3 катта уруғга-бирламчи жабралилар, хақиқий пластинкажабралилар ва тўсиқжабралиларга бўлинади.
Бирламчи жабралилар(Protobranchia) катта уруғи. Бу гурухга содда тузилишга эга бўлган турлар киради. Улар хамма океан ва денгизларида кенг тарқалган, фақат, Каспий, Азов ва Орол денгизларида учрамайди. Бу гурух вакиллари қирғоқлардан то 8 км чуқурликкача бўлган жойларда тарқалган. Бу гурухга 10 дан зиёдроқ катта оила ва 100 дан ортиқроқ турлар киради. Буларнинг характерли вакилларига Nucula, Yolidia уруғлари киради.
Хақиқий пластинкажабралилар (Autobranchia) катта уруғи. Бу гурух вакиллари хозирги икки паллалиларниг асосий қисмини ташкил этиб, 7 уруғ ва 120 дан ошиқроқ синфларни ўз ичига олади. Хақиқий пластинкажабралилар тузилиши, катталиги, чиғаноқ шакли, хаёт кечиришининг хилма-хиллиги билан ажралиб туради. Хақиқий пластинкажабралиларга садафдорлар-Unionidae оиласига кирадиган хамма чучук сув икки паллалилари: садафдорлар, тишсизлар, шунингдек марвариддорлар-Margaritanidae оиласи ва шарчалар-Sphaeriidae оиласи; денгизда яшовчи икки паллалилардан сердцевидклар-Cardiidae оиласи хам киради. Шунинг билан бирмунча ихтисослашган формалар: тош тешарлар-Pholas, кема қуртлари-Teredo navalis ва бошқа кўпгина моллюскалар хам шу гурухга киради.
Тўсиқжабралилар (Septibranchia) катта уруғи. Хозирги даврда бу гурух вакилларининг 6 та оиласи мавжуд бўлиб, кам ўрганилган ва асосий қисми қирилиб кетган. Улар фақат қазилма холатда топилган. Тўсиқжабралилар кам сонли бўлиб, фақат чуқур хавзаларда хаёт кечиради. Бу гурухнинг кўп турларида жабралар нихоятда кичик, редукцияланган, ёки тўсиқсимон мускулларга айланган.
Тўсиқжабралиларга қуйидаги оилалар: вертикордлар (Verticordiidae), кардиомидлар (Cardiomydae), паромидлар (Poromyidae), цетоконихидлар (Cetoconchiidae) ва бошқалар киради. Тўсиқжабралилар орасида куспиадрлар (Cuspidariiddae) оиласи турлар сони жихатидан энг кўпчиликни ташкил қилади.
Download 2,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish